„Spora” moda i pogubni uticaj tekstilnog otpada

Održiva moda bila je deo „repertoara” 47. „Pervol fešn vik digitala”, manifestacije čiji sadržaji su dostupni na njenim društvenim mrežama. Program je usmeren na podizanje svesti o lošim elementima nekontrolisane potrošnje. Govorilo se i o značaju edukacije koja može pomoći u očuvanju planete od uticaja raspadanja tekstila. Stručnjaci podsećaju da je modna industrija jedan od najvećih zagađivača, veća i od avio-industrije. U okviru modne smotre održana su dva onlajn panela sa fokusom na održivoj modi i cirkularnoj ekonomiji.

U panelu su učestvovali prof. dr Miodrag Stojković, istraživač na Institutu za ljudsku genetiku – Univerzitet Njukasl, Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine, i prof. Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta. Moderatorke su bile Dunja Jovanović i Marija Radaković, autorke F.fm podcast-a o održivoj modi.
Učesnici su ukazali na negativne posledice neadekvatnog upravljanja tekstilnim otpadom – od zagađenja voda mikroplastikom do uticaja na klimatske promene i upotrebu resursa.

Na panelu „Održiva – cirkularna ekonomija modne industrije” diskutovalo se između ostalog o mapi puta cirkularne ekonomije u Srbiji, kao i o njenim izazovima. Pažnju je privukla priča o „sporoj” modi, ponovnoj upotrebi iskorišćenih resursa, produžavanju životnog veka tekstila...

Panel pod nazivom „Da li naša odeća uništava planetu?” bio je deo projekta „Tekstilni otpad nije u modi”, a realizuju ga Udruženje za održive inicijative (F.fm) i Centar za unapređenje životne sredine. Ukazalo se na poguban uticaj tekstilnog otpada po eko-sistem, kao i nedostatak potrebnih regulativa za upravljanje ovom vrstom otpada u našoj zemlji.

O „sporoj modi” razgovarali su Maja Radetić, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta, Miloš Ivković, direktor „Ivko vumena”, Nataša Gligorijević, direktorka Centra za održivi razvoj Srbije, i Ana Trošić Trajković, modni dizajner, a moderator je bio Nenad Radujević, direktor „Beogradske nedelje mode”. Jedna od zanimljivih činjenica koje su predočene jeste i to da količina odeće kupljene u našoj zemlji iznosi 80.000 tona godišnje i često je upitnog kvaliteta i sastava. Da bi odeća mogla da ima povoljne cene, pravi se od jeftinih materijala, pre svega plastike (poliestera) i kratkog je veka. Takva odeća šteti okolini isto kao i plastične boce i kese. Sistem brze mode ima svoj moto „iz nedelje u nedelju” i pokreće ljude da nabavljaju novu odeću po nižim cenama pa „kako kupujemo, tako i bacamo”. Predviđa se da godišnje na deponiji širom sveta završio oko 235 milijardi tona odeće.