Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Minimalac nedovoljan za normalan život

Oko polovine zaposlenih, što je nešto više od milion građana, prima do 42.000 dinara, a u taj iznos uklapaju se i oni kojima se obračunava minimalna cena rada koja će u 2021. iznositi 183,9 dinara po satu
(Фото А. Васиљевић)

Sindikati su očekivali da će minimalac u 2021. biti u visini minimalne potrošačke korpe, a poslodavci uporno ponavljali da bi preveliko povećanje minimalne cene rada bilo dodatni trošak za one kojima je plata sama po sebi najveće opterećenje. U ovim, po pravilu, mučnim pregovorima sa državom izgleda da se nekako zaboravilo na socijalni momenat i činjenicu da minimalac od tridesetak hiljada dinara nikako nije dovoljan da omogući normalan život.

I u 2021. on će biti jedina zarada za oko 350.000 ljudi. Vredeće 32.126 dinara neto (u bruto iznosu 43.504 dinara ili oko 366 evra), koliko će se svakog meseca uplaćivati na račun radnika, za razliku od, recimo, Poljske koja je takođe najavila novi iznos minimalca za 2021. Ipak, građani te zemlje dobijaće minimum 633 evra mesečno u toku naredne godine.

Prema podacima Evrostata, osim Srbije, najniže minimalne zarade u Evropi zasad imaju Albanija 209 evra i Crna Gora 331 evro. Naša zemlja je na trećem mestu. U sredini su države poput Poljske – 583 evra,  Estonije – 584 evra, Litvanije – 430 evra,  Mađarske – 451 evro,  Rumunije – 460 evra. Nekadašnja članica SFRJ Hrvatska danas ima minimalac od 536 evra. U vrhu liste je, bez konkurencije, Luksemburg u kojem minimalna plata iznosi 2.141 evro, što je gotovo šest srpskih minimalaca.

Da državu ove cifre baš mnogo i ne pogađaju, smatra Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, podsećajući na to da su sindikati pokušavali da se dogovore da minimalac bude u nivou minimalne potrošačke korpe, ali da država ni ovog puta nije imala previše sluha za to.

– Neodgovorno je tvrditi da je naša zemlja u vrhu Evrope po privrednom rastu, a da u nečemu u čemu se meri nivo iole pristojnog života bude ispod svakog standarda. O tome govori i naša pozicija na listi iznosa inostranih minimalnih zarada – ističe Vuković.

On podseća na statističke podatke koji pokazuju da ovog trenutka polovina zaposlenih u Srbiji prima do 42.000 dinara, što je više od milion građana.

– Ako izuzmemo od tog broja onih 350.000 koji su na minimalcu, onda između tog zakonom zagarantovanog minimalnog iznosa i tih 42.000 dinara, još oko 800.000 ljudi u Srbiji prima mesečno toliko novca. Prosečna potrošačka korpa je oko 73.000 dinara, a prosek plata oko 58.000 dinara. Sve to nam ukazuje na činjenicu da u zemlji imamo milion i nešto radnika koji ne mogu da „dobace” ni do prosečne potrošačke korpe. To faktički znači da građani moraju da štede na zdravlju, kvalitetnijoj ishrani, životu, da se ustežu od svega, da bi preživeli... Zar to nije dovoljan dokaz da državi nije bitno od čega će ljudi da žive – pita Vuković.

On je uveren da bi Srbija mogla da podnese povećanje minimalca do nivoa dovoljnog za pristojan život, kada bi se dobit bogatih bolje preraspoređivala, u korist zarada.

– Evo primera kako zapravo država stoji na strani bogatih: onom koji prima minimalac sleduje deset odsto poreza na zaradu isto kao i onom koji ima platu od, recimo, petsto hiljada dinara. Kada bi država svima koji primaju enormno visoke zarade, a takvih je dosta, povećala poresku obavezu za bar pet procenata, mogla bi da ubira više novca i time više plaća radnike u svom javnom sektoru. Samim tim i poslodavci u realnom sektoru mogli bi lakše da se vode time koliko je zaista potrebno radniku koji mu stvara profit – objašnjava Vuković.

Skreće pažnju na još jedan važan detalj, a to je da iznos minimalca nije isti svakog meseca, već zavisi od broja radnih sati u konkretnom mesecu.

– Može da bude i manji, jer se izračunava po broju radnih sati u mesecu, a prosek je 174 sata. Dakle, od toga koliko mesec ima radih dana zavisi i visina minimalca, pa je u nekim mesecima on bio i oko 28.000 dinara, što je za 2.000 dinara niži iznos od proseka – podseća potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Novom iznosu minimalne cene rada u 2021, uvećanom za 6,6 odsto, radnici će moći da se nadaju početkom februara, jer će faktički tada početi prve isplate.

Komentari22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Muradin Rebronja
Normalnom čoveku za normalan život trebaju pet stvari: čist vazduh, čista voda, bezbedna i zdrava hrana, odeca i obuca i krov nad glavom. Sve drugo je luksuz bez čega se može kada se mora. A tačno je da sve to ima svoju cenu. Koliko gladnih beskucnika. Koliko ljudi bez čiste vode koji se guše nečistim vazduhom. Ali ne mora da jede više nego što mu je potrebno da održava svoju idealnu telesnu težinu. Ne mora da prati modu noseci skupocenu odecu i obucu. Ne mora da živi u palatama ili zamkovima...
Ivan Šumadinac
Odličan članak Marije Brakočević! Već decenijama unazad država ne želi, ne ume da napravi finansijski okvir koji bi Srbiju svrstao i približio evropskim civilizacijskim vrednostima. Gde je jedan od najvažnijih aspekata životni standard. Uvek merljiv minimalnom cenom radnig sata. Država sigurno ima mogućnosti da se min. cena radnog sata poveća i time Srbija približi bar Madjarskoj i Rumuniji. To bi bio najvažnij potez koji je takodje važan i za dalji opstanak i razvoj naše zemlje.
ivan
Bicu kratak, i nadam se, lak za razumeti... Na Kipru je minimalac oko 750 EUR. Paritet cena izmedju Beograda i Kipra je u gruboj srazmeri 1:1,3 (hrana je 1:1, racuni za stan 1:1, usluge 1:2, restorani 1:1,5 itd... neko ce reci da je Kipar jos skuplji, ali ne verujte mu). Ti koji imaju 750 EUR plate su ugllavnom Rumuni i Bugari kojima je dozvoljeno zaposljavanje u EU, pa i na Kipru. I glupom i pametnom je jasno da se ovde ne prezivljava od minimalca a kamo li zivi!
модал
Просек је "лилихип" за наивне. Властодршци га користе да замагле ствари. Најважнији је износ модалне плате (јер тај износ добија лавовски део запослених). А - ако је "просек" - рецимо 50.000 , онда је модални износ највероватније око 35.000 - а то је сасвим друга ствар.
Boris
"Porez na zaradu". Kakvu crnu zaradu, pa onaj na minimalcu jedva ima da jede, o zaradi ne smije ni da misli.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.