Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Turska se podizanjem zidova brani od najezde migranata

Na granicama prema Siriji i Iranu Turska podigla zidove u ukupnoj dužini skoro 700 kilometara kako bi zaustavila talas ilegalnih migranata, upade terorista i krijumčara narkotika
Сиријци се пењу преко зида изграђеног на граници Сирије и Турске (Фото EPA-EFE/Yahya Nemah)

Istanbul – Uprkos pandemiji virusa korona, koja je teško pogodila zemlju, Turska je ove sedmice završila izgradnju zida na granici prema istočnim susedima kako bi se zaštitila od najezde ilegalnih migranata, terorista i krijumčara narkotika, koji i dalje stižu sa Bliskog istoka i centralne Azije. Na granici sa Iranom upravo je završen betonski duvar dug više od 80 kilometara i visok tri metra. Taj objekat je opremljen kamerama i drugom elektronskom opremom i, kako se tvrdi, neopaženo više ni ptica neće moći da preleti granicu.

U Ankari objašnjavaju ovaj potez pre svega borbom protiv terorista Radničke parije Kurdistana (PKK), koja ima svoje baze u iranskim pograničnim mestima Moku, Dambatu, Novar u Šehadanu. Oni povremeno upadaju u Tursku i napadaju određene ciljeve.

„Ta prepreka je deo napora koje turska ulaže u jačanju bezbednosti na istočnim granicama. Zahvaljujući tome, ojačali smo borbu protiv terorista i kriminalaca i blokirali dolazak ilegalnih migranata”, objašnjava ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu. To je deo napora koje u poslednje vreme Ankara ulaže kako bi osigurala bezbednost građana koji žive u istočnoj Anadoliji. Nedavno je završen i zid prema Siriji u dužini od 590 kilometara. Zahvaljujući tome, Ankara je dobrim delom zaustavila talas izbeglica koje poslednjih godina pristižu iz Sirije i drugih zemalja Bliskog istoka, Avganistana i Pakistana.

Prema zvaničnim podacima, u Anadoliju je dosad privremno utočište našlo tri miliona i 500 hiljada beskućnika, koji pokušavaju da se preko Turske domognu boljeg života na zapadu Evrope, pre svega u Nemačkoj. Zemlje koje se nalaze na takozvanoj balkanskoj ruti su zbog toga na mukama i zidove su već podigle Grčka na reci Marici, Bugarska, Mađarska.

Turska i EU su 2016. godine postigli dogovor o zajedničkom rešavanju migrantske krize: Ankara se obavezala da na svojoj teritoriji zaustavi armiju beskućnika koji nemaju pravo na azil, dok joj je Brisel obećao pomoć od šest milijardi evra i ubrzanje procesa integracije sa unijom. U Turskoj optužuju EU da ne ispunjava svoje obaveze i prete da će podići rampe na svojim istočnim granicama, što je početkom godine delimično i urađeno. U Briselu tvrde da ispunjavaju svoja obećanja i optužuju predsednika Tajipa Erdogana da ih ucenjuje.Te igre su, zasad, prekinute zbog pandemije virusa korona, koja je teško pogodila i Tursku i zemlje EU. Ankara sada podizanjem zidova pokušava da zaustavi taj talas, u čemu je delimično uspela.

Posle pada Belinskog zida, pre tri decenije, naivno se poverovalo da je vreme fizičkog razdvajanja naroda konačno završilo u istoriji. Zidovi se doduše sada ne postavljaju zbog, kao nekad, ideoloških razlika i odbrane od kopnene invazije neprijateljske vojske već pre svega zbog suzbijanja terorizma, kriminala i izbegličke krize koja je zahvatila Evropu posle sukoba u Avganistanu i „arapskog proleća” na severu Afike i Bliskom istoku. Migrantska stradanja pokušavaju da iskoriste kriminalci i teroristi, tvrde u Ankari.

Prema okvirnim podacima, posle rušenja Berlinskog podignuto je više od pedeset zidova širom planete: između Saudijske Arabije i Jemena, Kuvajta i Iraka, Indije i Pakistana, Izraela i Libana, Argentine i Paragvaja, Uzbekistana i Pakistana, Južne Afike i Mozambika... Posebna priča je američki zid prema Meksiku, kako bi se Vašington odbranio od izbeglica iz Latinske Amerike. Čim je došao na vlast Donald Tramp je ponovo počeo da podiže zid čiju gradnju je bio obustavio Barak Obama 2010. godine. Njegovo podizanje je započeo Džordž Buš mlađi, dok je bio u Beloj kući.

U Turskoj su svesni da se problem izbeglica ne može do kraja rešiti podizanjem duvara prema istočnim susedima. Ankara predlaže da se u pograničnom području Sirije stvori zona bezbednosti gde bi se obezbedio privremeni smeštaj za najmanje milion beskućnika. Ta ideja zasad nije prihvaćena na zapadu, pošto za to treba obezbediti najmanje 15 milijardi dolara kako bi se stvorili elementarni uslovi za život armije beskućnika: podigle zgrade za stanovanje, škole za decu, bolnice, privredni i drugi objekti. Nema saglasnosti ni oko toga ko bi kontrolisao to područje u kome su još uvek aktivni teroristi PKK, „Islamske države” i drugih ekstremnih grupa.

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Muradin Rebronja
Blindirana vrata na našim stanovima, kucama, zidovi oko kuca, ranije i oko gradova, Veliki kineski zid...i sve ovo što se sada dešava ima jedan cilj, da zaštiti živote i imovinu onih unutra. Izuzetak je Berlinski zid koji je u stvario bio zatvor za istočne Nemce. Kao i "Gvozdene zavese" koje su komunističke zemlje držale svoje građane dok se nisu oslobodili komunizma. Kamo srece da u svetu vlada mir i da ljudi mogu slobodno da se krecu. Kretanje i migracija su najnormalnija stvar i potreba.
Дража
"На граници са Ираном управо је завршен бетонски дувар..." Kaкав "дувар", у ком веку ти живиш!? Или те неко плаћа да одржаваш турцизме, а које смо готово искоренили?
dusan1
I dotera cara do ?... (duvara ili ZIDA )?
Vladimir
Kako je moguce podici zid izmedju Uzbekistana i Pakistana? Te dve zemlje se ne granice.
Dragan
Zato srbija prihvata,kapom,i sakom,izbeglice umesto da su stavili zid na granice srbije,i nebi nijedan izbeglica usao,ovako,srbija sakuplja,
Mile Rad
Turci sigurno znaju da su 'migranti' culi sa stube (merdevine) i tako podizanje zida nije spasilo Kinu, Ameriku pa nece ni Tursku. Eto tako kao nesto da se radi posto EU placa a oni znaju da 'migranti' samo prolaze kroz Tiursku.
Саша
Кина о којој ми учимо није постојала за време тог зида. Друга битна ствар да је тај зид итекако помогао јер је био у употреби неколико дтотина година. Треће, делови зидс су грађени да се они на северу заштите од оних на југу. Размислите о томе.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.