Utorak, 17.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Malinu spržila cena

Овогодишња цена је за 80 одсто виша него прошлогодишња када се малина плаћала 100 динара (Фото Б.Нововић)

Sezona otkupa maline, našeg crvenog ili deviznog zlata, kako često nazivamo ovo voće, kao da se reprizira iz godine u godinu. I ovog leta cena je „probijena”. Između malinara i otkupljivača ponavlja se poznati sukob interesa u kome proizvođači tvrde da hladnjače žele da ih oštete i zakinu cenu, a ovi prozvani pak tvrde da visoku otkupnu ne mogu da pravdaju u izvozu. I jedni i drugi su ušančeni u svojim argumentima. Ovog leta su, međutim, izostali veći protesti i blokade puteva.

Malina se poslednjih dana otkupljuje po 160, pa i do 180 dinara po kilogramu, a ima naznaka da bi cena mogla da joj ode i na 200 dinara po kilogramu. Početak berbe, pre desetak dana, započet je s otkupnom cenom od 120-130 dinara po kilogramu. Toliko je, inače, bila preporuka i Udruženja hladnjačara da se malina plati. Šta se to moglo u međuvremenu dogoditi da hladnjačari sami sebi skoče u usta i ponude više?

– Nisu nama hladnjačarima krivi seljaci, oni razumljivo traže više za svoju robu. Mi smo kao udruženje preporučili 120 dinara, a čim smo izišli sa sastanka to je prekršeno – kaže Dušan Krsmanović, direktor hladnjače „Frutiko” iz Ljubovije.

Na pitanje kako je to moguće i otkuda nekim hladnjačama interes da plate nerealnu cenu, naš sagovornik objašnjava da se u otkupu maline mogu oprati pare. Baš kao u vreme devedesetih godina prošlog veka. Nešto slično tvrde i njegove kolege koje smo anketirali, ali niko, međutim, nije voljan da javno upre prst u konkurenciju. Pitaju samo kako je moguće da firma čiji je račun pet, šest godina u blokadi, što se može proveriti na sajtu centralne banke, ima para da prednjači u otkupu i da narušava dogovor. Na primedbu da bi i ministar finansija i guverner NBS na to rekli da su novčani tokovi pod kontrolom, uzvratan odgovor je bio da praksa to demantuje.

(/slika2)Direktor hladnjače „Frutiko” kaže da malinari nemaju razloga za nezadovoljstvo, jer je proizvođačka cena, sa svim ulaganjima i amortizacijom 60 dinara po kilogramu. Istu cifru saopštavaju i u hladnjači „Libertas” iz Valjeva. Oni, inače, imaju 40 hektara sopstvenih malinjaka koje beru mašinski, specijalnim kombajnima. Kažu da ih malina toliko košta, a da je moguće da kod seljaka, zbog troškova ručne berbe, košta 10-15 dinara više. Jednom rečju, malinarima je zagarantovan popriličan profit.

To što se malina sada svuda u Srbiji plaća po 2,2 evra po kilogramu, Krsmanović naziva čistim ludilom koje može da uništi ovu proizvodnju. On podseća da je prošle godine bio slučaj da je kupina bila preplaćena, plaćala se po 85-90 dinara po kilogramu, strane tražnje nije bilo pa je zato izgubio 200.000 evra. Slično su i drugi prošli. U hladnjači mu još uvek stoji lanjska kupina, a za dvadesetak dana trebalo bi da skladišti novu. „Sada kada im budemo nudili cenu od 40 dinara koliko ona stvarno košta, kupinari će reći kako se igramo s njihovim znojem i trudom. Ne mogu ni oni da se ponašaju kao da pakuju zlatne poluge u gajbe, a ne maline i kupine. To je roba čiju cenu određuje tržište”.

Krsmanović nam nije uskratio odgovor i na pitanje o izvoznim cenama. Po njegovim rečima izvozna cena „rolenda” ili prvog kvaliteta maline posle prošlogodišnje berbe bila je 1,8 evra za kilogram. Tada je cena i najniža, jer je velika ponuda kako bi se došlo do para za otkup. Već u novembru ista malina se mogla prodati po 2,4, a na proleće čak i za 3,3 evra po kilogramu. Hladnjačari su gotovo saglasni u oceni da bi prosečna izvozna cena „rolenda” morala da bude minimum tri evra po kilogramu da bi se opravdala sadašnja visoka otkupna cena.

Iako je Srbija i dalje svetski lider u proizvodnji maline, naravno mereno količinama, to ni malo ne znači da je u prilici da diktira cenu. Glavni evropski konkurent nam je Poljska čija je proizvodnja narasla na prosečnih 50.000 tona godišnje, a svetski Čile s istim količinama. Proizvodnja maline u Srbiji je oko 60.000 tona. Naši konkurenti imaju svoje specifičnosti pa je tako Poljska bliža kupcima što njenu cenu čini nešto nižom, a Čile je mnogo poznatiji po tome što veći finansijski efekat ostvaruje izvozom sveže maline za američko i zapadnoevropsko tržište, van sezone na severnoj hemisferi. Srbija je prošle godine samo izvozom maline zaradila 150 miliona dolara, i to su takozvane čiste devize jer je ovde 97 odsto domaća supstanca.

(/slika3)U Zajednici za voće i povrće kažu da su neke hladnjače prekinule otkup zbog bojazni da izvozna cena neće moći da opravda otkupnu.

– Strani kupci se još ne izjašnjavaju, jer čekaju da vide kakav će biti rod u Poljskoj. Ovogodišnja cena kod nas je za čak 80 odsto viša nego prošlogodišnja kada se malina plaćala 100 dinara po kilogramu. Prošle godine podbacio je rod u Čileu i Poljskoj, pa je Srbija bila dominantna na tržištu maline, ali je ove godine rod u tim zemljama dobar, što znatno menja poziciju Srbije, kaže Evica Mihaljević, direktor Zajednice.

Slične su ocene i Radeta Ljubojevića, vlasnika hladnjače u Sirogojnu i predsednika Udruženja hladnjačara. Na pitanje zašto se iz godine u godinu ponavlja ista priča, Ljubojević odgovara da je to zato što država neće da uvede red.

– Nisam za to da malina bude ni skupa ni jeftina. Tačno je da tržište određuje cenu, ali ne samo ono. I Čile je imao sličan haos u otkupu, ali tamo je donet Zakon o proizvodnji maline, a njihova vlada je čak donela rezoluciju o gajenju maline. Naši, pak, predlozi za uređenje ovog tržišta u fiokama raznih ministara stoje već pet godina. Ne tražimo nikakve beneficije niti monopole za hladnjače, ali ako se samo klanice mogu baviti preradom mesa, onda nešto slično mora važiti i za našu branšu. Sada neko ispunjava visoke standarde, a neko otkupljuje malinu bez ikakvih sanitarnih uslova, a to je hrana. Mi tražimo, na primer, da se proizvođačima malina plati ne na ruke, već na račun. U takvim uslovima ne bi moglo biti prostora za firme čiji su računi u blokadi, a otkupljuju malinu, kaže Rade Ljubojević.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.