Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Sindrom kućnog nereda

„Zgrtači”, ljudi koji u domu gomilaju nepotrebne stvari, često su u detinjstvu doživeli teško siromaštvo ili proživeli rat, dok su neuredni ljudi kao deca bili ili zanemareni ili razmaženi, a roditelji im nisu pomogli da razviju naviku održavanja reda i higijene ličnog prostora
(Срђан Печеничић)

Nekadašnja klijentkinja zove telefonom, uplakana, zabrinuta za mentalno zdravlje svog brata koji je u kasnim dvadesetim – sumnja da je oboleo od šizofrenije. Razlog je što je bratu ustupila stan, i kada je posle godinu i po dana prvi put došla u posetu, nakon što je brat više puta odlagao njen dolazak, u stanu je zatekla haos – totalni nered. Na podu u kuhinji preko sedamdeset kutija u kojima se dostavljaju pice; sudopera prepuna prljavih sudova koji mesecima nisu oprani; desetak punih velikih kesa za đubre iz kojih se širio neprijatni miris; prljavi podovi; više gomila prljavog rublja razbacanih po podovima prostorija; posteljina na krevetu koja nije menjana mesecima, samo su neke od stvari koje je opisala.

Na sreću, nije bila reč o teškoj duševnoj bolesti, već o sindromu nereda, tačnije sindromu neurednog doma (eng. mess house syndrome).

Život među smećem

Objašnjenje za ovakav nered u prostoru u kojem neko stanuje često je veoma jednostavno. Kada mlada osoba koja nije stekla naviku održavanja reda i higijene počne da živi samostalno, ona ne uređuje prostor, ne pere, ne čisti, ne iznosi smeće iz prostora. Tokom vremena stepen nereda se povećava, tako da za nekoliko meseci u prostoru nastaje totalni nered.

Tipično je da osobi ovaj nered ne smeta, ali je svesna da će je drugi zbog toga osuditi, tako da izbegava da je neko poseti. Ovaj sindrom se odnosi na prostor u kojem se živi, tako da sama osoba može održavati ličnu higijenu i paziti da se lepo oblači, ali postoje i oni koji su neuredni i kada je u pitanju lična higijena i način oblačenja. Pored onih koji kontinuirano žive u totalnom neredu, postoje i oni koji na svakih nekoliko meseci krenu u jednodnevnu herojsku akciju uređivanja prostora, da bi u međuvremenu živeli u neredu.

Sindrom nereda treba razlikovati od jednog sličnog sindroma, a to je sindrom skupljača ili, tačnije, „zgrtača” (eng. hoarding syndrome). To su ljudi koji u prostoru u kojem žive gomilaju nepotrebne stvari, za koje misle da će im možda jednom zatrebati. Postoje oni koji ne bacaju stvari, koje su godinama kupovali, a koje decenijama gomilaju u prostoru, kao i oni koji u svoj prostor donose odbačene stvari drugih ljudi za koje smatraju da bi nekada mogle biti korisne i da ih je „šteta” baciti. I u ovom slučaju prostor u kojem žive postaje potpuno neuredan i liči na neki magacin ili otpad.

Dok su „zgrtači” osobe koje su često u detinjstvu doživele teško siromaštvo, nemaštinu ili proživele neki rat, „neuredni” su kao deca bili ili zanemareni ili razmaženi. U oba slučaja „neurednima” njihovi roditelji nisu pomogli da razviju naviku održavanja reda i higijene ličnog prostora.

Razvijanje detetovih navika, uključujući naviku održavanja lične higijene i reda, veoma je važan deo roditeljske uloge. Ovaj deo vaspitanja nužno ide kroz konflikt roditeljove i detetove volje. Svako malo dete želi da radi ono što je prijatno, a ne želi da radi ono što je neprijatno (princip prijatnosti). Roditeljevo „Moraš!” uči ga da postoje korisne neprijatnosti, što se svodi na rad. Sve dok dete ne razvije naviku, ono će se protiviti zadatku i obavezi ili je odlagati na što duži period. Kada je roditelj uporan i dete konačno prihvati da mora da nešto radi, prestaje detetov otpor prema obavezi i nastaje navika. Prema tome, insistiranje roditelja da dete pospremi igračke nakon igre, da spremi krevet nakon ustajanja, da kao odraslije daje doprinos u uređenju stana i slično, doprinosi razvijanju navike uređivanja.

Kao što je moguće da roditelji „štede” dete aktivnosti uređivanja, tako je moguće i da preteruju u drugom pravcu i da zahtevaju preterani stepen uređenosti. Ono dete kojem je neko drugi uređivao prostor, bilo mama, bilo kućna pomoćnica, neće razviti ovu naviku. Neće je razviti ni ono dete koje je živelo u neuređenom prostoru i od koga takođe niko nije zahtevao da ga uređuje.

Pravilo za život

U ovom kontekstu treba shvatiti jedno od „pravila za život” psihologa Džordana Pitersona „ratnicima za socijalnu pravdu”: Prvo uredi svoju sobu, pa tek onda kreni da se boriš za bolji svet.

Za kraj da napomenemo da je naša socijalna služba nedavno oduzela troje dece majci koja je najverovatnije patila od ekstremnog sindroma kućnog nereda.

Šta je bilo s bratom? Promenio se nakon što su mu pomogli da sredi stan, a zatim jednom sedmično dolazili u kontrole.

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zrenjanin
Minimalizam je resenje. Imamo previše stvari. Naše stvarne potrebe su mnogo manje nego što nam želje diktiraju. I stvarno - manje je više. Lakše se pospremi, sve ima svoje mesto, red oko nas - red i u glavi. Previše stvari u posedu kao da nas vuku na dole, u smislu nase energije, aktivnosti .Tužno je zatrpati se mozda-mi-zatreba stvarima. Svi to radimo, manje ili više. A šta ćemo sa uspomenama?! Čvrsta volja, par praktičnih trikova i vera da ćemo postići maksimum ako pokućstvo svedemo na minimm
Marijana
"Stvari su kao cimeri za koje mi plaćamo stanarinu i račune."
Kaluniss Home Organizing
Mislim da ne postoji univerzalno primenljivo rešenje za pospremanje. Krajnji cilj bi trebalo da bude uspostavljanje sistema za organizovanje stvari koji će voditi ka što lakšem i boljem održavanju urednosti u domu i koji je u skladu sa potrebama, željama i navikama svih ukućana. Verujem da je ključno da posedujemo stvari koje su nam zaista potrebne i bude radost u nama i da svaka stvar ima svoje mesto kako bi se nered i prenatrpanost izbegli u bilo kom prostoru - kalunissorganizing.com
Berislavci
Jedna je krajnost ponasanje koje uzrokuje totalni haos u kuci ili radnoj prostoriji, a druga krajnost je robovanje perfekcionizmu.Ponasanje prvih je bezobzirno i egoisticno,posledica loseg vaspitanja i losih navika, dok ponasanje drugih potice iz straha da ce biti odbaceni od onih do cijeg misljenja im je stalo.Zabluda je da ce i sebicni lenjivac i perfekcionista koji po svojoj meri kreira "savrsen" ambijent izbeci zameke onih koji drze do optimalnog ponasanja koje je u funkciji normanog zivota.
NIKOLOVSKI
Dispozofobija predstavlja najtezi stepen akumuliranja predmeta. O ovoj grupi poremecaja kod nas se malo prica, ali se u zapadnoj literaturi mogu naci ozbiljni radovi a ima i snimljenih dokumentarnih filmova. Tu profesionlci koji se bave terapijom a i zainteresovani citaoci, mogu da dobiju vise podataka.
Popovic
Ono sto me iritira kod ovih psiholoskih klasifikacija je sto nema medjutonova, nijansi. Sad se osvrcem oko sebe, stan neuredan. Prljav ne (naprotiv, podovi se peru asepslom i varikinom) ali dosta stvari nije na idealnom mestu. Alat (i to opran) van kutije svuda po kuci, priznanice i papiri gde im mesto nije, suvisna cebad u blizini kreveta umesto u ormanu, razne nepotrebne dzidze rastrkane... Tacno je i da sprovodim "mesecne akcije" uredjivanja (ciscenje dosta cesce). I sad koji sam ja tip?
MP 1
Uredan tip. Pazljvo sa sredstvima za ciscenje povrsina i podova..pored komercijalnih sredstava moze da se koristi i rastvor vode i sirceta. Ono je desinfectant.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.