Utorak, 30.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

O Rafaelu Santiju i Svetoj Sofiji

Света Софија (Фото Ансплеш)

Jutjub kanal „Slušate Kolarac” obogaćen je zanimljivim video-sadržajima, uglavnom predavanjima koja su bez prisustva publike održana u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Među njima se izdvajaju ona o renesansnom umetniku Rafaelu Santiju dr Saše Brajović i o Svetoj Sofiji dr Vlade Stankovića.

Redovna profesorka Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta govorila je povodom 500 godina od smrti italijanskog slikara, a u okviru ciklusa „Velike godišnjice”.

Saša Brajović (Printskrin Jutjub)

‒ Želim da vas podsetim da je u ime velikog jubileja, 500 godina od Rafaelove smrti, u Rimu u muzeju Scuderie del Quirinale, sada vrlo značajnom i zanimljivom muzejskom prostoru koji je nekada bio samo skladište za kraljevske kočije, bila upriličena velika izložba. Vidite da se ona zove „Rafael 1520‒1483”. Dakle, oni polaze od njegove smrti. Imali su razloga za to, ali mi ćemo krenuti ipak nekim osnovnim hronološkim redom ‒ ovim rečima Brajovićeva je započela svoje izlaganje.

Upravo odabirom da na njegov početak stavi nešto što je aktuelno i podvučeno zanimljivim činjenicama, kao i fotografijama sa pomenute izložbe, ona zadržava pažnju i interesovanje gledalaca da čuju detalje iz biografije poznatog umetnika.

Vlada Stanković (Printskrin Jutjub)

„Osnivanje prestonice hrišćanskog sveta i prva Sveta Sofija” prvo je od četiri predavanja Vlade Stankovića, takođe profesora Filozofskog fakulteta, koja čine ciklus „Sveta Sofija i Carigrad”.

Tema prvog izlaganja jeste samo osnivanje grada kao prestonice hrišćanskog sveta i o prvim Svetim Sofijama ‒ „onim građevinama koje su prethodile Svetoj Sofiji koju je sazidao car Justinijan Prvi u šestom veku i koja u tek nešto promenjenom obliku stoji u samom srcu modernog Istanbula”. Geografski podaci, politički i društveni položaj i važnost grada smeštenog na poluostrvu između Mramornog mora, Bosforskog moreuza i zaliva Zlatni rog, carevi koji su u njemu stolovali ‒ sve to pretočilo se u priču o začecima izuzetne građevine koja je tokom svoje istorije bila hrišćanska crkva, grčka pravoslavna crkva, rimska katolička crkva, carska džamija i muzej.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.