Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dinar na naduvavanje

Млађан Ковачевић

Jači dinar uliva optimizam u danima kada svi s nestrpljenjem iščekuju novu vladu i njene ekonomske poteze strepeći da se inflacija ne povampiri. Pogotovo je melem na „rani” kreditnim zavisnicima jer im je zbog oslabljenog evra manja rata i onima koji kupuju uvoznu robu.

Za jačanje dinara, baš u tajmingu političke neizvesnosti, postoji više razloga. Kako navodi dr Mlađan Kovačević u razgovoru za „Politiku”, preduzeća su pre i neposredno posle izbora, kupovala devize da bi obezbedila veći uvoz sirovina zbog straha od mogućeg rasta vrednosti evra. A kada se politička situacija popravila privrednici su bili manje zainteresovani, što se odrazilo na manju tražnju za devizama u poslednja dva meseca. Takođe, ponuda deviza rasla je i po osnovu doznaka naših radnika iz inostranstva koji dolaze na odmor u Srbiju.

Mere Narodne banke su posebno uticale na kurs. Naročito visoka referentna kamatna stopa utiče na povećanje tražnje za dinarima što u izvesnoj meri deluje na ponudu i tražnju za devizama, ali po oceni sagovornika verovatno manje nego što to NBS ističe.

– Ponuda deviza se veštački enormno povećala pre svega zaduživanjem u inostranstvu. Po ekonomskoj logici, devizni prihod od zaduživanja i prodaje preduzeća ne bi smeo da se tretira kao klasičan prihod od izvoza robe i usluga, te ne bi smeo ni da se pojavljuje na deviznom tržištu. Uprkos tome, najveći deo deviznog priliva ostvarenog u inostranstvu po oba ova osnova dolazi na devizno tržište– kaže Kovačević.

Samo prošle godine Srbija se u inostranstvu, precizira, zadužila za dodatnih osam milijardi dolara, a po osnovu prodaje imovine i takozvanih portfolio investicija neto 3,1 milijardu evra.

Pred izbore se manje zaduživalo i zbog krize na svetskom hipotekarnom tržištu. Bio je manji prihod i od prodaje imovine i preduzeća. Kada je zbog toga dinar počeo da pada NBS je iznela oko 340 miliona evra i tako smanjila vrednost valuta na, kako kaže, takozvanom deviznom tržištu, da spreči pad vrednosti dinara..

– S druge strane, država veštački smanjuje devizni odliv. Recimo, stara devizna štednja se daje na kašičicu. Ako su devizne rezerve tako velike bilo bi prirodno da se promene zakonska ograničenja i da se u većim iznosima servisira. Država bi imala veće obaveze, ali bi građani manje prodavali evre iz slamarica. A što je niži kurs moraju više ušteđevine da prodaju pa se zloupotrebljavaju njihove muke – naglašava Kovačević. Uz to, država je sprečila odliv deviza i zbog toga što izbegava da donese Zakon o denacionalizaciji, a tako bi imala znatne obaveze prema naslednicima nekretnina.

Za razliku od uveravanja guvernera da vrednost dinara određuje ponuda i tražnja za devizama, kao što se „formira cena višnji na pijaci”, Kovačević ocenjuje da je kurs ekstremno precenjen i da podseća na naduvani balon koji, ako nastavi da raste, mora da pukne. Ne treba živeti u iluziji, dodaje, da se samo valutnim kursom može suzbiti inflacija jer je stanje privrede sve teže.

– Od precenjenog dinara znatno su veće štete nego korist za privredu i one se svakog dana povećavaju. Zato bi država trebala da preduzme sve da se deformacije na deviznom tržištu otklone, ističe ovaj ekonomista iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Ovih dana naši zvaničnici, zloupotrebljavajući metodologiju Svetske banke, ponovo tvrde da je Srbija srednje zadužena. Međutim, po kriterijumu te banka – ako je spoljni dug krajem godine više od 2,2 puta veći od ukupnog izvoza u toj godini, zemlja je visoko zadužena, a Srbija spada u ovu grupu. Kovačević zato upozorava da bi što pre trebalo smanjiti deficit tekućeg platnog bilansa jer će u protivnom do kraja godine narasti na 11,8 milijardi dolara. A deficit je, zaključuje, pre svega posledica precenjene vrednosti dinara.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.