utorak, 18.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 11.12.2020. u 18:00 Daliborka Mučibabić

Obnova spomen-obeležja knezu Mihailu pri kraju

Memorijalnom mestu u Košutnjaku koje je godinama bilo zapušteno biće vraćen autentični izgled 25. decembra
(Фото: Завод за заштиту споменика културе Београда)

Postavljanje ograde od kovanog gvožđa poslednja je etapa obnove spomen-obeležja u Košutnjaku na mestu gde je 10. juna 1868. godine u atentatu ubijen knez Mihailo Obrenović. Na inicijativu grada, ona je započeta 25. novembra i biće okončana za 14 dana, uveravaju u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Tada neće biti završeno uređenje partera sa klupama i kaskadnim stepenicama, već će ono sačekati sledeću godinu. Vrednost projekta je 1,67 miliona dinara.

– Spomen-obeležje trebalo bi da izgleda autentično, bez uvođenja novih ili ukidanja originalnih elemenata. Dosad smo restaurisali zidove i stubove od kamena, odnosno oprali smo i očistili kamen, očišćene su spojnice i fugovali smo ih, obnovili smo kameno stepenište na ulazu. Obavljena je drenaža tla unutar spomen-obeležja da bi se rasteretio nakrivljeni istočni zid. Takođe je izvršena stabilizacija i vraćanje tog zida u prvobitni vertikalni položaj zajedno sa stubovima. Lanac od kovanog gvožđa odnet je u radionicu na restauraciju – navode u gradskom Zavodu i dodaju da je spomen-obeležje bilo u veoma lošem stanju, kamen je bio prekriven naslagama patine i mahovine, grafitima i tragovima rđe, dok su lanci od kovanog gvožđa korodirali, a neki njihovi delovi su i nedostajali.

Postavljene su dve dvojezične table koje pripovedaju o životu i političkom delovanju Kneza Mihaila i govore o tome šta se pre 152 godine desilo u Košutnjaku.

Napravljen je i parking za automobile i autobuse duž puta kojim se dolazi do spomen-obeležja na mestu ubistva kneza Mihaila. Ono se nalazi u okviru prostorno kulturno-istorijske celine „Topčider”, koja je od 1987. godine spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Memorijal 134 godine

Ideja o podizanju spomen-obeležja inicirana je posle tragične smrti kneza Mihaila, 1868. godine. Prvi predlog rešenja spomenika dao je ruski skulptor Mihail Osipovič Mikešin, koji je na tom mestu osmislio memorijalnu kapelu. Od takve ideje odustalo se i 1886. na mestu kneževe pogibije postavljena je kamena ploča sa uklesanim zavetom ,,Tvoja misao poginuti neće”.

– Ploča je potom uklonjena, što je tri decenije kasnije primetio Feliks Kanic, reprodukujući u svojoj knjizi o Srbiji crtež spomen-obeležja mesta ubistva. Tada je postavljena ograda od kovanog gvožđa (vertikalne šipke sa ukrasnim završecima, obuhvaćene horizontalnim šipkama kao držačima pri dnu i vrhu). Time je markirano mesto na kome je knez Mihailo pao, u vidu grobnog mesta – navode u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Na stablu koje se nalazilo iznad, na gvozdenoj kuki postavljeno je kandilo, izrađeno po tipu zatvorenih zaobljenih kandila.

Ministarstvo građevina Kraljevine Srbije, o državnom trošku, podiglo je kamenu ogradu sa lancima 1912. godine. Radove je izveo beogradski kamenorezac Stanko Dimić.

Komеntari3
4cd50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Велики владар
Михаило Обреновић (1823-1868) владао је Србијом у два наврата. Сматра се једним од најзначајнијих и највећих владара у модерној српској историји. Његов начин владавине можемо описати као просвећени апсолутизам. Осим што је савршено говорио неколико европских језика био је талентован и за књижевност. Не зна се тачно колико је књижевних дела написао, али 3 његове песме су остале сачуване: Што се боре мисли моје, Светски путник и Молитва кнеза србског Михаила на брегу морском.
milenko popić- etnoseljak
Korisno je za nauk iz nacionalne istorije ne zaboraviti da se u progonstvu našao voljom Tome Vučića Perišića,čovjeka koji je bio sluga njegovom ocu,koga je takođe prognao.Meni će,zauvijek,ostati nejasno kako se nepismen,osion a vlasti željan čovjek,koji je,u nastupu bijesa,sebi iskopao oboljelo oko,fiktivno zaogrnut ustavobraniteljstvom,mogao dokopati članstva u Državnom savjetu i odlučivati i o Mihajlovoj sudbini. Otimačinom, koliko i nasiljem, kod sirotinje je, lako,stekao titulu "Gospodara".
Vlada
Možda napomena da se, po tada važećem kalendaru, atentat na kneza Mihaila odigrao 29. maja 1868. Na isti dan 1903. desilo se ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja