Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: ODBRANA SRPSKE PRIVREDE OD KOVIDA 19

Bele pare za crne dane

Ugostiteljstvo i turizam ovog meseca dobijaju još jedan minimalac, a dogodine se ceo privatni sektor može nadati nečem sličnom
Фото ЕПА ЕФЕ - Р.В.

Bez obzira na to da li je država sačuvala bele pare za crne dane ili će ih pozajmiti, privredu neće ostaviti na cedilu i nastaviće da ubrizgava finansijske injekcije preduzećima da lakše prebrode virus korona. Zaposlenima u turizmu i ugostiteljstvu biće isplaćena još jedna minimalna zarada ovog meseca, a od početka naredne godine ostatak privatnog sektora može da se nada sličnoj vrsti državne pomoći. Uslov je, kao i svaki put do sada – privrednik koji prihvati da mu država isplaćuje minimalne zarade ne sme da otpušta radnike.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će za desetak dana pomoć dobiti 72.500 zaposlenih u turističkim agencijama, rentakar firmama, ugostitelje i hotelijere, jer će to mnogo značiti ovom sektoru koji je zbog pandemije korone posebno ugrožen.

Takođe je obećao da će početkom sledeće godine uslediti pomoć privatnim preduzetnicima, dodajući da je protiv izmena poreske politike već za jednokratna davanja, makar bila nevelika. Prema njegovim rečima, promena poreske i fiskalne politike može da unese dodatnu nesigurnost i uništi zemlju, a cilj je da ekonomska situacija bude stabilna.

Novi paket pomoći privredi jeste predviđen budžetom za 2021, ali on sigurno neće moći da bude izdašan kao ranije. Obezbeđena je određena rezerva u državnoj kasi u slučaju pogoršanja ekonomskih kretanja, ali nije definisano i u kom iznosu i kada bi mogla da se aktivira. Mada je predsednik Srbije pre nekoliko dana rekao da je država uštedela nešto novca za crne dane, ali je takođe zamolio Krizni štab (kada su se danima natezali oko skraćenja radnog vremena kafića, restorana i tržnih centara) da imaju u vidu ako dođe do zatvaranja od nečega treba isplatiti plate, penzije i bolnice. Drugim rečima, ušteđevina nije velika.

Država je odrešila kesu i u ovoj godini za privredu i građane i opredelila pomoć sa oko šest milijardi evra, ali se tokom 2020. zadužila oko tri milijarde evra.

Aprilska pomoć koja je bila i najizdašnija, podrazumevala je isplate minimalnih zarada za više od milion ranika zaposlenih u 235.000 malih i srednjih preduzeća, a delimično i u velikim. Odloženo je plaćanje poreza i doprinosa na zarade i poreza na dobit. Zabranjeno je otpuštanje više od deset odsto zaposlenih u naredna tri meseca. Uveden je tromesečni moratorijum na otplatu kredita i obezbeđeni su povoljni krediti za likvidnost preko Fonda za razvoj i komercijalnih banaka, čiji je država bila garant sa dve milijarde evra.

Drugim paketom pomoći je obuhvaćena isplata 60 odsto minimalca za avgust i septembar i zabrana otpuštanja radnika do decembra. Odloženo je plaćanje poreza na zarade za jedan mesec, a obaveze počinju da teku od 4. januara 2021. i treba da budu isplaćene u 24 rate. Privredi je omogućen zastoj u otplati kredita dva meseca i nastavljeno je davanje kredita preko garantne šeme. Odobreno je oko 15.000 zajmova, ali sav novac nije potrošen. Potom je u avgustu usledila pomoć hotelijerima od 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, ocenjuje da situacija u privredi jeste teška, ali značajan deo preduzeća nema tolike teškoće da ne može da preživi.

‒ Na moje prijatno iznenađenje, kompanije koje motaju kablove po Srbiji i izvoze po svetu, skoro da nikakvih problema nemaju. Trgovine takođe dobro rade. Manji deo jeste teško pogođen. Država je pomogla privredu sa šest milijardi evra. Privrednici su uglavnom iskazali želju da uzmu novac iz Fonda za razvoj, jer su uslovi povoljni. Manje je interesovanje bilo za bankarske kredite, što znači da ljudi u Srbiji očekuju da im se pomogne, u smislu, da im se doznači keš i da oni mogu da nakrive kapu. Na svu sreću u Srbiji ima nemali broj preduzeća koja nisu tražila pomoć i funkcionišu bez toga ‒ kaže Savić.

 Naš sagovornik primećuje da svako gura svoj problem u prvi plan i očekuje od države da mu nešto pomogne. To jeste , kaže, očekivano od ljudi, ali nije očekivano od države da ima razumevanja za sve to. Prema njegovom , u Srbiji su najglasniji ugostitelji, a ugostiteljstvo i turizam čine tek 1,5 odsto BDP-a.

 ‒ Ne mogu da razumem da ti ljudi žive od danas do sutra i ako se desi da ih država zatvori na sedam dana, njihovi biznisi će propasti. Pa ako od toga zavisi, neka i propadnu. Među njima ima vrlo uspešnih ljudi koji su se hvalili svojim biznisima i držali predavanja svima nama kako ne umemo da zaradimo novac, pa valjda su oni nešto zaradili. Neka izvade taj novac iz buđelara, sefova i nekretnina. Ne treba samo da čekaju da im država pomogne ‒ kaže Savić.

Profesor Ekonomskog fakulteta ukazuje da je iz fokusa ispao jedan broj ljudi ‒ siromašni i oni koji žive na granici siromaštva, što je svaki četvrti građanin Srbije. Oni su dobili svega 100 evra od države, a prema njegovom mišljenju, njima je trebalo dati po 500 evra, a ne rasipati novac na sve punoletne građane.

‒ Apelujem na državu da razmisli ko je najugroženiji u Srbiji. Imam utisak da su danas najglasniji oni koji ne plaćaju poreze i doprinose ‒ kaže Savić.

Povodom najave predsednika Vučića da je država uštedela i da ima crni fond za novi paket pomoći, naš sagovornik kaže da država ne može da ima pare da pomaže i deficit od devet odsto BDP-a.

‒ Ako imate neke pare, smanjite deficit na osam odsto. Stvari moraju da se nazovu pravim imenom. Sve što ide kao direktno davanje iz kase nije dobro. Odlaganje poreza ima smisla, ali i tu postoji dvostruki rizik. Ako nekome odložite plaćanje poreza, za toliko će biti manje novca u državnoj kasi i država će morati da se zaduži. Nema garancije da će ti kojima država pomogne plaćati poreze i doprinose. Ne bi me iznenadilo da neka preduzeća izvuku novac na poseban račun i odu u stečaj, a onda nema vraćanja poreza i doprinosa. Moramo da smanjimo štetu. Da ne dajemo novac koji je već u budžetu. Sa najvišeg mesta u državi bih pozvao da se prvo iskoristi novac koji je dat preko garantne šeme i da privreda nešto rizikuje i preuzme neku obvezu. Ako niste spremni da rizikujete i preuzmete kreditnu obavezu, vi ne verujete u vaš biznis i igrate se sa državom ‒ kaže Savić.

Međutim, Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, sa druge strane predlaže da se primeni evropska praksa, što znači da se na minimalne zarade ne plaćaju porezi i doprinosi. On takođe apeluje da se ne uvode novi nameti i ne uvećavaju postojeći. Naš sagovornik upozorava da je od jeseni počelo smanjenje plata za deset do 15 odsto, jer prihodi nisu dovoljni da pokriju troškove zarada, a ako se ovakvi trendovi nastave Srbija će izgubiti 25 ili 30 hiljada malih preduzeća i više od 180.000 radnih  mesta.

‒ Najpogođeniji su ugostitelji i hotelijeri, potom sektor usluga i desetine hiljada malih firmi kojima je promet prepolovljen, a u pojedinim slučajevima pao 80 do 90 odsto. Očekujemo talas odjavljivanja 15 do 20 hiljada firmi u narednim mesecima. Deo njih je prihvatio pomoć kroz minimalac, ali prihod nije bio dovoljan da pokrije čitav niz drugih troškova, što podrazumeva plaćanje zakupa, poreza na taj zakupa, gradskih taksi i naknada ‒ navodi Rajić.

 On upozorava na nove namete koje je privreda dobila. U Beogradu je to taksa za unapređenje životne sredine. Lokalne samouprave su malim i srednjim preduzećima povećale porez na imovinu.

‒ Potpuno je sumanuto u ovoj godini uvoditi fiskalizaciju. Država jeste opredelila osam milijardi dinara u budžetu, ali to će pokriti samo 30-40 odsto tih troškova. Preduzeća će morati da nabave novi softver, da plaćaju njegovo održavanje, da nose kasu na baždarenje. Procene su da će to koštati privredu od 60 do 200 miliona evra na godišnjem nivou. Firme koje se bave transportom koriste lokatore koji se stavljaju pri izlasku iz zemlje. To je privredu koštalo 200 miliona evra. Pokazalo se kao nepotrebno, jer siva ekonomija i promet robe na crno nije smanjen ni za jedan odsto ‒ kaže Rajić i konstatuje da smo mi jedina država u Evropi u kojoj neko diže poreze i uvodi nove namete u godini koja će biti jako teška.

 Prema istraživanju Mreže za poslovnu podršku, u većini grana industrije zabeležen je pad. U tekstilnoj industriji promet je u novembru pao za 27 odsto u odnosu na prošlu godinu, u metalskoj industriji za 14 procenata, a najbolje su prošli oni koji su imali pad od osam do 10 odsto.

‒ Postoje kompanije koje dobro rade ili imaju povećanu potražnju na stranim tržištima, ali takvih firmi je možda osam do 10 odsto od ukupnog broja. One imaju dobar rezultat, ali ne mogu da preokrenu ukupan trend u privredi. Rokovi naplate iz EU su duplo duži. Kod nas će početak ove godine biti mnogo teži jer se tek sad vide posledice toga što se ne zaključuju novi poslovi, poslovanje se svelo na to da radite samo sa starim klijentima ‒ kaže Rajić.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirko
Država najviše pomaže ugostitelje i hotelijere. Mnogo bolje bi bilo da im je država dala posao i omogućila da nešto zarade i prebrode probleme. Dok na jednoj strani zdravstveni sistem puca jer nema kapaciteta da smesti sve one obolele kojima je potrebna pomoć pa ih transportuje po Srbiji a hoteli zvrje prazni. Mnogi pacijenti bi bili spremni da plate sobu u hotelu da nebi išli po halama i banjama a država da obezbedi zdravstvene timove za lakše slučajeve a ne da plaća prazne krevete hotelima.
30
Хвала што уопште неко покушава да прикаже реално стање. Безнадежно!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.