Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kratka priča iz Drugog svetskog rata

(Фотодокументација „Политике”)

Za vreme opsade Kraljeva 1941. godine u borbama je dejstvovala i artiljerija. Partizanska baterija bila je sa po jednim topom na Ružića brdu i u Jarčujku, a četnička sa dva topa u Sirči. Top u Jarčujku, najbliži Kraljevu, bio je stalno izložen napadu i bombardovanju nemačke artiljerije. Urađen je poseban rov u koji je sklanjan posle ispaljenog hica.

Jednog dana je posada tog topa dobila naređenje da se prebaci preko Morave i sa topom pređe u Sirču, kod četničke baterije. Niša neobično. Kod Kraljeva su se zajedno borili partizani i četnici, pa je i artiljerija zajedno dejstvovala u tim borbama. Bio sam u posadi tog topa. Sa nama je bio i komandant partizanske artiljerije Đoko Milovanović.

U Sirči su nas lepo dočekali. Normalno je nastavljen napad na Nemce. Čistio se teren i obezbeđivao lakši napad naših jedinica. Radovali smo se svakom uspešnom pogotku na Ratarsku školu, aerodrom i most na Ibru. Bombardovala nas je nemačka artiljerija, granate sto milimetara razarale su teren oko nas. Jedan četnički top je onesposobila nemačka artiljerija pre našeg dolaska.

Omladina i jedne i druge posade, kojoj sam i ja kao student pripadao, često je odlazila na jedno šumovito brdašce iznad Sirče i odatle gađala nemačke avione koji su nadletali položaje. Ne sećam se koliko smo dugo ostali u Sirči.

Bili smo iznenađeni kada je Milovanović naredio našoj posadi pokret i odlazak iz Sirče. Pozdravili smo se sa posadom četničkog topa i poželeli su nam srećan put. Krenuli smo sa našim topom ka Čačku. Usput su nas nadletali nemački avioni, pa smo često zastajkivali. Kada smo prošli Mrčajevce, Milovanović je odlučio da se skrene ka Moravi sa namerom da se top prebaci na drugu stranu reke. Sigurno je bio obavešten da su počele borbe između četnika i partizana.

Stali smo na Gušavcu, blizu Mrčajevaca. Bilo je to prvih dana novembra 1941. godine. Pokušali smo da top ukrcamo na skelu, ali su i top i skela počeli da tonu, pa je top vraćen, a artiljerac Migo Jevtović poslat u Čačak po pomoć. Odmah nakon toga opkolila nas je poveća grupa dobro naoružanih četnika i zatražila da položimo oružje, razoružala nas, uzela top, a nas sprovela u Mrčajevce i uhapsila.

U zatvoru su nam pretili. Bilo je tu još uhapšenih. Posle nekog vremena, jedan deo nas prebacili su u Bresnicu i zatvorili u zadružni magacin. Jedno veče, dok smo očekivali najgore, oslobodila nas je jedna četa ljubićkog bataljona.

Vratili smo se u Čačak, ali bez topa. Čačak je odoleo napadima, a u gradu su bile demonstracije protiv bratoubilačke borbe

Radovan Subotić,
penzioner, arhitekta

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pera Realno
Komunisti u Junu 1941. nakon napada nemaca na Rusiju, dolaze da dižu ustanak u Srbiji, gde od kraja Aprila postoje jedinice JVuO. U tom periodu formirana je NDH koja je sa druge strane Save, gde se nalazi logor Sajmište. Desetine hiljada izbeglica Srba iz NDH ali i Slovenaca dolazi u Srbiju da bi se spasilo. U tim uslovima napada se na nemačku vojsku što izaziva strašne represalije okupatora i streljanja hiljada nedužnih građana Srbije. Komunistima je važniji bio SSSR i svetska revolucija.
ZZ pop
Не рече нам приповедач да су други топ, а можда и једини, четници уступили партизанима. На састанку са Дражом у титиној делегацији нико није знао да чита војну карту. Кадињача, Сутјеска, Дрвар и многе друге битке беху невиђени фијаско АУ каплара и који касније сам себи бестидно додели чин маршала. Униформу су ми шиле партизанке али у Лондону. Лукс је видео метак па је самоубилачки скочио и зашТитио невиђеног маршала. Машала!
Dan Dusan Milicevic
Cetnici su prvi napali partizane po naredjenju Draze Mihailovica jer im nije odgovarala ideja revolucije. A uceni cetnicki general je u toku napada Nijemaca na Kadinjacu naredio da se cetnicke jedinice rasprse i ne pruzaju otpor jer nije vrijeme. Pa je onda poceo saradjivati sa Nijemcima. Zato su se svi solunci prevrnuli u grobu. Da su oni tako radili i mislili ne bi bilo Srbije ni Srba!!!
Imigrant
Ako se ne varam po oslobidjenju Kraljeva a i Srbije od Njemaca i njihovih saradnika Crvena armija je strijeljala saradnika okupatora tj cetnike.Ako se ne varam saradnike okupatora tj Cetnike i.drugi saveznici Partizana Englezi su saradnike.okupatora cetnike iz Austrije vratili partizanima.Ako.se ne varam.saradnici okupatora cetnici su zajedno.sa svojim saradnicima Njemcima a i Ustasama bijezaliniz Yugoslavije
Bole
Ako me sećanje dobro služi, koliko je partizana poginulo u borbama oko Kraljeva.? Ali stvarno, bez onih bajki i laži. Odprilike oni su naj nesposobni vojna formacija drugog svetskograta.
vito
Када ће се поред партизанских прича , које слушамо од 1945. , почети појављивати и приче ЈуВО. Можда би била занимљива прича о погибији капетана Дерока? Да ли би било корисно подићи споменик жртвама које су вође комуниста побили без суда после 1944.? Говорим о званичним подацима државне комисије у којој је радио др Срђан Цветковић са института за савремену историју.
Sinisa Simeunovic
Odavno je krenula istina o četnicima i njihovoj borbi, imaš na YouTube kanal pogledi, pa pogledaj
Саша Микић
@Stanislav Колико су ти ''немачки дисциплиновани војници'' побили народа по Србији то питајте оне који су били у Шапцу, Крагујевцу, Краљеву, логору ''Сајмиште'', логору ''Бањица'', логору ''Црвени крст'' и на још много других стратишта где су Немци стрељали и партизане и четнике. Да не заборавим оне који су депортовани у Немачку на присилни рад или у неки од концентрационих логора од којих је најближи ''Маутхаузен'', а најдаљи у Норвешкој.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.