Zalivsko pomirenje na dohvat ruke

Zamah diplomatije u poslednjim danima administracije Donalda Trampa mogao bi da donese rešenje višegodišnjeg rascepa unutar šestočlanog Saveta za saradnju zemalja Zaliva: arapskog bojkota Katara.

Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein su, uz podršku Egipta, juna 2017. optužili Katar da podrškom međunarodnom terorizmu i vezama sa Iranom „sabotira bratske odnose”. Od tada je na snazi diplomatski, trgovinski i saobraćajni bojkot malog zalivskog emirata.

Katar nikada nije prihvatio optužbe insistirajući na autonomnosti svoje spoljne politike i pravu da odbije „diktate šta da radi”. Kada je spor izbio, Kataru je bilo postavljeno 13 ultimativnih uslova koje je Doha označila kao gubitak suvereniteta: od zatvaranja TV stanice Al Džazira i proterivanja vojnika iz turske vojne baze do prekida svih veza sa organizacijom Muslimanske braće i obaranja nivoa saradnje sa Iranom.

U nameri da pojača svoju politiku „maksimalnog pritiska” na Iran, američka administracija angažovala se da uz pomoć Kuvajta reši spor i formira jedinstveni front konzervativnih sunitskih monarhija Zaliva protiv šiitskog režima u Teheranu.

Šef diplomatije Katara šeik Mohamed bin Abdulraham el Tani izjavio je da se problem primiče rešenju, iako nije mogao da kaže da li su međusobni nesporazumi do kraja razrešeni. On je to izjavio pošto je specijalni Trampov izaslanik Džared Kušner prošle nedelje posetio Rijad i Dohu.

Generalni sekretar zalivskog Saveta pozdravio je izjavu katarskog ministra, a i šef saudijske diplomatije princ Fejsal bin Farhan el Saud saopštio je da se nada da će američko-kuvajtsko posredovanje biti uspešno. „Ostvarili smo značajan napredak poslednjih dana zahvaljujući kontinuiranim naporima Kuvajta, ali i snažnoj podršci predsednika Trampa”, izjavio je princ. „Nadamo se da ovaj progres može da vodi završnom sporazumu koji se čini da je na dohvat ruke.”

Pokojni kuvajtski emir šeik Sabah el Ahmed el Džaber el Sabah donedavno je predvodio diplomatske napore da se sukob među „braćom” reši, a inicijativu je od njegove smrti krajem septembra preuzeo šef kuvajtske diplomatije.

Optimizam da bi dugotrajni konflikt mogao da bude rešen pojačao se od oktobra, od izjave saudijskog ministra princa Farhana koji je tokom jedne virtuelne konferencije u Vašingtonu u pozitivnom tonu govorio o mogućnosti normalizacije sa Katarom „u relativno bliskoj budućnosti”.

Amerikanci su decembra prošle godine pokušali da reše konflikt i uspostave dijalog između Rijada i Dohe, ali Saudijci su to odbacili uz argument da svako rešenje krize mora da se tiče sve četiri države koje su Kataru nametnule bojkot. Poruka Dohi je glasila: promenite vaše ponašanje i tada možemo da razgovaramo.

Nije poznato da li je Katar tokom posredovanja SAD i Kuvajta prihvatio ovaj zahtev, ali je to malo verovatno jer je i do sada odbacivao ucene, a Amerikanci su se uzdržavali od pritiska na zemlju u kojoj je smeštena njihova vazduhoplovna baza Al Udeid, najveća na Bliskom istoku. Pre će biti da se radi o obostranim ustupcima čiji će detalji biti poznatiji kada se konflikt i formalno reši.

Pre Kušnera Zalivom je krajem novembra krstario i državni sekretar Majk Pompeo, a regionalno pomirenje bilo je visoko plasirano na agendi njegovih razgovora u Dohi, Rijadu i Abu Dabiju. Savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O’Brajen potvrdio je da želi rešenje pre inauguracije novog šefa Bele kuće u januaru.

Mešal el Tani, ambasador Katara u UN, izjavio je nedavno za „Al Monitor” da je „ohrabren” izjavama šefa saudijske diplomatije i posredovanjem njegovog kuvajtskog kolege. On je posebno naglasio da bi prevazilaženju spora doprineli konkretni potezi kao što je obnova slobode kretanja stanovnika Katara po zemljama Zaliva i otvaranje kopnene granice prema Saudijskoj Arabiji zbog muslimanskih hodočasnika koji žele da putuju u Meku. Ukidanje bojkota značilo bi i povratak prava katarskog avio-prevoznika da koristi vazdušni prostor četiri arapske zemlje.

„Ta tri pitanja bila bi brza pobeda Bajdenove administracije kada se bude suočio sa podelama u Zalivu... Činjenica da danas nemamo funkcionalni Savet za saradnju Zaliva neće biti od pomoći Sjedinjenim Državama.”