Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NAŠI VELIKANI

Tesla plakao zbog Zmajevih stihova

Boraveći u Beogradu, juna 1892. godine, slavni naučnik bio je do suza ganut Zmajevom pesmom napisanom njemu u čast, i zato je, na svečanoj večeri, prišao i poljubio mu ruku
Никола Тесла (Фотодокументација Политике), Насловна страна књиге коју је Змај поклонио Тесли (Фотографије из књиге „Загрљај – Тесла и Змај”)

Taj 2. jun 1892. uveliko je u Beogradu mirisao na leto. Dan nije bio svakidašnji, već svečan, s mnogo emocija i uzbuđenja, jer je u prestonicu doputovao dragi gost, niko drugi do slavni Nikola Tesla. Naučnika je u audijenciju primio i mladi kralj Aleksandar Obrenović, studentima je održao predavanje, a uveče je na Topčiderskom brdu, u bašti Vajfertove pivare, gde je danas Beogradska industrija piva, u čast visokog gosta priređen svečani banket.

Svi viđeniji Beograđani i Srbi prisustvovali su tom svečanom skupu. Njih oko stotinak. U jednom trenutku je ustao i goste pozdravio tada već vremešni lekar i pesnik Jovan Jovanović Zmaj. Izrecitovao je svoju pesmu napisanu baš za tu prigodu „Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd”. Divno je kazivao svoje stihove, toliko lepo i emotivno da je naučnik bio ganut do suza. Ustao je, prišao pesniku i poljubio mu ruku.

Scena s banketa je poznata i ostala zabeležena u arhivima, ali se malo zna šta se posle toga dogodilo, šta je Zmaj poklonio Tesli, a šta mu je ovaj, pri odlasku iz Beograda, poručio i obećao. I, šta je sve učinio na promovisanju njegove poezije. Te detalje otkrili su Novosađani Vladimir Todorović i Sima Matić u nedavno objavljenoj knjizi „Zagrljaj – Tesla i Zmaj”.

Ulaznica za svečanu večeru, povodom dolaska Tesle u Beograd

Ispunjeno obećanje

Kao i doček, i ispraćaj Tesle s beogradske železničke stanice bio je srdačan i svečan, pre bi se reklo bratski. U delegaciji je, zbog ugleda i ukupnog stvaralaštva, bio i Zmaj. Sa sobom je poneo i poklon, svoju knjigu „Pevanija” kojoj se naučnik silno obradovao.

„Obećavam da ću neke od Vaših pesama prevesti na engleski i prevode objaviti”, poručio je Tesla Zmaju.

Kako i priliči jednoj ovakvoj ličnosti, obećanje je ispunio, tako da su Zmajevi stihovi bili zastupljeni u časopisu za kulturu u Njujorku. Zahvaljujući Tesli, kao prevodiocu, u majskoj svesci broj 1 objavljene su pesme „Tri hajduka”, „Ciganin hvali svoga konja”, „Tajna ljubav” i „Dva sna”, a sve pod zajedničkim naslovom „Srpske parafraze”. Tesla je prevodio, ali je tragao za osobom koja bi prevod učinila što vernijim originalu. Ubrzo je u traganju imao uspeha: za takav poduhvat izabrao je prijatelja Roberta Andervuda Džonsona, pisca, docnije i diplomatu. Da bi obradovao Zmaja, piše mu 15. juna 1894. na memorandumu hotela „Gerlah” u kojem je tada stanovao:

„Visokopoštovani gospodine, slavni srpski pesniče! Oprostite što Vam se nisam javio prije, kao što bi dužnost zahtevala. Nekoliko misli tako su me obuzele da mi je nemoguće otrgnuti se od rada. Moj prijatelj R. A. Džonson, plemenit čovek, jedan od najboljih pisaca ovde, i sam pesnik, latio se je posla da prevede zbirku Vašijeh divnijeh pesama na engleskom. Odavna tražio sam takova druga, koga bi mogao da oduševim, pa ma i dimom i ugljenom. U Americi nema boljega. Prevodi njegovi upravo divni su, a ako po gdekad morao je promeniti po koji redak, to je bilo neophodno nužno u duhu engleskog jezika. Sad prevodimo nekoliko drugijeh pesama. Htedoh ’Đuliće’, ali je preteško, nu možebiti da ćemo uspeti docnije, ma i koliko posla imam, za to ću naći vremena. Molio bih Vas da mi pošaljete Vašu sliku, a kada bi mogli i dve, dao bih jednu mom prijatelju, koji Vas toliko poštuje. Imam izdanje od 1882. Vašijeh radova i rad bi pribavio novije, ako se može dobiti. Pozdravljajući Vas najsrdačnije, ostajem Vaš, Nikola Tesla.”

Pismo koje je Tesla uputio Zmaju

„Ne znam da li su se ikad više uvažavali jedan veliki naučnik i jedan veliki pesnik, poezija i nauka, kao u slučaju ova dva zemljaka”, zapisao je akademik Matija Bećković. „Bratstvo Tesle i Zmaja zaslužuje složenu i zasnovanu reč, i čudo je da na tu temu još ne postoje studije i disertacije.”

Želeo je briljantni izumitelj da ostavi i pisani trag o Zmajevom stvaralaštvu. Poštovao ga je i cenio, i zato je ovako pisao: „Pesme Zmajeve su u tolikoj meri srpske da gotovo izgleda nemoguće prevesti ih na kakav tuđ jezik. One se odlikuju oštrom satirom, koja je slobodnija od Volterovske zajedljivosti, dobrosrdačnošću i neprekidnim humorom, kao i dubinom i jačinom izraza.”

S knjigama od detinjstva

Negde su se zasigurno sreli Teslina genijalnost i Zmajeva odanost stihovima. Verovatno na samo njima znanim talasima, u nekim nebesima. Da je drugačije bilo, zar bi jedan za drugog toliko marili. Zamislite kad jedan Tesla, kad jedan takav um, opsednut novim, genijalnim izumima nađe vremena da Zmaju ne samo piše pisma, već i da prevede njegove pesme na engleski jezik. Naš slavni poeta je ubrzo „prirastao za srce” i Robertu A. Džonsonu, koji je Tesli posvećivao stihove, a Zmaju pisao pisma. U knjizi je i Džonsonovo pismo, upućeno ovom lekaru i pesniku, zanimljivo utoliko što ga je prevela Julija Lazarević-Tatić, a objavila „Politika” u svom trobroju za 31. maj, 1. i 2. jun 1936. godine.

Ovako američki pesnik piše svom kolegi u Srbiji: „Teslini prevodi Vaših pesama probudili su u meni takvo divljenje da se nisam mogao otrgnuti iskušenju, da ih ne parafraziram, jer se ne usuđujem nazvati ih prevodom... Za Vaš narod nisu potrebna nikakva objašnjenja u pogledu hajduka i Turaka, ali je našem narodu to potrebno, pošto on inače ne bi razumeo narodnosni i verski konflikt, koji čini suštinu balade...”

Nije Tesla bio samo veliki naučnik i genijalni pronalazač, već zaljubljenik i znalac književnosti. Njegov otac, prota Milutin u slobodnom vremenu bavio se poezijom.

„Od svega sam ponajviše voleo knjige”, govorio je „čovek izvan vremena”, kako su ga često nazivali. „Otac je imao veliku biblioteku, i kad god bi mi se ukazala prilika, trudio sam se da zadovoljim svoju strast za čitanjem.”

Zmaj se oduševljavao Teslom i njegovim genijalnim pronalascima, pa mu je, prilikom posete Beogradu, između ostalog poručio u stihu: „Ostvarena j’ miso tvoja/Miso divna i golema/Među nama biće veze/A daljine nema, nema.” Istražujući dodirne tačke dvojice umnih ljudi, autori knjige objavili su i zapažanje pesnika Ivana Negrišorca koji napominje „da je Tesla prikazao Zmajevo delo u širokom društveno-istorijskom kontekstu, neophodnom za valjano razumevanje pesnika, njegovih stihova i sveukupnog dela”.

Da su se međusobno uvažavali i dobro razumeli, iako je jedan bio genijalni naučnik, a drugi genijalni pesnik, bilo je jasno od samog početka njihovog poznanstva. Tako je krenulo i tako trajalo sve dok se nisu preselili u večnost.

Poštanska marka povodom 100 godina od Teslinog rođenja

U SLAVU SRPSKOG IMENA

Dr Milenko Vesnić, istaknuti diplomata, državnik, naučnik i javni radnik, ostavio je ove redove o slavnom pronalazaču, objavljene u beogradskom časopisu „Delo” 1894. godine: „Ono što će čitaocu našeg lista biti u ovih nekoliko Teslinih redova najmilije, to je ona sinovljeva ljubav koja iz njih proviruje prema njegovoj srpskoj otadžbini, to je onaj njegov plemeniti patriotski osećaj koji u njemu nisu mogli ugušiti ni amerikanski kosmopolitizam, niti milijoni Voltinih struja. Tim strujama su njegovi živci bili toliko puta izloženi na korist čovečanstva, a u slavu srpskoga imena kojima se on svuda i svagda diči.”

RECITOVAO „GORSKI VIJENAC

Teslin prijatelj u Njujorku Paja Radosavljević pripovedao je da je slavni pronalazač znao napamet, čak i na izvornim jezicima, mnoge odlomke iz „Gorskog vijenca”, Šekspirovog „Hamleta”, Geteovog „Fausta”. Od naših pisaca voleo je Zmaja, Njegoša, Đuru Jakšića, Vojislava Ilića. Posebnu naklonost pokazivao je prema kratkim epskim pesmama i često čitao srpsku narodnu poeziju. Njegova laboratorija je ponekad ličila na književni institut u kojoj je okupljao američke prijatelje.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nebojša Joveljić
Zar je Beogradska opština bila u to vrijeme toliko siromašna da su svi gosti na svečanoj večeri s Teslom morali iz svog džepa platiti večeru? Nadam se da je Tesla te noći platio uzvanicama makar jednu turu pića, ili se po američkom običaju nije mašio za budjelar. Jedno je sigurno, tad mu, tokom te neobično kratke posjete Beogradu, ni na kraj pameti nije bilo da će u starim godinama preživljavati zahvaljući penziji upravo iz te zemlje koju, uprkos čvrstim obećanjima, nikad više neće posjetiti.
ne_tako
@Nebojša Joveljić Zasto napadate Teslu i pripisujete mu nekakve osobine koje su netacne ? Dobro je da je Tesla uopste ikada posetio Beograd. Ne zaboravite da je on rodjen u Austrougarsoj, na podrucju danasne Hrvatske, da se skolovao u Budimpesti i Pragu i da je bio proslavljeni naucnik ciji su izumi promenili svet a da nije bio "profesionalni Srbin" jer je uvek u svom umu imao onu najsiru sliku o svetu u kojem zivimo.
Aleksandra
Da li je neko primetio u tom pismu da je Tesla pisao cirilicom? Pa neka sad Hrvati isistiraju da je njihov!
Милан Топалов
Распитајте се, ко му је био деда, па ће Вам се "само касти"! Поздрав из Баната!
Драгољуб
@Luis Никола Тесла је рођен на територији Аустријског царства, када никаква Хрватска није постојала. То што је то данас територија Хрватске, не значи ништа, поготово не даје право Хрватима да га својатају по било ком основу.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.