Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Đukanović: Joanikije nedorastao ulozi koja ga je zapala

(Фото ЕПА ЕФЕ Б.П.)

PODGORICA - Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je da ga iznenađuje reagovanje administratora Mitropolije crnogorsko-primorske Joanikija na njegov nedavni intervju u kojem je govorio o razgovorima s mitropolitom Amfilohijem, ističući da Joanikije nije bio učesnik tih razgovora niti mu je bilo omogućeno da njima prisustvuje.

„Prema tome, govori o nečemu što ne zna, i ne može znati, čemu nije bio dorastao ni tada, ni sada. Nedorastao ulozi koja ga je iznenada zapala, političkim i uličarskim rečnikom, nedostojnim za bilo koga, a kamoli za jednog vladiku”, poručio je Đukanović, prenosi Tanjug.

Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, on je još dodao da je sasvim jasno da je Joanikijevo oglašavanje, „iako smišljano nekoliko dana, besmisleno”, osim ako za cilj nije imao, kako navodi Đukanović, „još jači prodor na crnogorsku političku scenu, na kojoj se očigledno bolje oseća”.

„Njegov rečnik i 'verodostojnost' njegovih tvrdnji najbolje govori o njemu samom”, dodao je on.

Episkop budimljansko-nikšićki i administrator Mitropolije crnogorsko-primorske Joanikije izjavio je ranije danas, reagujući na nedavni intervju predsednika Crne Gore, da je Đukanović „pogrešno razumeo da je osnivanje Episkopskog saveta 2006. bio korak ka odvajanju Crkve u Crnoj Gori”.

Joanikije je, kako je saopšteno iz Mitropolije crnogorsko-primorske, naveo i da Đukanović nije shvatio da je prva dužnost tog Saveta čuvanje jedinstva Srpske pravoslavne crkve.

Reagujući na izjavu Đukanovića, da je sa pokojnim mitropolitom Amfilohijem odmah nakon referenduma o nezavisnosti 2006. razgovarao o tome da se Crkva u Crnoj Gori zove „pravoslavna”, bez nacionalnog predznaka i da ta ideja na startu nije bila odbačena, Joanikije je naveo da je Amfilohije time što je predložio osnivanje Saveta značajno doprineo crkvenom jedinstvu.

Sa mitropolitom Amfilohijem se, kaže, moglo slobodno razgovarati na različite teme, ali o raskolu i odvajanju od svetosavskog trona nije.

„Nikad i ni u jednoj prilici”, naveo je Joanikije.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan lala
Od tebe nema veceg experta za sve uloge .
danilo obradovic
CG imala je svoju crkvu ,zasto nebi imala i sada kome bi to smetalo ako vecina gradjana te drzave zeli svoju crkvu ,svoju samobitnost ,time nikoga ne ugrozavaju ,svako ko oce Srpsku crkvu imao bi to .CG nikako ne ugrozava svoje susede .Treba biti covek u ovim teskim vremenima .
Nikola
Crnogorska crkva je oduvek bila SPC.Tek od '90-ih postoji tkz crnogorska crkva osnovana kao nevladina organizacija,nepriznata ni od jedne druge pravoslavne crkve.Sto se tice toga da vecina gradjana zeli nekakvu crnogorsku crkvu, tu gresite.Da zele davno bi je imali.Upravo je to najveci problem Mila jer vrlo dobro zna da je vecina gradjana C.Gore verna SPC,da nije davno ukinuo i SPC u CG i osnovao nekakvu crnogorsku crkvu. Na kraju krajeva ako nekad pozele svoju crkvu,moze ali ne na racun SPC.
Stručnjak za korisnu religiju
Mila ne napušta ideja da rukopoloži novog patrijarha nove crkve .Joanikuje mu za takvog ne izgleda ni podoban ni pogodan Nešto približno ili slično je čuo za englesku Kraljicu a to se čini zgodno pa i nešto malo modifokovano bar za sledeći Kongres DPS .Ako može Kraljica da učestvuje u nekim crkvenim stvarima kod Engleza što ne bi i on bio bar kadrovik .Nije to teško samo napraviš zakon i izdaš odgovarajući nalog .
Раде Ковачевић
Ђукановић би требало да зна да је српски народ разумео шта се крије иза његовог политичког рада у Црној Гори. Разумео је да он жели да обесправи српски народ у Црној Гори негирајући да он у Црној Гори уопште постоји, као што из истих разлога негира и да постоји и Српска православна црква у Црној Гори. На тој политичкој платформи, постављајући се као надмени заштитник државности Црне Горе, он и његов црногорски клан теже несметаном присвајању и друштвеног капитала и имовине СПЦ-а у Црној Гори.
др Милан Лекић
Као што је "независни Монтенегро најлепши пројекат спољне политике ЕУ", како је после тзв.референдума у ЦГ изјавио један немачки високи званичник, тако је и претапање СПЦ у "Православну цркву у Монтенегру" требало да буде сан на јави Римске цркве - заснованог на "Конституцији о Догми Цркве" и декретима "О екуменизму" и "Источним Католичким Црквама" Другог Ватиканског концила (1962-1965), аутора тада кардинала Рацингера, који ће као папа Бенедокт XVI, о томе детаљно упознати Ђукановића у Риму.
др Милан Лекић
У игри са Црном Гором дошла је до изражаја склоност папе Бенедикта симболици датума. Нпр. потписивање Темељног уговора у Риму 24. јуна 2011. (Св. Јован Крститељ, по катол. календару) - истог дана 1914. Рим је потписао Конкордат са Србијом. Знаковито је да је 1981., у години када је Фрањо Шепер хрватски кардинал предавао дужност префекта Конгрегације за доктрину вере кардиналу Рацингеру (будући папа Бенедикт) избио пожар у Пећкој патријаршији, а баш 24. јуна 1981. појавила и Госпа Међугорска...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.