Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BISERI PRIRODE

Uspavani vulkan Ostrovica

Na ovom vidikovcu danas dominiraju gole stene na kojima se još mogu raspoznati tragovi slivanja lave i njenog naglog hlađenja
(Фотографије Милан Јанковић)

Kad prilazite rudničkom pobrđu, videćete siluetu Ostrovice ili Ostrvice. Na nekim topografskim kartama vodi se kao Ostrvica, ali je u literaturi i usmenoj praksi, za davno ugašeni vulkan, češće u upotrebi naziv Ostrovica.

Do vrha, nadmorske visine 758 metara, nije teško doći, tvrde planinari. Ibarskom magistralom ide se do skretanja za naselje Rudnik, zatim ka selu Varnice odakle vodi markirana staza. Nakon livade i šume, sledi uspon po stenama, koji na nekim mestima izgleda opasan, ali se da savladati. A kada se, za oko 45 minuta, stigne do vrha koji dominira prostorom – zatalasanom Šumadijom, pred horizontom ljudska čula drhte.

– Ostrovica pripada severozapadnim ograncima Rudnika – najviše šumadijske planine i predstavlja deo šireg eruptivnog terena Rudnika i Šumadije. Odlikuje se izrazitom individualnošću, specifičnom morfološkom fizionomijom i istaknutim visinskim položajem u odnosu na okolni reljef,– navode stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije na čiji je predlog prvobitno zaštićena 1980. godine od strane opštine Gornji Milanovac kao „Vidikovac Ostrovica”. Revizijom i usaglašavanjem sa postojećom zakonskom regulativom, 2009. godine proglašena je za Spomenik prirode „Ostrovica” na površini od bezmalo 14 ha. Ovo značajno prirodno dobro je na teritoriji opštine Gornji Milanovac, katastarskoj opštini Zagrađe.

Ostrovica je danas opusteli kamenjar zarastao u šipražje, bodljikavo grmlje i retke trave. Dominiraju gole stene na kojima se još mogu raspoznati tragovi slivanja lave i njenog naglog hlađenja. Na vrhu ima dva nejednaka zuba.

– Vrhovi su međusobno odvojeni presedlinom širokom desetak metara. Postala je nadimanjem gustih masa lave i obrazovanjem neka, o čemu svedoči šiljati dominantni vrh,– navodi se u izveštaju Zavoda.

Područje Ostrovice i Zagrađe-Trudelj, koji predstavljaju jedinstven vulkanski masiv, izgrađeni su od kvarclatita i dacita sa postepenim prelazima. Prve podatke o petrografiji eruptivnih stena Ostrovice dao je pionir geologije u Srbiji Jovan Žujović (1889).

U geološkoj prošlosti, na prostoru današnje Srbije, vulkanski rad bio je intenzivan i zahvatao je velike površine. To se dokazuje prisustvom magmatskih stena: andeziti, daciti, trahiti, rioliti, peridotiti, graniti, gabro, dijabazi, pegmatiti, bazalti... Vulkanski rad je, kako navode stručnjaci, pratio čitavu geološku istoriju, a završio se krajem tercijara (pre oko dva miliona godina). Za sobom je ostavio ogromne mase eruptivnih stena i piroklastičnog materijala.

Vegetacijski pripada zoni hrastovih sladunovo-cerovih šuma. Po značaju i biljnoj raznolikosti izdvaja se stanište stena i kamenjara na kome opstaju balkansko-karpatski endemit Rajhenbahova žuta perunika, balkanski endemit mišjakinja i arktički florni element kamenika.

Ostrovica je izuzetan objekat kulturne baštine, bar bi tako trebalo da bude, jer se na vrhu naziru ostaci utvrđenog grada, čija tačna godina izgradnje, kao ni graditelj, nisu poznati. Pretpostavlja se da potiče još iz antičkog perioda. Razni istorijski podaci nam govore, da su se u okviru grada, sklanjali dubrovački trgovci i rudari iz okolnih rudnika, u periodu sukoba između Stefana Dečanskog i Vladislava II, posle smrti kralja Milutina.

Ostrovica je igrala izuzetno važnu ulogu u odbrani tadašnje srpske države, bila je najvažnija tvrđava u ovoj oblasti i ko je upravljao njom, upravljao je i celim ovim krajem.

Nekada je karavanski put od Beograda ka Dubrovniku išao od Lazarevca preko Belanovice i Rudnika ka Gornjem Milanovcu. Tvrđava na Ostrovici, Sivirdže Hisar kako su je Turci zvali, karavanski se spajala sa tvrđavom Žrnov na Avali. I Žrnov i Ostrvica, istorijski i prirodni spomenici drevnog vremena, kroz istoriju su rušeni i podizani, u Rimskom dobu obnavljani, u Srednjem veku od despota Đurađa Brankovića utvrđivani i očuvani. Ostrovica nestade pod osvajačkim rukama, a dobro očuvani ostaci grada Žrnova dignuti su u vazduh 1934. godine po naredbi kralja Aleksandra Karađorđevića.

Feliks Kanic, koji je obišao Ostrovicu 1888. godine i popeo se na njen vrh, u svom delu (1904) spominje vrh Ostrovicu i visoko postavljeni zamak na njoj.

„Narod veruje da ju je izgradila despotica Jerina. Međutim, tome protivreči podatak iz jedne hronike da je buntovni vojvoda Nikola Belocrkvić 1397. pobegao od osvete despota Stefana Lazarevića, dakle mnogo ranije, u Ostrovicu. Istorijski je dokazano da je sultan Murat II naoko neosvojivu tvrđavu prvi put zauzeo 1436, da bi je 1454, ponovo je osvojivši, razorio”.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранко Матић
Назив је Острвица.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.