nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Makedonci preimenovali srpske svetitelje na freskama

U manastiru Svetog Joakima Osogovskog kod Krive Palanke, Sveti Nikodim i Stefan Prvovenčani postali su Konstantin Kavasil i Justinijan Prvi
Фреске на јужном зиду: Свети цар Урош преименован у Владимира Кијевског, а цар Лазар у Јована Милостивог (Фото СКИЦ СПОНА)

Posetioci manastira Svetog Joakima Osogovskog kod Krive Palanke u Severnoj Makedoniji iz manastirske crkve mogli bi da izađu u najmanju ruku zbunjeni. Ako su u manastirskoj knjižari kupili monografiju o ovoj svetinji, primetiće da freske za koje se u njoj pominje da su oslikane na severnom i južnom zidu crkve – ne postoje. Nema na severnom zidu Svetog Stefana Prvovenčanog, niti je na južnom zidu izobražen Sveti car Lazar, kako se navodi u monografiji čiji je jedan od izdavača sam manastir. Tačnije, svetitelji srpskog roda su prosto preimenovani i njihove likove na freskama krase imena drugih svetih, Svetog Justinijana Prvog ili Svetog cara Jovana Milostivog. A to monografija iz 2005. godine nije zabeležila.

​Na neshvatljivo falsifikovanje i prekrajanje istorijskog nasleđa, kako su ga u svom apelu okarakterisali, ukazao je nadležnim institucijama u Severnoj Makedoniji Srpski kulturno-informativni centar „Spona” iz Skoplja. Oni navode da se na freskama raspoznaju bogato ukrašene biserne haljine, carske i kraljevske insignije i lica prepoznatljivih vladara i arhiepiskopa, ali umesto originalnih natpisa iznad likova svetitelja: Sveti car Uroš, Sveti car Lazar, Sveti kralj Milutin, Sveti Stefan Dečanski na južnom zidu, zatim Sveti Nikodim, arhiepiskop srpski, i Sveti Stefan Prvovenčani na severnom zidu nalaze se novi natpisi. Na južnom zidu: Sveti car Vladimir Kijevski, Sveti car Jovan Milostivi, Sveti car Konstantin Veliki, Sveti Nićifor Foka, a na severnom Sveti Konstantin Kavasila, arhiepiskop ohridski, i Sveti car Justinijan Prvi.

Ističe se da su natpisi „nevešto i verujemo bez dozvole nadležnog organa, Uprave za zaštitu kulturnog nasleđa Ministarstva kulture Republike Severne Makedonije, urađeni najverovatnije tokom ove 2020. godine” i apeluje da se freske vrate u prvobitno stanje. U apelu je navedeno i da su se članovi „Spone” i sami uverili u preimenovanje na freskama prilikom posete manastiru, kao i da je jasno vidljivo da su natpisi novi jer odudaraju i po blistavo beloj boji i po neveštom stilu od onih koje je izradio freskopisac Dimitrije Andonov, autor živopisa u manastiru Svetog Joakima Osogovskog i čuveni slikar.

Miloš Stojković iz Srpskog kulturno-informativnog centra „Spona” iz Skoplja kaže za „Politiku” da su se obratili po ovom pitanju predsedniku Republike Severne Makedonije, predsedniku vlade, ministru kulture, gradonačelniku Krive Palanke, da za sada još nema reakcija zvaničnih institucija, ali da se nadaju da će ih biti i da će imena svetitelja, srpskih srednjovekovnih vladara, biti vraćena onako kako su izvorno napisana 1932. i 1933. godine. Kako dodaje, ovakvih primera, nažalost, ima još.

– Pri obnovi manastira Lešak blizu Tetova, čija je glavna crkva bila minirana i gotovo cela uništena avgusta 2001. od strane terorista OVK (ONA), pri njenoj obnovi nije obnovljeno i dvojno posvećenje Svetom Atanasiju i Svetom knezu Lazaru, već su freske i pominjanje kneza Lazara jednostavno izbrisani. U narodnom predanju je baš knez Lazar smatran zadužbinarom hrama, o čemu svedoči i njegova freska iz 17. veka u malom hramu Svete Bogorodice odmah pored pomenutog novijeg hrama – kaže Stojković.

On dodaje da je u Makedoniji za Srbe posebno bolno pitanje vrednih srpskih spomenika kulture, drevnih hramova, u uslovima poznatog višedecenijskog crkvenog raskola, koji dodatno otežava problem tumačenja njihove simbolike.

– Prebogato nasleđe srpskog srednjeg veka na ovom prostoru gotovo da je neistraženo i zaboravljeno, kako u naučnoobrazovnoj, tako i medijsko-javnoj sferi, ali i crkvenoj. Njihovo stanje je posebno zabrinjavajuće u oblastima gde je vođen rat 2001, a posebno je to slučaj sa manastirom Svete Bogorodice u selu Matejče na padinama Skopske Crne Gore, carske zadužbine Nemanjića iz 14. veka. U prethodnim godinama imali smo posete predstavnika Republičkog zavoda za zaštitu spomenika iz Beograda, kojima su članovi „Spone” bili svojevrsni vodiči prilikom popisa stanja srpske spomeničke baštine, pre svega iz perioda ratova 1912–1918. godine na teritoriji Severne Makedonije. Država Srbija sa njenim kapacitetima morala bi da uloži mnogo veću pažnju i napor kako bi sa makedonskim institucijama zajednički radili na njihovoj zaštiti i izvornoj obnovi – ističe Miloš Stojković.

Situacija je posebno složena i kada je reč o zadovoljavanju verskih potreba budući da je Makedonska pravoslavna crkva kanonski nepriznata ne samo od srpske crkve već i od svih ostalih pravoslavnih pomesnih crkava, dok trenutno jedina kanonska pravoslavna crkva na teritoriji Severne Makedonije – Ohridska arhiepiskopija Srpske pravoslavne crkve, godinama ne može da se registruje kod nadležnih organa niti ima svoje hramove.

– Svi hramovi su u vladavini nekanonske MPC, dok kanonska Pravoslavna ohridska arhiepiskopija pri Pećkoj patrijaršiji svoja bogosluženja izvodi u paraklisima, po stanovima i kućama, vikendicama, budući da državne vlasti u Skoplju odbijaju da registruju njeno delovanje i pored presude Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu iz 2017. godine po kojoj je država Makedonija bila u obavezi da to učini. I pored uspostavljanja kanonskog poretka u takvim okolnostima, činjenica je da su Srbi, kao i drugi pravoslavni vernici koji žele da budu deo kanonskog pravoslavlja, svojevrsni založnici višedecenijskog nerešenog raskola, te objektivno nemaju mogućnosti za normalan verski život. Makedonija je potpisnica Evropske povelje o ljudskim pravima, ali po ovom pitanju Srbi u ovoj zemlji u 21. veku ostaju uskraćeni za najosnovnije ljudsko pravo, slobodu veroispovesti – ističe Miloš Stojković.

Komеntari60
f2e8c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Argele
"neko" to je ok. Ja komentarisem sve ostale otrovne komentare. Sta su srbiji uradili makedonci da neko moze napisati take uvredljive komentari o makedonii a makedoncima. Nije to Stara Srbija, niti je bila a nece ni biti....neznam ko vam je to prodao. Nismo ni grci, bugari srbi.....i dosta vise sa glupostima.
Заврам
@Argele! Тако то изгледа када се вера за вечеру прода у више наврата, па се изгуби сопствени идентитет. У цркве, по крштенице ваших предака, па ћете видети ко сте и од ког рода. Нико нама ништа продао није по питању Старе Србије, но се ви тамо припитајте ко је све и шта вама продао, како бисте се одрекли сопственог порекла. Македонија је топоним. Проучи ако не верујеш.
Милош Миленковић
Ти македонци су некада били Срби, зато знају права имена тих српских светитеља. Они живе на територији која је историјски знана као Јужна Србија.
Argele
bas ste dosadni...Srbi, Grci, Bugari....resavajte svoje probleme i maknite se vise makedonije
neko
Gospodine, vašu državnost, bar iz Srbije, niko ne dovodi u pitanje. Ovde se ne radi o tome, već o brisanju i prekrajanju istine. Ako se izbrišu originalna imena i napišu neka druga, onda to novo što piše, složićete se, nadam se, nije istinito i dovodi u zabludu. Neče sa freske niko sići da bilo koga porobljava. Ovo pišem isključivo kao neko ko ne odobrava prekrajanje i manipulisanje bilo čime, a naročito ne kulturnim dobrima. To je samo nešto što je nastalo u nekom drugom istorijskom periodu.
Вук
У Македонији се слуша српска музика по кафићима и кафанама, у Македонији се некада устајало посред ноћи да се бодре Дивац и Пеђа, у Македонији се навија за Новака Ђоковића, за Звезду и Партизан. Једина спаљена америчка амбасада 1999-те године је у Скопљу. Македонци поштују и воле Србију, тако да мало спустите тон, омекшајте став и заједно бранимо православље. Македонце приволети само добрим односом, не вређањем. Срби и Србија да схвате да већином Македонаца на њих гледа као на старијег брата.
deki
Bolje da navijaju za Federera a da ostave naše crkve (koje su zidali srpski vladari a ne severnomakedonski) i da ih ne prsvajaju.
Toma Drbovski
Milutin-e.... U Grckom parlamentu bivsi Premijer Cipras rekao: "narod koji zivi u s.Makedoniju su ustvari slovenizirani eleni i veoma bliski nama-grcima"...i to je rekao u Grckom Parlamentu. Prema tome, po njemu mi nismo ni srbi ni bugari, vec makedonci.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja