Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: ODBRANA SRPSKE PRIVREDE OD KOVIDA

Država mora da bude selektivnija u deljenju pomoći

(Фото Н. Марјановић)

Dosadašnje mere pomoći bile su blagovremene i obimne, ali ne i dovoljno selektivne. Ukoliko pandemija zbog kovida 19 potraje, a država na takav način nastavi da pomaže privredi, biće potrošen dobar deo novca iz državne kase, zemlja će ostati prezadužena, a to će prouzrokovati gubitak radnih mesta i stavljanje katanca na brojna preduzeća. Zbog takvog, realno veoma mogućeg scenarija, trebalo bi što pre odlučiti šta su prioriteti, pronaći načine za dalje ojačanje prihoda, pa samim tim neće biti ni masovnih otkaza, uveren je prof. Zoran Stojiljković, predsedavajući Socijalnoekonomskog saveta i predsednik UGS „Nezavisnost”.

– Sindikati nisu imali uticaja na dosadašnje odluke, jer i nisu deo Kriznog štaba. Ali svima je jasno da je nužno da se održe ekonomija, zaposlenost, zarade i zdravlje, pošto građani onda nešto mogu i da stvaraju i troše. Dosadašnje mere bile su blagovremene i obimne, ali nedovoljno selektivne. To znači da nije trebalo davati takozvani padobran novac svim punoletnim već pre svega onima koji su u socijalnoj potrebi. Uostalom, ako se davalo svima, što se onda nije davalo baš svima, pa čak i deci jer, podsećam, trećina dece raste u siromaštvu – pita se prof. Stojiljković, posećajući na to da i pored tri, plus dva minimalca pomoći koji su dobili svi privrednici, postoje oni kojima promet u doba krize nije uopšte opao, a prihvatili su pomoć.

– Sada kada smo u situaciji da je stvar urgentna, u priličnoj meri ostali smo bez novca, jer smo se kao država u međuvremenu zadužili po manje povoljnim uslovima, nego članice EU, ušavši tako u deficit koji je oko četiri milijarde evra. U nova zaduživanja teže ćemo ulaziti, ali moraćemo da pomognemo onim sektorima i zaposlenima koji se neće skoro oporaviti, a to su sektori usluga i socijalnih kontakata, turizma, avio-prevoza... Zato država mora da bude još selektivnija, jer su se sredstva dosad nedovoljno dobro raspoređivala i koristila – smatra on. Podseća i na studiju Međunarodne organizacije rada i EBRD-a iz septembra ove godine koja je pokazala da je u drugom tromesečju u Srbiji izgubljeno 14,8 procenata radnih sati ili ekvivalent 510.000 radnih mesta sa 60-časovnom radnom nedeljom.

– Pri tome treba napomenuti da dosad nije izgubljen ni deseti deo poslova u formalnom sektoru. Ovaj udar uspeli smo da izdržimo u gubitku radnih sati kroz prinudne i plaćene odmore, zadržavanje na platama i radom od kuće. Gubitak radnih sati se nije, dakle, izrazio ni u desetom delu kroz gubitak radnih mesta. Pitanje je kako ćemo nadalje, a naše je da obezbedimo svaku zaštitu zdravlja i bezbednosti ljudi sa održivom proizvodnjom. Ipak, sve zavisi od dužine pandemije, jer smo mi mala ekonomija, zavisimo od zapodnoevropskih ekonomija sa kojima najviše trgujemo – ističe Stojiljković.

Da niko u državnom sektoru neće ostati bez posla, isto kao ni deo radnika koji rade u firmama koje od države dobijaju subvencije, uveren je Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata „Sloga”, koji podseća na to da strani investitori dobijaju velike subvencije, dok se domaći mali preduzetnici, pekari, frizeri, zanatlije, primera radi, kažnjavaju za najsitnije prekršaje.

– Ne sviđa mi se činjenica da država nije zaštitila sve podjednako. Pušta niz vodu mala preduzeća, iako im nije zabranila rad već samo uvela restrikcije. Tako se ogradila od odgovornosti i ostavila ih u situaciji da sami stavljaju katanac. Za nove mere koje predsednik Srbije najavljuje ne zna se kada će biti, ali da li će radnike da spasu od otkaza, ni to niko ne zna – ističe Veselinović i dodaje da problemu treba pristupiti sistemski, a ne kao dosad, tako što se samo „gase požari”.

Prva stvar koju bi država trebalo da uradi, smatra on, jeste da malim privrednicima oprosti dug koji se odnosio na odloženo plaćanje poreza i doprinosa ili da poslodavcima izda grejs period za uplatu poreza i doprinosa ukoliko ne otpuste svoje radnike.

– Drugi sistem pomoći mogao bi da bude takav da država koja ima veliku imovinu, lokale u vlasništvu ili zemljište koje inače iznajmljuje, dok traje kriza zbog korone, ne naplaćuje. Treće, tamo gde mali privrednici plaćaju najam lokala mogao bi da se napravi neki leks specijalis po kojem će ljudi koji ne rade za to vreme moći da pokrivaju samo troškove i račune, ali ne i kiriju. Zatim, mogla bi da se napravi i selekcija profitabilnih i neprofitabilnih preduzeća i delatnosti koje su u problemu. Jer pomoć ipak nije potrebna svima, ne mora paušalno da se deli, kao što je dosad bio slučaj – predlaže predsednik „Sloge”.

Dosadašnje ekonomske mere pomoći bile su ispravne, održale su privredu na nogama, posebno sektor malih i srednjih preduzeća, kao i radnu snagu, saglasni su predstavnici sindikata, ali niko, pa ni država, nije mogao da predvidi kako će se kriza izazvana pandemijom kovida 19 nadalje razvijati.

– Da pomoći nije bilo, sada bismo imali katastrofu. Ipak, ovo traje previše dugo, problematično je za ceo svet, ne samo za nas, pa je pitanje koliko će država moći da pomogne nadalje. Verujem da neće doći do katastrofalnih otpuštanja radnika, a ako se to dogodi, onda ćemo ući u eru iz koje ćemo teško izaći – ističe Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Firme koje su odlučile da odlože plaćanje poreza i doprinosa na zarade svakako će, dodaje on, morati da plate zaostale obaveze, ali ne misli da će to biti veliko opterećenje za njih.

– Ne treba zaboraviti da ih niko nije terao na takve odluke. A i računalo se na to da će biti bolje, da će biti novca za sve, da će kriza oko korone da se stabilizuje... Država će verovatno i sada naći rešenje da pomogne, ali odsustvo većeg obima pomoći neće biti razlog za otpuštanje radnika. Veći problem biće ukoliko ne budu uopšte mogli da rade, čak ni uz pomoć države – uveren je Ljubisav Orbović.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боже
Дуг је зао друг, како је могуће да се држава задужила по лошим условима, нису наведене камате у процентима. Задуживање се требало и треба избећи, нико незна колико ће та ситуација са пандемијом и њене последице стварно потрајати. Рачунати са најмање пет година, а ако је све готово након годину дана (2021/22) што је најкраћи евентуално могући рок, утолико боље. - Може се све и искључити па сви у народну кухињу док рат не прође, не троши се сва муниција у првој години. Тито: Пружити се по губеру.
nikola andric
Srpski paradoksi. Uveli kapitalisticki sistem proizvodnje i raspodele a ocekuju da drzava resi sve probleme. Veselinovic: ''ne svidja mi se cinjenica da drzava nije zastitila sve podjednako''. Profesori : izabrati perspektivne za pomoc one druge ''preskociti''(?). Kod nas se jos uvek veruje u Hegelove ''protivrecnosti u stvarnosti''. Obdarili stvarnost jezikom kako bi mogla sama sebi da protivreci. Zbog toga im je umaklo da se protivrecnosti odnose na sopstvene iskaze .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.