Utorak, 17.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Plaćaće se i dukatima

Трговина на ивањичкој „берзи” (Фото Б. Пејовић)

Arilje, Valjevo – Žega ovih dana pritisla ariljske malinjake, najrodnije u Srbiji, sve vri u njima. Jedva se tu diše i nije ovde lako ni stajati, a kamoli brati, ali za malinare nema pauze. Beru od jutra do mraka, gajbice pune crvenim plodovima, jer im cena ide na

ruku: oko dva evra za kilogram – nikad bolje. Sudeći po tablama istaknutim kraj puta od Arilja ka Ivanjici, otkupljivači para ne žale i uprkos pričama izvoznika i hladnjačara da je otkupna cena preterana i nerealna, svuda se nudi otkup, plaća dobro i, naravno, zahteva kvalitet.

U malinjaku svetskog rekordera po prinosu po hektaru Milomira Stojića iz sela Mirosaljci malina je i ovog leta vrlo kvalitetna, a rod se, kaže on, približava novom svetskom rekordu. „Bude li jedna dobra kiša, ovaj „miker” će kod mene dogurati i do 30 tona po hektaru, a prošle godine bilo ga je 22 tone, a „vilameta” 29 tona”, zadovoljstvo ne krije ovaj proizvođač i napominje da je poslednjih dana u Arilju malina sve skuplja, preksinoć je stigla i na 180 dinara. Na naše pitanje da li je ipak za čuđenje tako nagli cenovni skok u odnosu na ranija leta, svetski rekorder odgovara:

– Ne znam što bi se ko tome čudio. Prošle godine je plaćana 115 dinara, a ove godine može i do 200, jer je i džak đubriva „petnaestice” duplo od tada poskupeo, nafta više od trećine, troškovi hrane su povećani, dnevnice berača. Nije više realno procenjivati vrednosti ni u evrima, jer dok drugo poskupljuje, evro stoji.

U svom malinjaku u Arilju usred berbe ovih dana je i višegodišnji „tribun” malinara, stalni borac za što bolju cenu, predsednik Unije proizvođača jagodičastog voća Srbije Dragiša Terzić.

– Nije istinita teza da na svetskom tržištu ne može proći naša preskupa malina, da ona iz Čilea i Poljske dobija prednost – tvrdi Terzić. – To je naduvana priča, u tim zemljama rod je znatno slabiji nego ranije, jer je Čile pogodilo nevreme, a Poljska nije ni blizu ranije proizvodnje. I kod nas u Srbiji proizvodnja je za 20-30 odsto slabija. Sve to ide naruku ceni maline, potražnja za njom je velika, a ponuda nedovoljna, pa hladnjačari zbog toga ne mogu lako da se dogovore oko otkupne cene, svi bi da otkupe što veću količinu, jer će se malina ove godine u izvozu „dukatima” plaćati. Otuda i ovakva cena ovih dana, koja može da dogura i do 200 dinara.

Kao malinar, Terzić svoju malinu ovih dana predaje najvećem i pouzdanom otkupljivaču u ovom kraju, Zemljoradničkoj zadruzi Arilje, koja ima nekoliko hiljada kooperanata. Ta zadruga je sada istakla cenu 170 dinara. Isplate još nema, već predstoji na kraju berbe i to svaki otkupljeni kilogram po najboljoj ceni u sezoni.

– Upozoravao sam da izuzetno niskom cenom proteklih sezona pojedini izvoznici i hladnjačari, a s njima udruženi i pojedinci iz Zajednice za voće, poput Evice Mihaljević, seku granu na kojoj sede u poslu oko malina – proziva Dragiša Terzić. – Zbog toga se, kao i uvozom zaraženih sadnica, stiglo da ukupna proizvodnja maline u Srbiji sa 95.000 tona pre šest godina padne na 40.000 tona. A s obzirom na njihov odnos prema nama što proizvodimo, mnogi malinari, poput mene, već razmišljaju da zarađeno ulože u otvaranje svojih hladnjača, da nabrano voće u sezoni zamrznu i prodaju ga sami kad cena bude najbolja.

Proizvođači iz valjevskog kraja, odnosno Kolubarskog okruga,  konačno su počeli zadovoljno da trljaju ruke. Sa početnih 100, trgovci kilogram najkvalitetnijih „rolend” plodova plaćaju od 140 do 180 dinara. To čine zato što je ovogodišnji rod značajno podbacio i manji je od onog lane za 40 odsto.Pored desetak privatnih hladnjača najveće količine ove voćke, procene su da će je ukupno biti između 10.000 i 12.000 tona, otkupiće „Podgorina-frut” iz Osečine, „ZZ” iz Pecke, kao nekoliko hladnjača iz Koceljeve, Kosjerića, Pančeva i Beograda. Svojevremeno vodeći otkupljivač valjevska „Srbijanka”, koju su u međuvremenu kupili vlasnici iz Bugarske, ove godine nije pokazala interesovanje za malinu. Prioritet, kako smo saznali, dobila je višnja. Inače, proizvođači su u poziciji da se sa svim trgovcima cenkaju i jedino im tako nešto nije dopušteno na rampama „Podgorine-frut” koja je „betonirala” cenu na 140 dinara. U finišu otkupa, kako smo čuli od malinara, otkupljivači su ponovo lansirali priču o konkurenciji iz Poljske i Čilea, na šta se oni ne uzbuđuju znajući da se radi o uobičajenom „triku” za obaranje cena.

– Koliko je tamo negde rodilo mene ne zanima, jer znam da po kvalitetu i aromi malina iz valjevskog kraja, odnosno Srbije, nema konkurencije u svetu. Iako je sadašnja cena dobra u odnosu na prethodne godine kada smo u znak nezadovoljstva morali plodove da prosipamo a lastare kosimo, realno je bilo da ona bude dva evra za kilogram. O tome govori naša računica, odnosno količina sredstava i truda koji mora da se uloži u ovu proizvodnju. Ipak, sve u svemu, zadovoljan sam posebno zbog toga što hladnjačari koji dolaze sa strane preuzetu robu odmah isplaćuju u kešu – kaže Milovoje Božić, malinar iz sela Miličinice koji ujedno vrši i otkup za jednu od hladnjača iz Kosjerića.

Mladen Marić, iz sela Sušice koji ima malinjak na površini većoj od jednog hektara kao i savremeni rasadnik, takođe je ubeđen da će se postojeće otkupne cene zadržati. Objašnjava da je to posledica umanjenog roda, ali i vrlo dobrog kvaliteta malina. Istog je mišljenja i profesor informatike Zoran Vićentijević, iz valjevskog sela Zaruba koji sa 1.200 korena holandske maline sorte „glen” očekuje rod od preko 6.000 kilograma. Veli da trgovci, kada vide kvalitet njegovih malina, ne pitaju za cenu i da se ona uprosečila na 160 dinara za kilogram.

Branko Pejović - Budo Novović

----------------------------------------------------------

Problemi

Malinarstvo, kako se čulo na nedavno održanoj tradicionalnoj privredno-turističkoj manifestaciji „Dani maline” u Brankovini kod Valjeva, ima perspektivu. Tako jenaveden podatak da će proizvođač koji bude imao pet hektara pod malinom, uz prosečan prinos, moći da računa na dobit od blizu dvesta hiljada evra.

Međutim, da je ova meta previsoko govore podaci sa terena. Malinjaci se smanjuju, gajese na simboličnih 20 do 30 ari, nedostaje kvalitetni sadni materijal, mala su ulaganja i, nadasve, selo je ostarelo, bez potrebne radne snage.

---------------------------------------------------------------

Dvesta grama po glavi stanovnika

U Srbiji svaki građanin godišnje konzumira tek oko 200 grama ove izuzetno kvalitetne i za zdravlje preporučljive voćke.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.