Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Labudova pesma albanskih lobista

Медлин Олбрајт (Фото Танјуг/СТА)

Sastanak u američkom Kongresu bio je labudova pesma Eliota Engela – njegova poslednja aktivnost na mestu predsedavajućeg Odbora za spoljne poslove.

Već  smo govorili o tome da postaje jasno da su, i pored svih najava i nada kada je u pitanju dolazak Bajdenove administracije na vlast, očekivanja jastrebova bliskih Demokratskoj stranci, u SAD i u regionu, bila nerealna. Samim tim  i frustracija ovih krugova je velika.

Situacija i u svetu i u SAD je potpuno drugačija u odnosu na 2016, a pogotovo u odnosu na kraj devedesetih, gde su ovi lobisti, a naročito Server i Engel, ostali mentalno zarobljeni.

Ovo je pokušaj da se izvrši uticaj na dolazeću administraciju da pitanje KiM tretira kao jedan od prioriteta i da se više osloni na ove krugove, pre svega na one poput Servera, ali i Bugajskog, koji su svoje karijere izgradili na antisrpskoj retorici.

U uvodnim izlaganjima mogli smo po ko zna koji put da vidimo kombinaciju laži i licemerne bolećivosti  Servera i Engela – koje decenijama debelo naplaćuju albanskoj dijaspori u SAD  – u pokušaju da se sačuva imidž žrtve za kosmetske Albance.

Naši mediji su izveštavali o pojedinim delovima debate, pre svega fokusirajući se na dizanje tenzija zbog mogućih budućih posledica i pritisaka na našu zemlju. Međutim, postoje važni elementi koji nisu pominjani u drugim komentarima.

Iako nema nikakve sumnje da su svi panelisti i predsedavajući odbora srce proalbanskog lobija u SAD, postojale su razlike u njihovom pristupu.

Umereni pristup Medlin Olbrajt

Najumerenija od svih bila je Medlin Olbrajt, koja je, umesto direktnog zastupanja albanskih interesa, podršku Kosovu i centralizovanoj BiH upakovala u regionalni a ne pojedinačni pristup, zasnovan pre svega na ulozi EU zbog aspiracija svih zemalja u regionu ka članstvu i neophodnosti insistiranja na vladavini prava i borbi protiv korupcije u regionu u celini, opisujući države u regionu kao zarobljene korupcijom i organizovanim kriminalom. Olbrajtova smatra da je za stabilizaciju regiona neophodna kombinacija diplomatije, sile i ekonomije.

Engel i Server mentalno zarobljeni u devedesetim

Eliot Engel i Daniel Server su u uvodnim izlaganjima očekivano odradili svoj deo posla i opravdali novac koji godinama dobijaju od Albanaca.  Zanimljivo je, međutim, da je , i pored prostora koji Server dobija u našim medijima, gde se njegovi stavovi pogrešno predstavljaju kao relevantni, Server bio potpuno ignorisan od strane članova ovog kongresnog odbora. 

U raspravi su sva pitanja postavljana pre svega Medlin Olbrajt i, kada je u pitanju uloga Rusije i Kine u regionu, Janušu Bugajskom. Jedno jedino direktno pitanje postavljeno je Serveru po jevrejskog liniji, od strane kongresmena Levina, koji se interesovao zašto su Jevreji „diskriminisani u BiH i ne mogu da se kandiduju za članove predsedništva”, što samo po sebi predstavlja potpuno nepoznavanje situacije u BiH.

Za sve preostalo vreme debate, Serveru nije postavljeno nijedno pitanje i on je u par navrata pokušao da se rečenicom ili dve sam ubaci u razgovor – sa promenljivim uspehom.

Možda bi ovo mogla da bude lekcija i našim medijima i stručnim krugovima, koji po inerciji poklanjaju pažnju njegovim stavovima i daju mu relevantnost koju on, izvesno, nema.

Bugajski svoj pristup zasniva na sprečavanju kineskog i ruskog uticaja

Pored već poznate antisrpske retorike, preovlađujuća matrica u nastupu Bugajskog bilo je posmatranje regiona kroz perspektivu rivaliteta SAD i ostalih sila u usponu i optužbi protiv zloćudnog uticaja Rusije i Kine i, delimično, i Turske. Uticaj Rusije i Kine je bio tema za gotovo sve članove odbora, što je dalo veliki prostor Bugajskom za iznošenje svojih stavova.

Hrvatska, Mađarska, Bugarska direktno optužene za potkopavanje stabilnosti regiona

Međutim, zanimljivo je da su po prvi put imenovane tri regionalne članice  EU – Hrvatska, Mađarska i Bugarska – kao zemlje koje direktno potkopavaju stabilnost regiona. S tim u vezi, posebno je naglašena negativna uloga Bugarske. Ovo je dodatno naglasilo  relevantnost regionalnog pristupa koji je zastupala Medlin Olbrajt, odnosno potrebe za promenom režima i u ovim zemljama kao deo šireg regionalnog konteksta.

Pomalo nezapaženo, prošlo je mnoštvo zanimljivih elemenata u ovoj debati, koji mogu da budu od značaja za strateško osmišljavanje našeg odgovora na izazove u narednom periodu.

KiM

I Engel i svi panelisti su javno priznali da:

1. Bajden i njegova administracija imaju teže i prioritetnije unutrašnje i spoljnopolitičke probleme da bi se više angažovali oko zapadnog Balkana

2. „Kosovo nije normalna zemlja”,  „nema zaokruženu državnost”, (što se razlikuje od mantre koju ponavljaju gotovo dve decenije o „uspešnoj mladoj demokratiji”)

3. „Kosovo ne može da postane normalna zemlja” dok se Srbija ne saglasi sa tim, kao i Rusija i Kina u SB UN; s tim u vezi ne postoje zaobilazna rešenja

4. EU ne može da vrši pritisak na Srbiju kada i u samoj EU postoje zemlje koje ne priznaju KiM; stoga na ove zemlje, a pre svega na Grčku, Slovačku i Rumuniju, treba izvršiti dodatni pritisak da priznaju Kosovo kao državu

5. Priznat je efekat našeg lobiranja za povlačenje priznanja, iako je opisan pežorativno, kao rezultat potkupljivanja vlada u okeanskim i afričkim zemljama – ovo je siguran znak da treba da nastavimo sa tim aktivnostima

6. Evidentno je insistiranje na pokušaju da mandat Specijalizovanih veća bude proširen i na Srbe, kako bi se sačuvala reputacija žrtve za Albance, koja im je presudna za odbranu argumenata za zaokruživanje kosovske državnosti. 

Sada je jasno da su inicijative koje dolaze s tim u vezi iz Tirane i Prištine osmišljene i koordinisane od strane albanskih lobističkih krugova u SAD. Takođe, ovo je još jedna potvrda posledica koje će presude Specijalizovanih veća imati po njihove ciljeve i kosovski projekat u celini. Ono što Priština i Tirana i njihovi lobisti zaboravljaju, Specijalizovana veća su formirana na osnovu izveštaja Parlamentarne komisije Saveta Evrope o zločinima počinjenim od strane OVK, jer je tužiocima Haškog suda za bivšu Jugoslaviju političkim odlukama bilo onemogućeno da se bave ovim zločinima, dok su ostali zločini počinjeni na KiM bili tretirani od strane ovog Haškog suda.  Iako ni Priština ni Tirana, a ni SAD nemaju mandat da menjaju delokrug rada ovog suda, za očekivati je da se pritisci s tim u vezi intenziviraju i mi moramo da uložimo dodatne napore sa članicama SE da ovakve pritiske u startu sasečemo.

BiH

1. Napori za centralizaciju BiH i obezvlašćivanje RS će se nastaviti

2. SAD su svesne da reviziju Dejtonskog sporazuma ne mogu da izvrše bez saglasnosti Rusije i Srbije

3. Stoga će Zapad pokušati da stvori uslove za izmenu Ustava BiH, naročito odredaba koje se tiču teritorijalnog uređenja

4. Ove izmene moguće je izvršiti referendumom i fokus će biti stvaranje uslova za uspešan ishod referenduma u vezi sa ovim izmenama

5. U međuvremenu će se nastaviti provokacije Bošnjaka i visokog predstavnika

6. Iako se deklarativno ističe da su ove izmene neophodne zbog funkcionalnosti zemlje (priznaje se da je potpuno disfunkcionalna) i njenog eventualnog članstva u EU, pravi cilj je da se BiH utera u NATO, čemu su Republika Srpska i njeno pravo veta glavne prepreke   

U debati je po prvi put javno izgovoreno da su srpski narod i njegovi interesi, zapravo, kolateralna šteta potrebe da se islamskom svetu pokaže da bezuslovna podrška Izraelu i kampanja protiv islamskih država u okviru borbe protiv terorizma nisu posledica odnosa SAD prema islamu. Iako se o ovome često spekuliše u analitičkim krugovima koji nisu bliski Zapadu, demokratski kongresmen iz Kalifornije, Bred Šerman, inače dugogodišnji član proizraelskog lobija u američkom Kongresu, po prvi put je izgovorio da bi bombardovanje hrišćanske zemlje u Evropi kako bi se zaštitili muslimani u južnoj srpskoj pokrajini i ranije u BiH trebalo da bude dovoljan znak islamskom svetu da SAD imaju izbalansiran pristup i da njihova spoljna politika nije usmerena protiv islamskih zemalja.  

Šta realno možemo da očekujemo

– Da se ne otvori nijedno poglavlje pritisak će biti pojačan ali ne i kataklizmičan – kako se to predstavlja u našim medijima

– Pritisak će biti i neposredan, vezan za uticaj Beograda na RS i pitanje KiM, ali i posredan, pre svega zasnovan na optužbama za autoritarnost režima, partokratiju i kleptokratiju i odnose sa Rusijom i Kinom

– I u krugovima u vrhu EU, i njenim ključnim članicama, pitanje Kosova, iako se na njemu javno insistira kao na presudnom elementu za članstvo Srbije u EU, u privatnim razgovorima se opisuje kao sporedna tema, dok se kao glavni problem ističu nepostojanje vladavine prava i autokratija. To je bio i glavni argument grupe zemalja sa Nemačkom na čelu u vreme njenog predsedavanja i ova odluka je doneta još krajem juna, kada sam na to i javno upozorio   

– Cilj ovakvog pristupa je da se Vučić natera da napravi ustupke u vezi sa KiM i RS kako bi obezbedio mekši odnos EU i SAD prema sebi i svojim vladajućim strukturama

– Već se pokreće pitanje kršenja američkih sankcija protiv Rusije kupovinom naoružanja od Moskve

– Pritisci u vezi sa distanciranjem od Rusije i Kine će se pojačati jer je osnovna ideja da se Srbija zaoštravanjem odnosa sa Moskvom i Pekingom ostavi na vetrometini, da zavisi isključivo od diktata Vašingtona i Berlina (znamo kako smo prošli kada su se samo oni pitali), a da se Rusija i Kina isprovociraju da odustanu od Srbije i principijelne zaštite međunarodnog prava i na terenu i u UN u slučajevima KiM i BiH (slučaj Jermenije)

Kada je u pitanju američki Kongres, upravo će ovo biti ključno pitanje u narednom periodu i s tim u vezi možemo da očekujemo najveće pritiske. Eliota Engela na mestu predsedavajućeg Odbora za spoljnu politiku će zameniti demokratski kongresmen Gregori Miks, koji se u poslednje vreme profilisao tvrdim antiruskim stavom. Miks je, između ostalog, stajao iza nedavno donesenog zakona kojim se sprečava povratak Rusije u G7.  Za očekivati je da će ovaj odbor za spoljnu politiku pod njegovim predsedavanjem vežbati mišiće i na nama kada je u pitanju odnos sa Rusijom i Kinom, naročito ako se ima u vidu da su gotovo svi članovi odbora u diskusiji pomenuli ulogu Rusije u regionu i njene odnose sa Srbijom.

U svetlu najavljene intenzivirane saradnje SAD i EU, to će biti koordinisani pritisak, gde će EU krenuti agresivnije da insistira na usklađivanju spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU, što uključuje i antiruske sankcije.

Glavna manjkavost ideje o savezništvu SAD i EU na zapadnom Balkanu

Iako je bio evidentan pokušaj da se uloga EU predstavi kao primarna i ključna za stabilnost regiona, onako kako ovu stabilnost vide određene strukture u Vašingtonu, apsolutno nijedan učesnik u debati nije pomenuo defakto odustajanje EU od proširenja i činjenice da vremenom i deklarativna posvećenost članica procesu proširenja bledi, a da bez realne i opipljive evropske perspektive regiona, EU gubi i efikasne instrumente uticaja i pritiska na vladajuće elite u regionu.
Autor je bivši potpredsednik Vlade Srbije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile Rad
Ovo je planeta Dinosaurusa. Resavati danasnje probleme sa jucerasnjim metodama i ziveti normalno sutra. Ovde samo sto Bill Clinton i Tony Blair nedostaju (za sad) Nebojsa, hvala na ovom sjanom izvestaju.
сивошевић
прочитах поново чланак! штета што овакав човек нема улогу у МинИнПос... штета са добрим тимом би чуда чинио..
Zorica
Sjajna analiza gospodine Čoviću.
Војин
Хиљаде гладних, милиони без посла - умиру свакодневно а Америка нема друга посла него да тера Србију да призна Косово (читај Приштину) за суверену земљу. У колико би то било тачно - онда се иза важности признања крије нека марчна тајна, напр. где су срца, бубрези и јетре наших младића! У ствари мислим да је Бајден добро дошао и нашим НВОЛГБТ и остацима "црвене буржоазије", да поврате, колико толико, своје позиције.
Раде Ковачевић
Човић показује да поседују велику политичу проницљивост. (Неприхватљиво је, уосталом, да многи оштроумни домаћи људи, као Човић и Катић нпр., нису у Влади Србије у ово "време пуно тврдих шиљака." Грађани због тога остају вишеструко оштећени у смислу трпљења последица често недовољно кохерентне политике). Сервер се узда у још један преседан, будући да верује да је независност Космета "суи генерис" готова ствар, те да ће УН "по инерцији" признати независност Космета без обзира на став Србије.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.