Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tema jugoslovenstva nije mrtva

(Фотодокументација „Политике”)

ZAGREB - Tema jugoslovenstva nije mrtva na prostoru bivše SFRJ, otvorena je i o njoj će se još mnogo razgovarati, s tim da se na nju različito gleda iz Hrvatske, Slovenije ili Srbije, smatraju istoričari, učesnici tribine „Ujedinjenje Jugoslavije 1. decembra 1918: od nade do tragedije”.

Održana u organizaciji Srpskog privrednog društva Privrednik u Zagrebu, tribina je okupila istoričare iz Slovenije, Hrvatske i Srbije, profesore Bojana Balkoveca, Branimira Jankovića i Predraga Markovića, koji su saglasni da je tema jugoslovenstva kompleksna, kao i da je nasleđe Jugoslavije možda najživlje u oblasti kulture i pop kulture, gde 30 godina od njenog raspada i dalje postoje određeni sentimenti koji se prelivaju preko granica zemalja bivše države.

Profesor Janković sa Univerziteta u Zagrebu se slaže da u Hrvatskoj ima mnogo animoziteta prema nekadašnjoj zajedničkoj državi i to tumači kao posledicu ratnog i poratnog iskustva iz Drugog svetskog rata, rata 90-tih, ali i, kako kaže, suzbijanja hrvatske ideje za stvaranje samostalne države.

Prema njegovim rečima, suština hrvatskog nacionalizma je nastala nasuprot ideji jugoslovenstva, prenosi Tanjug.

U Hrvatskoj je, objašnjava Janković, jugoslovenski identitet najviše prihvaćen kao nadnacionalni, kao krovni pojam, ali ne onaj koji, kako kaže, poništava hrvatski identitet.

Za profesora Markovića jugoslovenstvo kao u svim komplikovanim odnosima ima različite sadržaje za različite narode.

On ističe da je za Slovence i Hrvate jugoslovenstvo bilo „dodati identitet”, dok kod Srba nije bilo razlike između jugoslovenstva i srpstva.

Hrvati i Slovenci, precizira Marković, su imali snažno osećanje sopstvenog identiteta, a jugoslovenstvo im je bilo nešto kao što im je, na primer, danas evropejstvo.

Profesor Balkovec kaže da je u Sloveniji situacija slična kao u Hrvatskoj.

U Sloveniji je, dodaje, jugoslovenstvo bilo prihvaćeno, iako je realno prema popisu stanovništva iz ranijeg perioda u toj državi bilo malo onih koji su se izjašnjavali kao Jugosloveni.

Prema rečima Balkoveca, u Sloveniji je osećaj nacionalne pripadnosti bio jači od jugoslovenstva i zbog jezičke razlike, iako se, podsetio je, u slovenačkim školama dugo nakon raspada Jugoslavije učio predmet srpsko-hrvatski jezik, što nije bio slučaj u drugim državama nastalim raspadom SFRJ.

Govoreći o budućnosti regiona Marković smatra da će demografski kolaps, osim u Sloveniji, imati dobre posledice jer će obesmisliti nacionalizam i neće, kaže, imati ko da se bori za nacionalni prostor.

Može se dogoditi, navodi, da će potomcima, onih najambicioznijih boraca za identitet, ime i jezik, koji će se rađati u Kanadi ili Švedskoj biti svejedno, jer neće ni govoriti tim jezikom.

Balkovec je za primer uzeo svoje studente, koji identitetsko pitanje bivše države, današnje Slovenije ili nekog budućeg posla koji će raditi u Dablinu ili Berlinu doživljavaju bez emotivnog žara.

A, ako postoje izuzeci, a postoje, onda su to, dodaje, lični afiniteti.

O pitanju mogućeg civilizovanog suživota između Hrvata i Srba, uz dijalog u nekom budućem vremenu, Janković smatra da je stalno traženje neprijatelja, jednih ii drugih, nacionalizama, potpuno bespredmetno.

Nada se, ističe, da će prevagnuti procesi koji idu međusobnom razumevanju i dijalogu, kao što je sa srpskom zajednicom u Hrvatskoj već napravljen određeni iskorak.

Razgovor gluvih, kaže Janković, više nije moguć, a čini se, ističe, da je većina tzv. običnih ljudi svesno da stanje produbljivanja napetosti i držanja država u ratnom stanju nije više održivo.

Komentari85
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Благојевић Предраг,Пале,Романија
``Osimski sporazum priznao je i Vatikan. To znači da bez suglasnosti HR nema promjene, a HR je dosada odbijala i revizije.``Да занемаримо религијски занос.Или мало помало,миц по миц,почиње нам се допадати Блиски Исток,па гасимо секуларизам.``Najkraća udaljenost (zračnom linijom) na relaciji Umag - Rome (Rim) je 403.38 km.``Дакле,као да сте рекли Швајцарска је признала споразум.Италија се сматра наследником Млетачке републике,која је била далеко окрутнија од Турског царства.Мислите о томе.
Благојевић Предраг,Пале,Романија
Постоји ли могућност да моја отаџбина(Р. Србија) прогласи Осимске споразуме правно ништавним?Као минималну мјеру реторзије због словеначког и хрватског муњевитог признања тзв косова.При договору око подјеле имовине СФРЈ Србији је признато нешто преко 31%.Као да имате три адвоката,а један у сред процеса одустане и приђе тужилаштву.Само питам.
Maja
@Благојевић Предраг,Пале,Романија - Ne postoji nikakva šansa da Osimske sporazume bilo tko proglasi ništavnim, osim ako se o tome dogovore Italija, Slovenija i Hrvatska. Srbija nije stranka Sporazuma. Prije Osimskog, 1947. bio je potpisan Pariški sporazum. Osimski sporazum potpisan je 1975. i stupio je na snagu 1977. Nakon raspada SFRJ, Italija je potpisala Anexe Sporazuma. Osimski sporazum priznao je i Vatikan. To znači da bez suglasnosti HR nema promjene, a HR je dosada odbijala i revizije.
Пера Писар
"Марковић сматра да ће демографски колапс, осим у Словенији, имати добре последице јер ће обесмислити национализам и неће, каже, имати ко да се бори за национални простор". О нашем учеснику довољно.
Mile Rad
Odlicna ideja ali samo bez Srpskog naroda bilo gde da su. Mi smo to dvaput pravili pa nije uspelo za Srpski narod i pored svih zrtava preko kojih smo prosli. Neka to neko drugi pokusa bez nas.
Mole
Procitajte malo Trifunove komentare ako vec necete da citate i razmislite malo ovo vazi samo za Srbe ostali mogu kako hoce.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.