Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Novi kroj za očuvanje Knez Mihailove

Urbanistički zavod radi plan detaljne regulacije jer postojeći iz 1980. koji propisuje pravila građenja, uređenja i zaštite najpoznatije srpske ulice prestaje da važi sledeće godine Od 1987. godine kada su proterani automobili ova glavna gradska štrafta je prepuštena samo pešacima
(Фото М. Спасојевић)

Čak 150 godina nije menjala ime, već 41 je kulturno dobro od izuzetnog značaja, još od pre 33 godine u njoj caruju pešaci, ali jedno će Knez Mihailova ulica 2021. unaprediti posle 40 leta − pravila uređenja, građenja i zaštite. Od gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture potekla je inicijativa za izradu novog planskog dokumenta jer postojećem, usvojenom 1980, rok ističe 30. aprila sledeće godine. Do tada bi trebalo da stupi na snagu novi plan detaljne regulacije, čija je izrada poverena Urbanističkom zavodu Beograda.

− Prostorne, arhitektonske, urbanističke i ambijentalne vrednosti područja Knez Mihailove ulice predstavljaju najznačajniju kulturno-istorijsku i spomeničku celinu u Beogradu, u kojoj su sva materijalna svedočanstva nastajanja i rasta centralnog dela grada. Izrada planskog dokumenta svakako je i prilika za bezrezervno čuvanje i negu ovih vrednosti – ističu Sanja Đorđević i dr Marija Lalošević, rukovodioci izrade plana detaljne regulacije šireg područja uz Knez Mihailovu ulicu.

U granice tog dokumenta, koji obuhvata površinu od oko 18 hektara, ulazi deo teritorije Starog grada − prostor između ulica Knez Mihailove, Kralja Petra, Uzun Mirkove, Studentskog trga, Vase Čarapića, Trga republike, Sremske, Maršala Birjuzova, Carice Milice, Cara Lazara, Gračaničke i Pariske.

Jedna od novina u budućem planskom dokumentu, koji bi sledećeg meseca trebalo da bude na ranom javnom uvidu, jeste to što bi on mogao da obuhvati Trg republike i zelenu površinu uz Parisku ulicu, blokove između ulica gde su Palata „Albanija” i tržni centar na suprotnoj strani najpoznatije srpske promenade. Proširenje granica novog plana za Knez Mihailovu ulicu predložili su republički i gradski zavodi za zaštitu spomenika kulture, kažu u gradskom Zavodu.

Ukoliko gradska Komisija za planove uvaži inicijativu da se granice plana prošire, to znači da će jednim dokumentom biti obuhvaćena cela ova prostorno kulturno-istorijska celina, za šta je Knez Mihailova proglašena 1964. godine.

(Foto: N. Marjanović)

Od tada, ulica je svedok brojnih graditeljskih zahvata, od kojih mnogi nisu bili po ukusu Beograđana, ali malo ko se od njih bunio kada su iz nje proterani automobili. Bilo je to 1987, za vakta gradonačelnika Aleksandra Bakočevića. Taj posao dobio je čuveni urbanista Branislav Jovin, koji je za svega šest meseci pešacima podario Knez, što je danas, kada se rokovi za ulične rekonstrukcije probijaju i po godinu dana, u domenu naučne fantastike.

Rekonstrukcija je počela u maju. Radilo se danonoćno, bez godišnjih odmora. Uveden je toplovod i ugašeno 28 kotlarnica. Kod „Ruskog cara” postavljeno je spomen-obeležje Emilijanu Josimoviću, prvom srpskom urbanisti, a pored njega ploča nađena ispod asfalta, posveta omladinskim radnim akcijama koje su obnovile ulicu 1949. Otvaranje je bilo na Dan oslobođenja Beograda u 18 časova, kada se pali rasveta. Godinu dana kasnije, 1988, sređen je deo ulice do Palate „Albanija”, „Mažestika” i prostor ispred nekadašnjeg bioskopa „Jadran”, postavljena je fontana i mini-amfiteatar u kome su se održavale pesničke večeri.

Ni takav preobražaj Kneza nije išao glatko. Idejno rešenje rekonstrukcije ulice od „Ruskog cara” do Kalemegdana (940 metara, 13.500 kvadrata, širina od 16 do 28 metara) pokušala je da ospori stručna komisija jer im se, između ostalog, nije dopala ideja da ulica bude popločana jablaničkim granitom debljine osam centimetara. Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture nije hteo da odobri drvored, 14 stabala hrasta, uz obrazloženje da ih dotad nije bilo u ulici.

– Branio sam se da su ulice bez drveća – ulice bez života, bez transformacije. Knez nije isti u proleće, kad krošnje ozelene, i u jesen, kad porumene – kazao je pokojni Jovin u jednom od poslednjih intervjua za „Politiku”.

(Foto: N. Marjanović)

Riznica spomenika kulture

U okviru Knez Mihailove ulice kao prostorno kulturno-istorijske celine od izuzetnog značaja nalaze se 24 spomenika kulture. Neka od njih su Kapetan Mišino zdanje, Narodni muzej, Narodna banka, Spomenik knezu Mihailu, Palata SANU, kafana „Ruski car”, Dom štampe, zgrada „Progresa”, kuća izdavača i knjižara Gece Kona, hotel „Mažestik”...Antrfile 2

Istorijska čitanka

U vreme Rimljana, jedan od glavnih prilaznih puteva protezao se trasom današnje Knez Mihailove. U prvoj polovini 16. veka obnovljen je stari rimski i izgrađen novi vodovod duž ulice, što je bio uslov za podizanje naselja. Turci su sagradili pet džamija sa mahalama, a Austrijanci, kad su 1717. godine osvojili Beograd, porušili su kuće i džamije i podigli nove zgrade. Odlaskom Turaka iz Beograda 1867. godine i prihvatanjem zapadnjačkih urbanističkih uzora otpočeo je preobražaj grada. Na osnovu regulacionog plana Emilijana Josimovića iz 1867. godine, trasirana je Knez Mihailova ulica. Predstavnici građanske klase i trgovačkog staleža u njoj dižu zgrade i palate i otvaraju trgovačke radnje. Krajem 20. veka, od isključivo trgovačke, Knez Mihailova ulica prerasla je u kulturno središte prestonice. Današnje ime nosi od 1871. godine, a pre toga zvala se Delijska.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marc23
Izborite se bolje za to kako da se izbrisu svi oni silni grafiti na fasadama zgrada i kako da se odrzavaju...To je vec pola posla sto se tice izgleda samog centra grada posto njim iskljucivo dominiraju grafiti gde god da se covek okrene, nazalost.
Paris
Sve svedske metropole imaju vise centara u svom gradu. Kod nas je taj centar od Hotela Moskve preko Knez Mihajlove ulice do Kalemegdana, sa bocnim ulicama sa leve i desne strane, prepuno. U ostalim delovima grada neodrzavane "riznice spomenika i kulture " rusimo kao "ruine i udjerice" ili ih pustamo da se same sruse.. A svaki deo grada trazi svoj centar /ne soping/ nego centar, koji je sredjen i poznat po necemu i nesto drugo nudi. Strafte ili korzo su proslost .
Пешаке треба волети
Ако се већ каже да у Кнез-Михаиловој царују пешаци, онда заиста треба тако и да буде. Просечна ширина ове улице (шеталишта) износи око16 метара, што би, генерално било сасвим довољног капацитета у односу на потребе, али, улица је пуна разних препрека, сужења у виду некавих ружних киоска, жардињера, несразмерно широких летњих башти, фрижидера са сладоледом, као и разних уличних продаваца. Треба добро размислити да ли Кнез-Михаилова треба да остане својеврсно вашариште.
Игор
Причамо о некој традицији и култури, а у Кнез Михаиловој улици скоро да нема натписа на ћирилици.
Коста
Како би било, за почетак, кад смо већ код заштите култре, да сви натписи у Кнез Михајловој буду прописани на ћирилици?
Notarius
Koga to zanima? Natpisi treba da budu lepi i kvalitetni, na knez Mihailovoj tradicionalno je bilo i ćiriličnih i latiničnih. Stranih i domaćih. Treba se čuvati učmalosti.
Minja
U potpunosti se slažem sa komentarom iz GB. Džabe nam ćirilica ako na njoj piše фаст фуд i slično. Mora da se neguje jezik, jer je on postojao mnogo pre pisma i jer je naš narod kroz najveći deo svoje istorije bio nepismen. Sad je kao pismen... Poenta je da se u užem centru, koji je i turistička zona, koriste oba pisma.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.