sreda, 05.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 07.12.2020. u 17:59 Jelena Kavaja

Britanski mediji zarađivaće od „Fejsbuka”

Nekada neumoljive u stavu da ništa ne duguju novinskim kućama, vodeće internet platforme sve češće pristaju da s njima podele deo profita
Упућени тврде да ће „Фејсбук” давати десетине милиона фунти медијима у УК (Фото: ЕПА ЕФЕ - Џ.Г.М)

Mediji širom sveta već dugo se žale da su im društvene mreže preotele čitaoce i oglase i da štampa siromaši dok se vodeće tehnološke kompanije bogate na tuđem trudu. „Fejsbuk” je ove sedmice konačno pristao da podeli deo ogromne zarade od oglasa s medijima. Sa vodećim britanskim kućama potpisao je program po kojem će od januara one imati specijalni deo na stranici „Fejsbuka”, gde će objavljivati svoje najvažnije priče i to će im biti plaćeno, objavio je „Gardijan”, jedan od potpisnika.

„Dejli miror”, „Independent”, magazin „Ekonomist” i svi vodeći regionalni listovi deo su programa koji je potpisan u trenutku kada London najavljuje da će se više baviti dominacijom društvenih mreža u oglašavanju i jasno stavlja do znanja da „Gugl” i „Fejsbuk” treba više da podrže medije kao stub demokratije.

Kompanija Marka Zakerberga nije htela da navede koliko je novca namenila za najavljenu šemu, ali izdavači u poverenju kažu da očekuju milione funti godišnje na osnovu potpisanog ugovora. Upućeni objašnjavaju da će „Fejsbuk” davati desetine miliona funti medijima u UK. Šefica za saradnju s medijima Sara Braun navela je da je reč o veoma velikom ulaganju i da je to nešto što kompanija radi godinama. Izbor tekstova praviće urednici spoljne firme „Apdej”, a jedan deo će birati algoritmi na osnovu interesovanja pojedinačnih korisnika „Fejsbuka”. Sličan dogovor bi mogao da se očekuje u Francuskoj i Nemačkoj, kazala je Braunova.

Podržavaoci ovakvih aranžmana navode da je, s obzirom na činjenicu da društvene mreže sve više šire dezinformacije i pojačavaju podele, ovo ključna intervencija da bi se sačuvali nezavisni i raznovrsni mediji.

„Gugl” i „Fejsbuk” su se dugo opirali bilo kakvom plaćanju za isečke vesti koje preuzimaju od medija. Stvari se polako menjaju otkako je 2019. usvojena Direktiva EU o autorskim pravima. Ona sadrži i takozvani porez na linkove, dajući prostor novinskim kućama da od internet platformi traže naknadu ukoliko objave makar i deo vesti. Usvajanje direktive je predstavljalo veliku pobedu za medije koji su se dugo žalili da tehnološke kompanije skidaju kajmak u vidu oglasa, dok su oni ti koji proizvode sadržaj koji je u interesu građana.

„Gugl” je donedavno bio vrlo uporan u insistiranju da ništa ne duguje medijima i da su oni ti koji profitiraju od prisutnosti na njegovim platformama. Pre nekoliko godina je ukinuo „Vesti” za tržište Španije jer nije hteo da plaća za sadržaj. Ipak, ove godine je u oktobru predstavio program saradnje sa medijima iz nekoliko zemalja kojima će isplatiti ukupno milijardu dolara za pravo na korišćenje sadržaja na aplikaciji „Gugl vesti”. Partnerstvo je prvo uspostavljeno sa nemačkim medijima što nije nimalo čudno jer su baš oni godinama vodili pravnu bitku protiv kalifornijske kompanije zbog načina na koji koristi njihove vesti.

„Gugl” je pre nekoliko nedelja posle višenedeljnog natezanja sa francuskim medijima potpisao ugovore sa šest novina i magazina, među kojima su „Mond” i „Figaro“. U programu su već mediji iz Brazila, a sledeći na redu su Argentina i Kanada. Ovih dana „Gugl” je saopštio da će putem njegove platforme moći besplatno da se čita i deo tekstova sa sajtova medija koji inače naplaćuju pretplatu. Posle pobede nad „Guglom”, udruženje francuskih novinskih izdavača će sada pokušati da isposluje bolje uslove sa kompanijom „Epl”.

Do kraja godine i australijski parlament bi trebalo da usvoji zakon koji će medijima omogućiti da traže naknadu od „Fejsbuka” i „Gugla”. Ako dve strane ne budu mogle da se dogovore oko cene, predviđeno je imenovanje posrednika. Američke kompanije su zapretile da će ako zakon bude usvojen možda odlučiti da zabrane sadržaj australijskih medija na lokalnim platformama.

„Gugl” je ponovo izneo argument da zakonodavci zanemaruju korist medija od „Gugla”. Tvrdi da je 2018. godine usmerio više od tri milijarde poseta ka sajtovima australijskih izdavača, što im je donelo zaradu od 218 miliona dolara.

 

Komеntari3
210fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош
Упозоравао сам. Штампани и електронски медији, цитирајући "шта се врти на друштвеним мрежама" и шта је "запалило инстаграм" и због чега "гори фејсбук" сами секу грану на којој седе. Али, искрено, данашњи новинари се снабдевају са друштвених мрежа. Лакше је са мобилног телефона правити новине. Нема ту безгрешних. Да се не деси оно као у Енглеској у почетком деветнаестог века када су "мирне овчице појеле енглеског сељака!"
sloba car
Samo će englezima plaćati ? To je pravna diskriminacija, malo miriše i na rasnu diskriminacija ili im se posrećilo kako su izašli iz čarobne EU?
Robin Hood
Englezi gde idu ostali slede - u ovom slucaju to je vrlo pozitivno prosirice se i na ostatak sveta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja