nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Dečani među 12 najugroženijih manastira

Manastir Dečani iz 14 veka, iako pod zaštitom KFOR-a bio meta četiri napada minobacačkim granatama od 1999. do 2007. godine.
Манастир Високи Дечани (Фото А. Васиљевић)

PRIŠTINA - Organizacija civilnog društva "Evropa nostra", objavila je listu 12 najugroženijih objekata kulturnog nasleđa za 2021. godinu, među kojima je i Manastir Visoki Dečani na Kosovu i Metohiji.

"Evropa nostra", koja se bavi zaštitom kulture i prirode, objavila je na svojoj internet stranici da je manastir Dečani iz 14 veka, iako od 1999. godine pod neprekidnom zaštitom mirovnih trupa KFOR-a pod vođstvom NATO-a, bio meta četiri napada minobacačkim granatama od strane lokalnih ekstremista tokom perioda od 1999. do 2007. godine, kao i pokušaja terorističkog napada tzv Islamske države 2016. godine.

Istovremeno, dodaje se, manastir sa posebnom zaštitnom zonom suočava se sa ozbiljnim pretnjama po životnu sredinu, jer lokalni opštinski prostorni plan nije u skladu sa strogim pravilima zaštite UNESKO svetske baštine ili srodnim nacionalnim zakonima i propisima.

Takođe, organizacija navodi i da stalno postoji rizik od izgradnje neodgovarajućih urbanih objekata u blizini manastira, kao i opasnost od eksproprijacije zemljišta koje pripada manastiru Dečani, a naročito je opasan plan da pored kapija manastira prolazi glavni međunarodni autoput.

Organizacija navodi da je ovaj najugledniji spomenik svog doba urađen u srpsko-vizantijskom i romaničko-gotičkom stilu, kao i da je neprekidno naseljen skoro sedam vekova.

Savetodavni odbor 7 najugroženijih programa primetio je da je manastir Dečani jedini spomenik u Evropi pod tako snažnom vojnom zaštitom u kontinuitetu od 20 godina, a da predstavlja spomenik od ogromnog istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet, što potvrđuje i njegov status svetske baštine.

„Za žaljenje je što su danas manastir Dečani sa svojim kulturnim i prirodnim nasleđem i monaškom zajednicom postali taoci nerešenog statusa Kosova. Stoga je hitno i imperativno potrebno obezbediti puno poštovanje vladavine zakona i posvetiti jaču pažnju odgovarajućoj zaštiti ovog mesta svetske baštine u okviru tekućih razgovora o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine”, navodi se u obrazloženju.

Kako navode to je funkcionalan manastir sa dnevnim liturgijskim službama i aktivnom monaškom zajednicom koju čini 25 monaha koji se brinu o svakodnevnom održavanju manastira sa okolinom, čuvaju nematerijalno nasleđe monaškog života i redovno dočekuju hodočasnike i turiste.

Manastir se, zajedno sa još tri srpska pravoslavna hrišćanska manastira i crkve na Kosovu - Gračanicom, Pećkom patrijaršijom i Crkvom Bogorodicom Ljeviškom u Prizrenu od 2006. godine nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine.

Iguman tog manastira Sava Janjić zahvalio se na Tviteru organizaciji, rekavši da se nada će to naglasiti potrebu zaštite lokaliteta SPC na Kosovu, prenosi Tanjug.

„Nadam se da će ovo naglasiti potrebu zaštite lokaliteta SPC na Kosovu od kojih su četiri UNESKO lokaliteti”, napisao je Janjić.

Osim manastira Dečani, na listi se nalaze Ahenze železnica u Austriji, grobni kompleks Mirogoj u zagrebu, Moderni teatar u Bugarskoj, Centralna pošta u Skoplju, kapela San Huan de Sokueva u Kantabriji i mnogi drugi.

Komеntari1
dd742
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kipreos
Gde su sad albanski kvazi istoričari da pojasne zašto je ova ‘albanska’ kulturna baština pod minobacačkom paljbom

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja