Nedelja, 22.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bajkovita čudovišta

Crvenkapa ne sluteći propoveda građansku neposlušnost i ličnu slobodu, jer ta mala ide samo tamo gde sama odluči, stav je pisca Alberta Mangela, koji opisuje večite junake
Алберто Мангел (Фото: EPA/Alejandro Garcia)

Alberto Mangel, jedan od najposvećenijih čitalaca među piscima, Argentinac i građanin sveta, koji je živeo u Izraelu, Španiji, Francuskoj, Engleskoj, Italiji i Kanadi, i patio zbog toga što sa sobom ne može da nosi svoju ogromnu biblioteku, u svojoj novoj knjizi za nas govori o likovima koji su trajno, iz literature, nastanjeni u njegovoj svesti. Njegovo delo „Bajkovita čudovišta, Drakula, Alisa, Supermen i drugi književni prijatelji”, u izdanju „Geopoetike” i u prevodu s engleskog Vladimira Kopicla, sadrži i Mangelove ilustracije večitih junaka.

Ekskluzivno za srpsko izdanje „Čudovišta” Mangel je opisao i lik Kraljevića Marka, a tu su i njegovi omiljeni Crvenkapa, Kapetan Nemo, Džim iz „Haklberi Fina”, Don Žuan, mala sestra Fibi iz Selindžerovog „Lovca u žitu”, Uspavana lepotica, Robinzon Kruso, Kvazimodo, Faust... Čitanje je opredelilo svako Mangelovo lično iskustvo, kako je rekao, a o svom životu oduvek je mislio kao o okretanju stranica neke knjige. Sopstveni identitet oblikovao je na osnovu nestvarnih likova.

„Možda je jedna od najprivlačnijih crta svih tih bajkovitih čudovišta njihov višestruki i promenljivi identitet. Duboko vezani za svoje lične istorije, prozni likovi se ne mogu utamničiti među korice knjiga o njima, ma kako kratak ili obiman bio taj prostor (...) Za razliku od svojih čitalaca koji odrastu i nikad ponovo ne budu mladi, prozni likovi su, istovremeno, isti oni koji su morali da postanu u našim uzastopnim čitanjima. Svaki prozni lik je kao morski bog Protej, kome je Posejdon podario moć pretvaranja u bilo šta postojeće pod kapom nebeskom”, piše Alberto Mangel.

Od Alise u Zemlji čuda naučio je da smo svi, ispod prividne racionalnosti, u ovom zbunjujućem svetu, zapravo ludi. Crvenkapa ne sluteći propoveda građansku neposlušnost i ličnu slobodu, jer ta mala ide samo tamo gde sama odluči. Mangel uočava sjajnu paralelu između Crvenkape i Marijane, simbola Francuske Republike, jer imaju kapuljače iste boje. Drakula se stalno vraća u svojoj besmrtnosti i dobija identitete u novim filmovima i knjigama, a njegova mladost je u krvi. Don Žuan je svestan da je u telesnosti tuga, i iskreno se predaje jedinoj ljubavnici koja nikada nikog ne izneverava. Supermen je mitsko oličenje natčoveka, Česterton ga vidi kao bolešljivog slabića, a Ničeov Supermen je, po mišljenju Mangela, bliži Leksu Lutoru nego Čoveku od čelika.

„Geopoetika” je objavila i roman „Jugosloveni” Borisa Miljkovića, koji govori o šezdesetim i sedamdesetim godinama 20. veka, o Rabu, Kvarneru, Beogradu i Kaliforniji, o odrastanju i prvim iskustvima života, o političkoj situaciji, ljubavi i identitetu. Po rečima Vladislava Bajca, i u prozi se Miljković ponaša kao reditelj, nižući slike sećanja iz asamblaža i kolaža u film.

Nova zbirka kratkih proza Radivoja Šajtinca „Pelerina” nastaje u pokretu, sabiranju utisaka šetača koji ponovo otkriva sebe u pejzažu, prolaznicima, svetlosti, ali isijava i poeziju svakodnevice, zvuke jezika na granici s muzikom.

„Piši, ne nadaj se, hodaj i ne prećutkuj zastajkivanja, u sebi kao van sebe, tako podesi zaštićujuće samozarobljavanje”, kaže pripovedač, sav prožet duhom vinograda, voćnjaka, trske, ševara, riba sjajnih krljušti, na mestu zamišljenog azura Panonskog mora.

Isti izdavač objavio je i prvi roman Zvonke Gazivode „Hostel Kalifornija”, koji u sebi, kao u staroj pesmi, krije i raj i pakao sveta, a koji je utemeljen na rečima. „Muzika, ritam, opijenost... kako nas samo vozi Zvonka Gazivoda u svom prvom romanu – trkačkom manifestu na kojem bi joj pozavideo i Murakami. Istovremeno ultramoderno i retro, budućnost i tradicija”, odlike su ove knjige na koje je ukazala izvršna urednica Jasna Novakov Sibinović.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.