Penzije za dve godine realno veće za osam odsto

Predlogom budžeta za 2021. predviđen je deficit od 178,5 milijardi dinara, što je tri odsto BDP-a i neznatno veći deficit na nivou opšte države od oko 180,3 milijarde dinara. Ovaj plan, međutim, počiva na optimističnoj pretpostavci da će rast BDP-a u 2021. biti visokih šest odsto, koja lako može da se ne ostvari, navodi Fiskalni savet. U slučaju nižeg privrednog rasta, javni prihodi se ne bi realizovali po planu, pa bi deficit mogao biti osetno veći od tri procenta BDP-a (blizak četiri procenta BDP-a), a učešće javnog duga u BDP-u, umesto da se zakoči, nastavilo bi da raste (preko 60 procenta BDP-a).

Deficit koji će nastati zbog povećanih izdataka za zdravstvo i penzije, budući da su znatno iznad održivog nivoa, načelno je u redu i ne bi trebalo da predstavlja trajan izvor nestabilnosti javnih finansija, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta, koji kao drugi važan izvor deficita u 2021. godini navodi upravo povećana izdvajanja za penzije od oko 0,4 odsto BDP-a, što je po njima iznad ravnotežnog nivoa.

Ova neravnoteža stvorila se bržim rastom penzija od privrednog rasta u 2020. godini i 2021. godini. U ovoj godini nominalno povećanje penzija bilo je 5,4 odsto, a u 2021. predviđeno je njihovo novo povećanje od 5,9 procenata, pa će penzije u ove dve godine realno povećati za oko osam odsto. U istom periodu kumulativni rast BDP-a će po optimističnim prognozama vlade iznositi oko pet procenata (pad od jedan odsto u ovoj godini i rast od šest procenata u narednoj).

Fiskalni savet, međutim, uslovno podržava planirani rast penzija u 2021. iako on nije opravdan trenutnim ekonomskim kretanjima.

Rast penzija u 2020. i 2021. rezultat je primene objektivnog pravila (švajcarske formule). Ova formula u kriznim vremenima daje veći rast penzija od rasta BDP-a (što je sad slučaj), ali u dobrim vremenima rezultira nešto sporijim povećanjem penzija – i tada bi penzije trebalo automatski da se vrate na svoj održivi nivo od oko 10 odsto BDP-a. Zbog toga Fiskalni savet podržava planirano povećanje penzija u 2021, ali samo pod uslovom da vlada nastavi dosledno da se pridržava švajcarske formule i nakon završetka krize.

Važna tekovina penzijskog sistema koja je u 2008. bila napuštena, a onda s velikom mukom ponovo uspostavljena tek sredinom 2019, jeste da se penzije u Srbiji (kao i u svim fiskalno uređenim zemljama) povećavaju isključivo u skladu sa objektivnim parametrima. Drugačija praksa, da se penzije umesto toga povećavaju po osnovu diskrecionih odluka vlade loša je čak i kada se na prvi pogled čini da ide u prilog penzionerima. Posledice vođenja takvih politika penzioneri su najbolje mogli da osete tokom fiskalne konsolidacije u 2015. i takve greške ne bi trebalo ponavljati, ističe se u izveštaju saveta.