Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NOĆNI ŽIVOT BEOGRADSKIH KAFANA

Kad fajront „zvoni” u pet po podne

Za razliku od nekih prošlih vremena, danas su u modi što prostraniji i prazniji lokali ne bi li se koliko-toliko ispoštovale epidemiološke mere
Са музикантима се зора дочекује (Фото Жељко Синобад)

Veoma je težak zadatak pred autorom teksta ispod glavnog nadnaslova koji glasi „Noćni život beogradskih kafana”. Koji „crni” noćni život koji se završava u pet po podne? Jedino što je zimsko vreme, sunce rano zalazi, pa može da se kaže ono čuveno: „Ostao sam u kafani do mraka.” O čemu pisati, s kim razgovarati, kad je svima u glavi samo ovo zlo koje hara planetom? Nada postoji i svi su nekako bojažljivo uvereni da će se život vratiti i u firme što proizvode stvari neophodne za život, ali i u kafane, koje su odavno deo života pod ovim našim nebom.

I zaista jesu, na nečiju sreću ili žalost, ali toliko su postale sastavni deo našeg načina življenja da ih je jednostavno nemoguće odvojiti od svakodnevice. O fenomenu kafana u Beogradu mnogi su pisali. Ali pre ovog zla. Nismo primetili da se neko upustio u analizu gradskih restorana u vreme virusa korona. Nije ni uputno ‒ ljudi umiru u bolnicama, tresu se u svojim domovima, a sad da pišemo o kafanama. Ali život teče, jedan je, nema reprizu.

Pevačica u restoranu „Volan” na Ibarskoj magistrali (Foto Željko Sinobad)

Šta je to sve epidemija promenila kada je reč o izboru u koju ćemo kafanu otići? Mnogo toga. Na primer ‒ veličina objekta. U drugi plan pala je ranija popularnost, već potvrđeni kvalitet hrane i pića i usluge, užarena atmosfera... Džaba sve to ako je prostor mali i ako vas od susednog stola deli pola metra.

‒ Sada su u modi „korona kafane”, velike, prostrane, one koje su nekako uvek bile neprivlačne baš zbog te svoje grandioznosti, neke vrste otuđenosti društava za stolovima. Sada je drugačije. Pre epidemije se znalo: kada vidite praznu kafanu, što dalje od nje jer tu nešto ne valja, a kada ugledate gužvu, strpljivo sačekate slobodan sto. Sad je suprotno: traži se što veća i što praznija ‒ smatra Zoran Zoka Mitrović, privatnik kome nisu strane beogradske „biblioteke” u kojima, kaže, čita više „knjiga” na dan.

Prošlo je, zapaža Mitrović, vreme konobara koji su hemijskom olovkom ispisivali narudžbine i „presuđivali” koliko ste dužni. Nema više, Dinkić uveo fiskalne račune, i sad se plaća zaista onoliko koliko se popilo i pojelo.

‒ Nemam mnogo poverenja u ljude koji jasno pokazuju da ne vole kafanu. Stalno mi je to u glavi, to je neko pametan rekao, ali nisam ni „jagnje” da verujem svakome ko sedne za kafanski sto. Ima čitava jedna grupacija mladih ljudi koje zovemo „kapučino generacija” jer će uvek radije izabrati da sa vama porazgovaraju u nekom od centralnobeogradskih kafića sa staklenim stolovima nego da uđu u kafanu. Ipak, ne oduševljavaju me ni oni obožavaoci takozvanog kompleta koji se sastoji od kafe, kisele vode i vinjaka. U njihovom društvu šoljica s kafom se vrlo brzo stavlja u stranu, često nepopijena, i nastavlja se sa nekim kratkim dok ne dođe trenutak da se pređe na nešto „lakše”, a to je naravno pivo ‒ priča Mitrović.

Noćno prelistavanje jutarnjih novina (Foto Željko Sinobad)

Pripadnici „kapučino generacije” su lažni boemi ‒ u kafane odlaze samo na periodično organizovana okupljanja, muziku naručuju iako nijednu strofu pesme ne znaju, piju da bi bili viđeni kako „potežu”, vole da izgovore rečenicu: „E, kakve su nekad kafane bile”, iako su tada igrali klikere ispred ulaza, uvek prvi napuštaju društvo, a u kafanu će sledeći put ući baš kada budu morali...

‒ Sedim u ugostiteljskom objektu sa drugarom i između dva pića on me pita: „Brate, da li smo mi boemi?”, a ja odgovaram, kao da nekog citiram, zvuči pametno: „Jesmo. Mi u kafani nismo samo da bismo ždrali i šljokali. Ovde skupljamo informacije, dolazimo na neke ideje, upoznajemo ljude, sklapamo poslove.” Pa, da. Prošle nedelje sam napravio super „dil” sa tipom iz Novog Sada, nadam se da nastavljamo saradnju – priča Mitrović.

Voli da uveče izlazi u restorane, ali uz jedno pravilo – sa pićem obavezno mora da ide nešto za jelo, zvalo se to meze ili deset s lukom, nije bitno. U suprotnom, smatra Zoran, ipak se sve pretvori u „lokanje” koje ne donosi ništa dobro. Priznaje da je dobar štos njegovog kuma koji voli da kaže: „Daj da nešto popijemo, da nas ne uhvati meze”, ali ipak se pridržava svojih pravila.

A kafanski noćni život preko Save nikada ranije nije bio za upoređivanje sa onim što se događa u starom delu prestonice. A zašto? Pa, jednostavno zato što u Novom Beogradu i nije bilo kafana. Danas najmnogoljudnija opština u ono vreme bila je „spavaonica”. Izuzeci su bile kafane „Fontana” na istoimenom novobeogradskom trgu i „Pri Majolka”, kasnije „Vojvodina” u okviru danas oronulog tržnog centra čijem imenu „Merkator” je dodata odrednica stari. Ali o tome drugom prilikom...Autoru tekstova o noćnom životu beogradskih kafana nesebično i drugarski je pomogao kolega iz kuće „Politika” Miloš Miša Lazić, novinar u penziji i publicista, autor nebrojenih novinskih naslova, ali i knjiga o hrani, piću, ljudima, jednostavno, o kafanama, majstor pisane reči koji jednako dobro poznaje život s obe strane šanka... Boljeg sagovornika i „savetnika” gotovo da nismo ni mogli da nađemo i uopšte nije slučajno što prijatelji i svi koji ga poznaju njegovom imenu često dodaju odrednicu „kafanolog”, aludirajući na njegovo poznavanje gradskog ugostiteljstva.Ploveća mehana ‒ brod „Split”

Otplovio u staro gvožće (Foto lična arhiva)

Otišao u staro gvožđe

Beograd je nekad, sad se može reći davno, imao i ploveću kafanu. I to ne običnu, priseća se Miloš Lazić, već prvu koja je radila celu noć, ali pošteno, a ne kao ove sada načičkane po splavovima duž obala Save i Dunava. A bila je takva da je, iako puštena „niz vodu”, sredovečnima još u toplim sećanjima. A reč je o brodu „Split”, decenijama na vezu u senci Brankovog mosta. Na palubi se prostirala kafana sa živom muzikom i uspavanim kelnerima, a dole, u potpalublju, u tesnim kabinama s krevetima na sprat, klijente su primale „lakonoge” dame. Upućeni znaju da je poslednji od pevača na „Splitu” bio Novica, mlađi brat Tome Zdravkovića, kao i da su tu porodično zalazili naivci koji nisu imali pojma da supruge, tašte i decu izvode u „važnu javnu ustanovu”. Mnogo je brakova onde rastureno… Ali i mnogi dečaci su u potpalublju postali muškarci.

Pamti se i da su vrhunac „provoda” na „Splitu” bile racije. Oni koji su znali za jadac, koji minut pre džumbusa prelazili bi do „Brodarske kasine”, a docnije i do „Promaje”, tek koliko da preskoče informativni razgovor s kriminalističkom obradom.

Onda je „Split” nestao. Kao da je potonuo. Pričalo se da ga je kupio neki parajlija kao staro gvožđe i oteglio niz Dunav u neko zaboravljeno brodogradilište, gde je trebalo da se preuredi u restoran za posebne goste, odnosno za VIP klijente ‒ pozlaćen okov, livrejisana posluga, uvek čista posteljina… Toliko je lepo zvučalo da se u tome možda krilo i pomalo istine? Nažalost, nema ga više. Kao da ga je progutala reka zbog onolikog „greha”...

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dule Astro
Novi Beograd i dalje ima kafanu koja je nadživela i Vojvodinu i Fontanu i Split - Džakartu kod Studenjaka. Kako ste uspeli nju da ne spomenete?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.