Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Teatar slobode i otvorenosti

Užičko pozorište obeležava dve važne godišnjice: 75 godina od osnivanja i 25 godina Jugoslovenskog pozorišnog festivala
Зграда ужичког позоришта (Фото: С. Јовичић)

Užice – Neka dobra pozorišta i festivali, kod nas i u svetu, opstaju jer iza njih stoji država. Neka postoje zato što ih pomaže kakav privatni mecena koji voli teatar. Ima, međutim, pozorišta i festivala koji svoj život duguju nekoj vrsti ljubavnog prijateljstva koje struji između lokalnog stanovništva i pozorišta. Takav primer svakako predstavlja Narodno pozorište iz Užica, čije je trajanje od početka prožeto bliskošću sa svojom voljenom publikom.

To za naš list izdvaja umetnički direktor užičkog pozorišta Nemanja Ranković u godini dve značajne godišnjice ove vodeće kulturne ustanove u jugozapadnoj Srbiji: 75 godina od osnivanja Narodnog pozorište „Užice”, čije „čedo” Jugoslovenski pozorišni festival „Bez prevoda” traje 25 godina.

Ustvari, početak pozorišnog života u Užicu datira od 1856, kada je zaživelo Teatralno društvo pri tadašnjem Čitalištu, a prva pozorišna predstava („Boj na Čačku 1815”), ovde je izvedena 1862. godine. Sledi duža pauza, sve do rada pozorišne trupe Gimnazije uoči Velikog rata. Kasnije je, po završetku Drugog svetskog rata, 1945. osnovano Narodno pozorište „Užice” (po odluci Ministarstva prosvete). Prva premijera te godine bila je Nušićeva „Gospođa ministarka” u režiji Obrada Nedovića.

Nemanja Ranković (Foto: lična arhiva)

Menjao je tada užički teatar svoje prostore, počeo u Sokolskom domu, nastavio u Filkinom bioskopu. Sadašnja pozorišna zgrada, otvorena 1967. Predstavljala je zajedno s trgom novi urbani identitet grada.

– Od 1945. do danas užičko pozorište je izvelo 548 premijera. Stiglo je do brojnih festivalskih nagrada, do nastupa u novije vreme na Bitefu, Sterijinom pozorju, Venecijanskom bijenalu. Mnogi glumci su na ovoj sceni ostavili traga, među njima nekad i Dušan Stanojević, Fredi Fazlofski, Ana Križanec, Danica Krljar, Jovan Jojić, Tomislav Janjić, Jezdimir Tomić, Ljiljana Ljubičić, Dara Čalenić, Milan Štrljić, Stojanka Pejić, Zoran Karaić, Toma Trifunović, Ana Milosavljević, Mira Banjac, Milija Vuković, Lidija Bulajić, Duško Križanec, Jelena Žigon, Mira Vukojčić, Stevo Žigon, Reihan Demirdžić, Jelena Obradov, Aleksandar Sibinović, Slobodan Ljubičić i drugi – nabraja Ranković, pominjući i zaslužne upravnike: izdvaja Jovana Bulajića koji je na izvestan način trasirao put ovog teatra, a tu su i neizostavni Aleksandar Lale Milosavljević, zatim Branko Popović, kao i sadašnji Zoran Stamatović.

– Koncept ovog pozorišta slobode i otvorenosti, još od Jovana Bulajića pa i danas, zasniva se na dramaturško- rediteljskim poetikama, u kojem su glumci učesnici kolektivnog čina, a ne centar. Gde na planu forme i značenja dominira dramaturško-rediteljska poetika – otkriva Ranković.

Jugoslovenski pozorišni festival zaživeo je pre četvrt veka, po ideji tadašnjeg direktora užičkog pozorišta Branka Popovića, na inicijativu Ministarstva kulture Srbije i grada Užica, s ciljem da okupi najbolja pozorišna ostvarenja sa prostora tadašnje Jugoslavije (Crna Gora i Srbija). – Popović se povukao nakon pokretanja festivala, prepustivši ga novom direktoru Zoranu Stamatoviću, čijim menadžerskim sposobnostima treba da zahvalimo što je festival rastao i opstao do danas – kaže Ranković, koji je kasnije, kad se raspadala državna zajednica Srbije i Crne Gore, po odluci festivalskog saveta preuzeo umetničko oblikovanje festivala.

Otvorilo se pitanje šta dalje s ovom pozorišnom smotrom, a Ranković nosi zasluge za promenu njenog koncepta i iskorake u stvaralačkom smislu. Bila je njegova inicijativa da Užičani dobiju priliku da gledaju predstave iz država regiona, što je prihvaćeno i sasvim uspelo. Tako na ovu scenu stižu teatrološki najrelevantnija pozorišna ostvarenja sa ovih prostora. U komadima igranim na jeziku „istom ili sličnom”, bez titla, s festivalskim podnaslovom „Bez prevoda”. Postala je užička pozorišna smotra respektabilna i cenjena u državama regiona.

– Naš festival želi da ispriča priču o čoveku i njegovoj sudbini koja nas može poučiti. Ne želimo da pristanemo na eru čiste mehaničke moći, ne pristajemo na vlasnike i posednike. Ne odustajemo od ideala, kao što je osoba sposobna kritički da misli željna da sazna sebe i svoje mesto u svetu. Ne pristajemo na prozračnog čoveka bez odnosa i lika. Kao što ne pristajemo na pozorište bez glumaca, koje je glavne protagoniste zamenilo horom ili se trudi da pojedinca utopi u masu – ističe Nemanja Ranković.

U godini, dve važne užičke godišnjice, epidemiološki nepovoljnoj, festival je zbog kovida 19 odložen za početak 2021. Planovi da se godišnjice obeleže radno, s velikim naslovima i rediteljima nisu mogli biti ostvareni, pa je u ovim uslovima naglasak stavljen na manje forme. Ostaje nam, zaključuje umetnički direktor, da se sa setom prisećamo prošlih vremena kad je ovaj teatar ispisivao svoje najsvetlije stranice. Nekad je u njemu oko 100 ljudi bilo zaposleno, od čega 30 glumaca. A danas u svim sektorima užičko pozorište ima 44 zaposlena, od kojih svega 16 u umetničkom sektoru

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.