Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dečani među 12 najugroženijih manastira

Manastir Dečani iz 14 veka, iako pod zaštitom KFOR-a bio meta četiri napada minobacačkim granatama od 1999. do 2007. godine.
Манастир Високи Дечани (Фото А. Васиљевић)

PRIŠTINA - Organizacija civilnog društva "Evropa nostra", objavila je listu 12 najugroženijih objekata kulturnog nasleđa za 2021. godinu, među kojima je i Manastir Visoki Dečani na Kosovu i Metohiji.

"Evropa nostra", koja se bavi zaštitom kulture i prirode, objavila je na svojoj internet stranici da je manastir Dečani iz 14 veka, iako od 1999. godine pod neprekidnom zaštitom mirovnih trupa KFOR-a pod vođstvom NATO-a, bio meta četiri napada minobacačkim granatama od strane lokalnih ekstremista tokom perioda od 1999. do 2007. godine, kao i pokušaja terorističkog napada tzv Islamske države 2016. godine.

Istovremeno, dodaje se, manastir sa posebnom zaštitnom zonom suočava se sa ozbiljnim pretnjama po životnu sredinu, jer lokalni opštinski prostorni plan nije u skladu sa strogim pravilima zaštite UNESKO svetske baštine ili srodnim nacionalnim zakonima i propisima.

Takođe, organizacija navodi i da stalno postoji rizik od izgradnje neodgovarajućih urbanih objekata u blizini manastira, kao i opasnost od eksproprijacije zemljišta koje pripada manastiru Dečani, a naročito je opasan plan da pored kapija manastira prolazi glavni međunarodni autoput.

Organizacija navodi da je ovaj najugledniji spomenik svog doba urađen u srpsko-vizantijskom i romaničko-gotičkom stilu, kao i da je neprekidno naseljen skoro sedam vekova.

Savetodavni odbor 7 najugroženijih programa primetio je da je manastir Dečani jedini spomenik u Evropi pod tako snažnom vojnom zaštitom u kontinuitetu od 20 godina, a da predstavlja spomenik od ogromnog istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet, što potvrđuje i njegov status svetske baštine.

„Za žaljenje je što su danas manastir Dečani sa svojim kulturnim i prirodnim nasleđem i monaškom zajednicom postali taoci nerešenog statusa Kosova. Stoga je hitno i imperativno potrebno obezbediti puno poštovanje vladavine zakona i posvetiti jaču pažnju odgovarajućoj zaštiti ovog mesta svetske baštine u okviru tekućih razgovora o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine”, navodi se u obrazloženju.

Kako navode to je funkcionalan manastir sa dnevnim liturgijskim službama i aktivnom monaškom zajednicom koju čini 25 monaha koji se brinu o svakodnevnom održavanju manastira sa okolinom, čuvaju nematerijalno nasleđe monaškog života i redovno dočekuju hodočasnike i turiste.

Manastir se, zajedno sa još tri srpska pravoslavna hrišćanska manastira i crkve na Kosovu - Gračanicom, Pećkom patrijaršijom i Crkvom Bogorodicom Ljeviškom u Prizrenu od 2006. godine nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine.

Iguman tog manastira Sava Janjić zahvalio se na Tviteru organizaciji, rekavši da se nada će to naglasiti potrebu zaštite lokaliteta SPC na Kosovu, prenosi Tanjug.

„Nadam se da će ovo naglasiti potrebu zaštite lokaliteta SPC na Kosovu od kojih su četiri UNESKO lokaliteti”, napisao je Janjić.

Osim manastira Dečani, na listi se nalaze Ahenze železnica u Austriji, grobni kompleks Mirogoj u zagrebu, Moderni teatar u Bugarskoj, Centralna pošta u Skoplju, kapela San Huan de Sokueva u Kantabriji i mnogi drugi.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kipreos
Gde su sad albanski kvazi istoričari da pojasne zašto je ova ‘albanska’ kulturna baština pod minobacačkom paljbom

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.