petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
PORTRET BEZ RAMA: Zoran Zaev, premijer Severne Makedonije

Rizičan „bugarski zagrljaj”

Зоран Заев (Д.Стојановић)

„Ili Zaev ili Makedonija”, jedan je od transparenata koji se mogao videti prethodnih dana u uzavrelom Skoplju. Političar koji je uz pomoć zapadnih mentora uspeo da reši višedecenijski spor sa Grčkom o imenu države i uveo zemlju u NATO, sada rizikuje da izgubi vlast ako nastavi da popušta pred zahtevima bugarskog premijera Bojka Borisova.

Zoran Zaev (46) je u procepu između građana na ulici koji ga optužuju da trguje nacionalnim identitetom, i ultimatuma Sofije: priznavanje „istorijske realnosti” da makedonski jezik ima bugarske korene i da se može tretirati samo kao „službeni jezik” Severne Makedonije.

Sudeći po izjavama, nekadašnji gradonačelnik Strumice je „prelomio” ne bi li podigao bugarsku rampu sa evropskog puta, ali je zato političku situaciju u zemlji doveo do usijanja. Lider SDSM-a je za bugarsku agenciju „BG nes” izjavio da Bugarska i Severna Makedonija nemaju podeljenu istoriju već zajedničku, a da je Goce Delčev revolucionar i za Bugare i za Makedonce koji su se borili za slobodnu Makedoniju i Odrinski region.

Severnomakedonski premijer je takođe bugarske okupatore tokom Drugog svetskog rata nazvao „administratorima” koji su u jednom trenutku prešli na antifašističku stranu i zajedno sa Makedoncima Makedoniju oslobodili od fašista.

Posebno je iziritirao javnost uvredljivom stavom da je Jugoslavija 1948. godine između Bugara i Makedonaca postavila „gvozdenu zavesu”. Jer, da je Bugarska posle Drugog svetskog rata gospodarila Makedonijom, teško da bi danas uopšte bilo makedonskog identiteta.

Ali ovakvim istorijskim revizionizmom Zaev je zadobio „pohvalu” bugarskog ministra odbrane Krasimira Karakačanova, koji mu je poručio da je on „Bugarin kome sporo radi pamet”.

Ivan Stoilković, lider Srba u Severnoj Makedoniji i poslanik u Sobranju, za Zaeva kaže da je „čovek s opasnim namerama koji danas govori jedno, a sutra drugo”.

Ovaj preduzetnik kome osporavaju da je bogatstvo stekao na koruptivan način dok je bio na čelu Strumice, voli da se pohvali kako je pre nego što je upisao studije ekonomije u Skoplju 1994. svako leto na pijacama u Beogradu i Gornjem Milanovcu prodavao poljoprivredne proizvode koje je proizvodila njegova porodica.

Opoziciona VMRO-DPMNE Zaeva optužuje za veze sa albanskom mafijom. Drugi ističu da je čovek Zapada, blizak Sorošu. Nesumnjivo je da se politički uspon Zorana Zaeva poklapa sa aferom „prisluškivanje”. Kao lider opozicionog Socijaldemokratskog saveza 2015, objavio je da je makedonska tajna služba godinama bez sudskog naloga prisluškivala više od 20.000 građana. Ovo otkriće je odjeknulo kao bomba i pomoglo mu da dve godine kasnije s vlasti skine premijera Nikolu Gruevskog.

Zoran Zaev je postao premijer s obećanjem da će Makedoniju izvesti iz dugotrajne krize, uvesti vladavinu prava i zemlju uspešno vratiti na izgubljeni put NATO i EU integracija.

Od 30. avgusta Zaev je na čelu druge makedonske vlade kojoj sada politički opstanak visi o koncu zbog „bugarskog zagrljaja”.

Komеntari21
37cbb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksa
@Огњен Вуковић Братоножић.. To što je, kako vi kažete, 20000 srpskih vojnika poginulo na teritoriji na kojoj žive narodi koji nisu Srbi treba da nam bude nauk za ubuduće. Nikoga u S. Makedoniji nije briga za te žrtve. Reći će vam ko vas je terao da ratujete za nas. Istoriju ostaviti istoričarima a mi treba da gledamo šta ćemo sa Srbijom i narodom koji živi u njoj. S. Makedonija treba da bude za Srbiju završena priča. Treba imati dobre susedske i pre svega ekonomske odnose sa njom.
Miloš
Teško Makedoncima, tačnije bugarskim Srbima. Nemaju ni svoj jezik, crkvu, ime države im se osporava, a potencijalno i deo teritorije.
Мићко Крстић
Не постоје никакви "бугарски Срби". До појаве бугарског егзархата није било ни "б" од нечега бугарског. Таква схватања су плод бугарске пропаганде из друге половине XIX века.
Darko
U redu- 1912 dozivljavate kao okupaciju.Sami niste uspeli da se oslobodite pa je dosao neko drugi da to uradi umesto vas. Ali kako objasnjavate citav srednji vek na vasem prostoru-ko su bili zaduzbinari crkava,kako su se zvale velmoze koje su imale posede,krunisanje tamo nekoga za cara u Skoplju.....?
Stojan Angelov
Ognjen Vukovic Bratonozic.... Od tih 20.000 srpskih vojnika koje spominjete, trecinu bili vojnici iz ovih krajeva, makedonci. Pored srpske i makedonske krvi je natopljena ova zemlja koja se zove Severna Makedonija, koja tada bila okupirana od strane tadasnje Srbije.
Da se Makedonci ne sete
Ne spominjite im srednji vek, jos ce nekome pasti napamet da napise knjigu ili doktorira na prvoj "okupaciji" prije 1000 godina.
Мићко Крстић
Господине Ангелов, Тачно је да је велики број предака данашњих Македонаца учествовао у ослобођењу Јужне Србије. Српска војска им је делила наоружање да се придруже борби за своје ослобођење. Наравно, поставља се питање како то да "окупатор" дели наоружање?! Да би се неко окупирао треба прво да постоји. Територија Македоније била је пре османске окупације део српског царства. Чак шта више, Скопље је било главни град те државе, а трагови српског наслеђа су свуда по (С.) Македонији.
Prikaži još odgovora
nikola andric
Ucene i pretnje sadrzane u ''zakonskim okvirima'' pokazuju greske pa cak i gluposti sadrzane u tim zakonima. To se ne slaze sa iluzijom ''cuda od zakona''. Narocito pozivanje na Ustave o kojime gradjani nemaju pojma ali imaju ''misljenja''. Najveca greska pri osnivanju E. Zajednice koju ni seoska udruzenja nikad ne prave je ostranjivanje ''nedostojnih clanova''. Primer Poljske i Madjarske to dovoljno ilustriraju. Uslovi koje kandidati clanovi moraju da ispune nisu zadovoljeni od clanova EZ.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.