Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tihi odlazak Bore Kandića

Mada je najviše ostao upamćen po ulozi u TV seriji „Vuk Karadžić”, igrao je u brojnim predstavama i često prepričavao anegodote iz glumačkog života u JDP-u
Боривоје Бора Кандић у представи „Ваљевска болница” (Фото: архива ЈДП-а)

Dramski umetnik Borivoje Bora Kandić poznat po ulozi mladog Vuka Karadžića u televizijskoj seriji „Vuk Karadžić”, reditelja Đorđa Kadijevića (1987), ali i po zanimljivim pozorišnim iskoracima, preminuo je preksinoć u Beogradu.

Bora Kandić rođen je u Mostaru 31. maj 1961, gde je njegov otac Miloš kao glumac imao angažman i upoznao njegovu majku Nedu. Upisao je najpre glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi Branka Pleše, ali je ipak posle toga konkurisao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je i diplomirao glumu u klasi Arsenija Jovanovića. Nedugo zatim svoju pozorišnu karijeru vezao je za Jugoslovensko dramsko pozorište, čiji član je bio od 1986. do 1997. godine, ali je i pre toga ostvario nekoliko uloga u ovom teatru: „Kolubarska bitka” Dobrice Ćosića, u režiji Arsenija Jovanovića, „Zli dusi” F. M. Dostojevskog, u režiji Steve Žigona, „Mali princ” Antoana de Sent Egziperija, u režiji Karlosa Medine, „Lova” Džoa Ortona, u režiji Nenada Ilića.

‒ Kada smo imali ispite na prvoj godini FDU-a, išli smo da gledamo i predstave novosadske akademije. Prišao sam da se pozdravim sa Plešom, ali nije hteo da mi pruži ruku. Posle sam igrao kod njega u komadu „Vesele žene Vindžorske” u JDP-u. Nije bila baš velika uloga, ali me je uzeo. Odljutio se ‒ pričao je svojevremeno Kandić.

Poklonici scenske poetike imali su priliku da ga gledaju i u predstavama: „Rodoljupci” Jovana Sterije Popovića, u režiji Dejana Mijača, „Dom Bergmanovih” Nenada Prokića, u režiji Nevenke Janać, „Seobe” Miloša Crnjanskog, u režiji Vide Ognjenović, „Gospođa Kolontaj” Agnete Plejel, u režiji Ivane Vujić, „Ruženje naroda” u dva dela Slobodana Selenića, u režiji Dejana Mijača, „Šta to Kabuš pogrešno radi” Maksa Friša, u režiji Olge Savić, „Valjevska bolnica” Dobrice Ćosića, u režiji Dejana Mijača, „Žak ili Pokornost” Ežena Joneska, u režiji Nikite Milivojevića, „Sumnjivo lice” Branislava Nušića, u režiji Nikole Simića, „Mario i mađioničar” Tomasa Mana, u režiji Nikite Milivojevića, „Ne očajavajte nikad” Branislava Nušića, u režiji Miroslava Belovića,  „Tergovci” Emanuela Kozačinskog, u režiji Vide Ognjenović.

Bora Kandić često je prepričavao anegodote iz glumačkog života u JDP-u. Nezaboravno je, znao je da priča, kako se Lane Gutović našalio sa Markom Todorovićem, koji je mnogo puta tumačio Tita.

‒ Lane ne bude lenj i pozove jednog našeg druga Slobodana, koji je bio u Holivudu, i zamoli ga da pošalje Marku pismo da treba tamo da igra Tita. I ovaj stvarno to uradi, napravi neki pečat i pošalju Marku „zvaničan” poziv iz Holivuda da glumi Tita. U tom trenutku Lane i Marko igraju u predstavi „Buba u uhu”, dosta se i druže, ali Marko mu ne govori ništa, valjda iz glumačke sujete, da mu neko nešto ne pokvari. Jedne večeri su malo popili i on se poveri Lanetu: „Zvali su me iz Holivuda da igram Tita.” Lane kaže: „Ma daj, ne zezaj, pokaži.” Tu su bili Irfan Mensur i Voja Brajović. Lane kaže: „Ali ovde piše da Tito ima 70 godina, a ti si mlad”, na šta Marko odgovara: „E moj Lane, holivudska šminka čini čuda.” Posle nisu razgovarali godinama ‒ prisećao se Kandić, koji je igrao i na drugim pozorišnim scenama: „Banditska balada”, SNP Novi Sad, „Srpska drama”, Zvezdara teatar, ali i u  televizijskim serijama „Kraj dinastije Obrenović”, „Srećni ljudi”, „Mali kućni grafiti”, „Seljaci”, „Greh njene majke”...

Iza Bore Kandića je i zanimljiva filmska karijera. Prvu ulogu imao je u filmu „Šećerna vodica”, igrao je i u fimovima „Varljivo leto”, „Dnevnik uvreda”...

U potrazi za svojim mestom pod suncem Kandić se 1998. godine preselio u Australiju, prvo je živeo u Pertu, zatim u Melburnu i Sidneju, da bi se u Srbiju vratio 2007. godine.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirjana
List "Kurir" danas je preneo vest da na sahrani nije bio prisutan niko od kolega ! Apsolutno netacno - bila je moja malenkost i odrzala desetominutni govor u ime njegovih kolega i postovalaca.Moje ime je Mira Djurdjevic.Ispracen je dostojanstveno,po pravoslavnim obicajima u krugu prijatelja i clanova familije.Na sahrani je bilo prisutno oko 35 ljudi,sto i nije zanemarljiv broj u odnosu na uslove odrzavanja sahrana u ovakvoj pandemiji ! Neumesno je pisati neistine! Neka mu je laka zemlja!
Arsenije Jovanović
Dragi poštovaoci dragog nam čoveka i glumca Borivoja Bore Kandića, upravo je do mene doprla vest o potresnom detalju iz njegovog života. Od onih kojima je ovo poverio saznao sam da je Borivoje jedno vreme radio kao čistač u samoposluzi u Čika Ljubinoj ulici u koju sam često odlazio. Kad god bi me ugledao sakrio se jer ga je bilo stid da kao njegov nekadašnji profesor vidim kakvim se poslom bavi. Da smo se sreli i porazgovarali možda sam mu mogao pomoći. Naša je tuga ovim samo povećana.
pomenuta anegdota ima vise varijanti
pripisuje se veci lukicu koji je tokom boravka u svedskoj svom prijatelju(nedavno preminulom) brani scepanovicu poslao pismo potpisano sa ingmar bergman...naravno,ostalo je slicno...scele je iste veceri cascavao po klubu knjizevnika...
srdjan pesic
Dragi Boro, lepo se smo se druzili na Akademiji a i posle. Prva rec koja mi je pala na pamet kad sam cuo za ovu strasnu vest je dobrota. Bio si sarmantan i dobrocudan i svakom je pored tebe bilo lepo. Poslednji pozdrav od tvog druga iz Amerike. Pocivaj u miru mali prince.
Arsenije Jovanović
I zakraj: Maksu su na Zelenom Vencu zverski ubili a Borivoje je u jednom kafiću na Zelenom Vencu bio čistač kako bih zaradio koru hleba. Maksina prva pozorišna uloga bila je u mom Sarajevskom atentatu a Borivoje mi je bio student. Bili su to moji sinovi. Trebalo da ih svi osećamo kao svoje sinove.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.