Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: ODBRANA SRPSKE PRIVREDE OD KOVIDA 19

Nije vreme za razvoj već za smanjenje gubitaka

(Фото Танјуг/Тара Радовановић)

Država će i u narednoj godini nastaviti da pomaže privredu i to je jasno iz ukupnog iznosa subvencija od 120 milijardi dinara koje daje za poljoprivredu, železnicu, turizam, puteve... Nastaviće i da daje subvencije za podsticanje zapošljavanja, kao i za zajedničke investicije sa stranim ulagačima. Neizvesno je, međutim, na koju i koliku će pomoć zaposleni i privreda moći da računaju ukoliko posledice pandemije potraju. Ekonomistu uveravaju da država ima razne mogućnosti.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da se vanredna pomoć privredi zbog korone u budžetu za narednu godinu ne vidi, jer on nije tako detaljan. Država ima na raspolaganju mnogo načina da pomogne privredi, na primer iz budžetske rezerve ili od para namenjenih za subvencije privredi. Uvek postoji mogućnost rebalansa kao što je to bio slučaj ove godine. Drugi minimalac u iznosu od 60 odsto je prvo isplaćen, pa tek onda ozakonjen rebalansom državne kase.

„Ako država planira da sektoru ugostiteljstva da neki novi jednomesečni minimalac, to nisu velika sredstva i veliko opterećenje za nju. Kada je davala minimalnu zaradu za milion zaposlenih to ju je na mesečnom nivou koštalo 31,32 milijarde dinara. Ako bi dala tu pomoć, za sto hiljada zaposlenih koštalo bi je ne više od 3,5 milijardi dinara. Nepoznato je ko bi bio obuhvaćen, koliko zaposlenih u hotelijerstvu, ugostiteljstvu”, kaže naš sagovornik.

Arsić kaže da se sada, kada privreda traži novu podršku, vidi da je prilikom dodele ranijih paketa pomoći bila potrebna veća selektivnost, jer bi se uštedeo novac za one koji su najugroženiji i kojima je pomoć potrebnija. Misli i na preduzeća i na građane. Zbog neselektivnosti za kratko vreme je potrošeno mnogo novca. Podseća da ima delatnosti koje uopšte nisu imale pad već čak imaju i rast u odnosu na isti period prošle godine.

Prehrambena, farmaceutska industrija, hemijska industrija. Samo neki njihovi delovi koji proizvode luksuzne proizvode imali su pad. Druge zemlje su davale pomoć prema padu prihoda u prethodnoj godini slično kao što se kod nas davala pomoć za gradske hotele, ali ne i za turističke centre u unutrašnjosti. Opcija je i da se pomoć daje ne samo ugostiteljstvu već i po preduzećima koja su najviše ugrožena.

On smatra da je baš zbog toga što privreda očekuje novu pomoć trebalo sačekati sa povećanjem plata u javnom sektoru i to odgoditi za sredinu 2021. godine. Jer treba u budžetu ostaviti sredstva za intervencije. Neizvesno je koliki će biti troškovi zdravstva, koliko će koštati vakcinacija, troškovi prevoza vakcine na izuzetno niskim temperaturama…

Sem toga eventualno novo zaključavanje neće biti linearno kao ono prvo, jer će mnoge delatnosti nastaviti da rade – prevoz, radnje koje ne prodaju prehrambenu robu, oni kod kojih je zadržavanje u unutrašnjem prostoru malo.

Božo Drašković, ranije saradnik Instituta ekonomskih nauka, kaže da će pomoć privredi zavisiti od raspoloživih sredstava u budžetu i mogućnosti države da se dodatno zaduži na tržištu, a sve to nije beskonačno.

„Pomoć pogođenim sektorima je neophodna i to su radile i druge zemlje. Ali treba napraviti selekciju. Farmaceutska industrija sada nažalost ima veću proizvodnju i dodatne prihode zbog veće proizvodnje lekova i sanitetskog materijala. Elektroprivreda radi, njihovi potrošači plaćaju račune. Telekomunikacije takođe rade. Sektor ugostiteljstva, hotelijerstva je ugrožen, male zanatske radnje takođe”, kaže ovaj ekonomista.

Pravednost, kaže, ne postoji, ali se ipak i o tome mora voditi računa da se pomoć da onima kojima je najneophodnija. Samim tim će i budžet uštedeti. Na razne načine država može da vidi ko ima pad prihoda, između ostalog i preko Poreske uprave.

„Smatram da je već primenjeni model davanja minimalne zarade o trošku države dobar. On ide zaposlenima i ulazi u ekonomiju jer oni kupuju, plaćaju račune. Država je kao i svake godine predvidela deo za subvencije i strateški razvoj, ali sada nije vreme za razvoj već za održanje i smanjenje gubitaka”, smatra Drašković.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгољуб Збиљић
Много ме нервира што су многи превише себични и лични, опа брину само због вируса короне, а нимало не брину због још убиственијег вируса од короне -- антићириличког вируса у Србији који траје и убија ћирилицу много дуже од короне. А борба против антићириличког вируса је много лакша: треба само доследни применити Члан 10. Устава Србије, а код нас се то не чини већ 14 година.
Mira
Dragoljube, vi komentarisete na pogresnom mestu. Ovo je clanak o privredi s ne o zvanicnom pismu u Srbiji. Ili o zvanicnim pismima (zaboravili ste latinicu).
Iz Britanije
Opet o ćirilici bez pomena srpskog jezika? Treba više da "živcira" nego "nervira" jer uzalud ćirilica ako se ne govori srpski, ne upotrebljavaju gde god je moguće srpske reči koje se očigledno sve manje koriste u današnjem nazovi "srpskom" jeziku. (Žalim, uređaj na kome ovo pišem nema mogućnost ćirilice)
Vagar
Zbog neslektivnosti smo nepotrebno potrošili-"bacili u bunar" oko 1,5 mlrdi €.Pomoć prehrambenoj industriji,Apotekarima,Trgovinama-marketima,poljoprivredi i sl.od skoro 5 mesečnih plata nije ni jedan dinar otišla radnicima ,već u dżepove bogatih vlasnika-poslodavaca.Naravno,tu je i onih 100 € za bar 2,5 miliona onih koji nisu ugroženi.Govorili su to svi iz ekonomske struke,ali nije to došlo da ušiju ovih iz vlasti.Ista tvrdoglava praksa se nastavlja-5.000 za sve penzionere i one sa preko 50.000.
Petar
Treba zaposliti sto vise kancelarijskog planktona, koja privreda, koja poljoprivreda, IT... Poznajem gomilu birokrata, svi sve znaju i svi su najpametniji.
Zacudjeni
Drzava hoce jos da pomogne a nije pomogla ni sa onim sto je obecala. Mnoge firme nisu dobile pune iznose na svoje Covid racune. Vec oko 50-60% odsto sredstava. Te iste racune je drzava zatvorila pre nego sto je isplatila ostatak pomoci kojom se tako hvali okolo.
Чињенице
Само они који стварају нову вредност материјално могу да помогну другима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.