Petak, 17.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Stranci ne treba da prodaju Vukovu azbuku srpskoj deci

Naučnik Aleksandar Kavčić svakog meseca iz Pitsburga, gde predaje, na nekoliko dana dolazi u rodni Beograd da proveri kako napreduje štampanje školskih knjiga koje će pokloniti srpskoj deci
Александар Кавчић (Фото приватна архива)

Neću da Vukovu azbuku srpskoj deci prodaju stranci i na tome zarađuju, ne želim da oni dodaju i ispravljaju kvačice na slovima u bukvaru, jer udžbenik jedne zemlje je javno dobro njenih građana.

Ovo je razlog zbog koga prof. dr Aleksandar Kavčić, svetski poznato ime u naučnim krugovima, svakog meseca ostavlja katedru na Univerzitetu Karnegi Melon u Pitsburgu, gde predaje, preleće okean i na nekoliko dana dolazi u rodni Beograd da proveri kako napreduje štampanje školskih knjiga koje će pokloniti srpskoj deci.

Svi kompleti za sve razrede osnovne škole biće u takozvanoj PDF formi besplatno ponuđeni roditeljima za štampanje sa internet stranice Fondacije „Alek Kavčić”, koju je nekadašnji đak Matematičke gimnazije i student Elektrotehničkog fakulteta u glavnom gradu osnovao kako bi započeo svoj filantropski rad u Srbiji. U razgovoru za naš list juče je otkrio da je ideju da milion evra, koje je odlučio da pokloni za unapređenje naše nauke ili obrazovanja, pronašao upravo u člancima koje je o ovdašnjem tržištu udžbenika pre dve i po godine objavila „Politika”.

Angažovao je autore koji pišu udžbenike u Srbiji da napišu izdanja za njegovu fondaciju, neka su već gotova i spremna za slanje na odobrenje Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, bez koga ne mogu ući u školske klupe. Uključujući sve radne listove i engleski jezik profesor koji je predavao i na Harvardu i Univerzitetu Havaja finansiraće stvaranje i besplatno u eter pustiti više od sto različitih udžbenika, koliko ih je u opticaju od prvog do osmog razreda osmoletke.

– Ako izuzmemo engleski, neću finansirati izradu udžbenika za strane jezike, ostaviću to inostranim izdavačima u Srbiji, „Kletu”, „Freski”, „Novom logosuֲ” i BIGZ-u. Neka i oni nešto zarade. Video sam to od Amerikanaca. Ne dozvoljavaju oni strancima da za njihovu decu štampaju istoriju, maternji jezik, geografiju. Posluje „Klet” i tamo i, kao i svim stranim izdavačima, dozvoljeno i odobreno im je samo da štampaju udžbenike iz stranih jezika.

Ako roditelji u Srbiji prihvate moje besplatne udžbenike, tako će biti i ovde. Ali moguće je da to i odbiju i moja ideja propadne. Zato se zalažem i volim slobodno tržište. Ono mi daje mogućnost da ponudim srpskim đacima udžbenik za nula dinara, to je moje pravo – kaže profesor koji je i naučni saradnik Matematičkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.

Kavčić je istraživač koji iza sebe ima osam zaštićenih patenata i rado je citiran u svetskim naučnim krugovima, a zbog zasluga četiri katedre na Univerzitetu Karnegi Melon nose njegovo ime. Novac za Fondaciju „Alek Kavčić”, zajedno sa Univerzitetom Karnegi Melon, dobio je na osnovu rekordne sudske odštete za krađu intelektualne svojine, vredne 750 miliona dolara, protiv multinacionalne kompanije „Marvel tehnolodžis”, a u pitanju je patent koji se od 2003. godine koristi za proizvodnju svih čipova za čitanje s magnetskih memorija na planeti.

 

Roditeljima nudi uštedu od sto miliona evra godišnje

Kavčić ističe da fondacije imaju ograničene budžete i da se njegov ne meri desetinama miliona evra. U srpsku prosvetu može da uloži, kako kaže, „samo milion evra”, ali je smislio način kako da dobit koju će ponuditi roditeljima bude mnogostruko veća.

– Želim da udžbenici budu kvalitetni, zato ih natenane radimo i zato će troškovi za jedan izaći i do maksimalnih 10.000 evra. Za nešto više od sto školskih knjiga daću oko milion evra. Ali sa tim jednokratnim ulaganjem svake godine svim đačkim porodicama u Srbiji, ukupno, uštedeću oko sto miliona evra, ako se odluče za moje besplatne knjige.

Toliko, otprilike, roditelji svih osnovaca u našoj zemlji svake godine izdvajaju za komplete udžbenika koji su sada na tržištu. To je inventivnost, to rade srpski inženjeri, to je pravi filantropski rad koji ima povratni udarac. I to ni predsednik Vučić ne može da uradi, gledano na godišnjem nivou – naglašava Kavčić.

 

Priželjkuje da mu Zavod za udžbenike postane konkurencija

Uz medije i udžbenici su sredstvo pomoću kog može da se utiče na formiranje javnog mnjenja, smatra Aleksandar Kavčić i zato kaže da država Zavodu za udžbenike, kao što je RTS-u, treba da da status javnog servisa. Njegovo rešenje za aktuelizovano pitanje spasenja zavoda je u tome da država ovo javno preduzeće i finansijski uzme pod svoje okrilje, a da pre toga broj od oko 200 zaposlenih prepolovi.

– Na plate zaposlenih godišnje će onda trošiti od milion i po do dva miliona evra, što za državu i nije neki trošak. Zauzvrat će kreiranje javnog mnjenja, putem zavoda, biti u rukama države. Taj deo uticaja nikako ne sme da pripada strancima, jer je obrazovanje dece jedne nacije veoma odgovoran posao. Zavod onda treba sve udžbenike da postavi na internet i besplatno ponudi za štampu, da oni budu javno dobro srpskog naroda.

Kao što ću ja da učinim. A jedan deo može da prodaje u knjižarama, pa roditelji da biraju da li će sami da štampaju ili kupe gotove udžbenike. Od prodaje treba da pokriju samo troškove štampe i eventualno profitiraju do 20 odsto, a ne 100 odsto, kao što rade domaći izdavači udžbenika – ističe Kavčić i dodaje da bi voleo da mu zavod bude konkurencija, pa da uz ponuđena dva besplatna kompleta udžbenika roditelji ne bi otišli kod stranaca da kupe treći.

 

Komentari90
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

profesor
To me ne čudi vise ni manje jer se casopis za istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Istraživanje veç godinama izdaje na engleskom. Tako da smo uskraćeni za naučna saznanja iz nacionalne istorije, jer je ona namenjena strancima koji za nju nemaju empatiju.
profesor
Nacionalni interes ima sporedno mesto u kreiranju sadrzaja obrazovanja. Sprovode se reforme koje su same sebi svrha. Stoga je ovo retka prilika da se oglase kreatori sistema, stručna i šira javnost. Ignorisanjem problema samo se održava postojeće nezdravo stanje.
mara sòvljakov
ovaj tekst je otvorio vise pitanja vezanih za nacionalni identitet, zadužbinarstvo, stanje u drustvu, pravo i kompetencije u oblasti izdavaštva, ulogu ministarstva prosvete i kulture..... tako da su komentari samo razvodnili svaku od ovih ozbiljnih tema
Dejan Protic
Vuk dodao nekoliko "kvacica" kirilicnoj azbuci i to je kirilica i kirilicno pismo, otkud Vukova azbuka?
Bene
Trebalo bi da se ugledamo na Grke, Ruse, Bugare, koji ljubomorno čuvaju svoje pismo. Poplavom upotrebe mobilnih telefona koji nemaju ćirilično pismo uništavamo svoj jezik ( pa i ja tako pišem komentar). Ima i svetlih primera, pa nas stranci sa zapada pitaju šta je to PECTOPAH ili sa istoka šta je to APOTEKA.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.