Pandemija pogoršala život žena u Srbiji i Danskoj

Danska je najbolja zemlja na svetu za život žena i gajenje dece, naglašava se u najnovijem izveštaju magazina „U.S news & World report”, u kome se navodi da je ova skandinavska zemlja dospela na vrh top-liste popularnosti dama širom sveta, pre svega zbog visokog nivoa rodne ravnopravnosti i pomoći države u usklađivanju rada i roditeljstva. Ako je suditi po odgovorima 10.000 žena širom planete, koje su učestvovale u istraživanju ovog magazina, Danska, Švedska, Norveška, Holandija i Kanada su proglašene najboljim zemljama za život, dok su se Dankinje starije od 65 godina izjasnile kao najsrećnije žene u Evropskoj uniji.

Iako bi premijerka ove zemlje Mete Frederiksen mogla da bude zadovoljna rezultatima ove studije, pandemija virusa korona i te kako je uticala na kvalitet života žena u ovoj skandinavskoj zemlji. Istraživanje Nacionalne SOS linije za pomoć žrtvama nasilja „Lev uden vold hotlajn” o uticaju kovida 19 na nasilje nad ženama pokazuje da je u periodu od januara do septembra 3.510 osoba okrenulo telefon 1888 kako bi prijavilo nasilje u porodici. Kako se navodi u izveštaju koji je rukovodilac ovog istraživanja Helena Oldrup podnela Evropskom institutu za rodnu ravnopravnost, žene su bile žrtve nasilja u 91 odsto svih prijavljenih slučajeva, a povećan je i broj onih koje su imale potrebu za skloništem od nasilja, odnosno odlaskom u Sigurnu žensku kuću.

Kako u razgovoru za „Politiku” naglašava Signe Gisel Šmit, potpredsednica Danskog udruženja žena, osnovanog 1871. godine, u ovoj skandinavskoj zemlji došlo je do znatnog porasta nasilja uzrokovanog pandemijom kovida 19.

„U uobičajenim okolnostima, 38.000 žena i 19.000 muškaraca godišnje prijavi nasilje u porodici, ali su ovi brojevi mnogo veći od 27. februara, kada je zabeležen prvi slučaj zaraze virusom korona u Danskoj. Broj žena koje su potražile pomoć zbog nasilja se duplirao, a skloništa za žrtve nisu mogla da prime sve žene kojima je bila potrebna pomoć, pa smo morali da tražimo alternativni smeštaj za njih. Zbog toga je Dansko udruženje žena iniciralo otvaranje urgentnog skloništa za žrtve porodičnog nasilja, a vlada je opredelila dodatnu svotu novca kako bi pomogla prebijenim ženama i deci”, objašnjava naša sagovornica.

Ona takođe skreće pažnju na činjenicu da žene u Danskoj čine većinsku radnu snagu u takozvanim pomažućim profesijama koje su prve na udaru virusa korona, kao što su zdravstvo, sektor socijalnog rada, obrazovanje, briga o deci i trgovina.

„Podaci govore da čak 85 odsto svih medicinskih radnika u Danskoj čine žene – zbog toga su one bile više izložene virusu kovid 19 i više su od njega obolevale, naročito mlade žene. Ova pandemija istakla je značaj takozvanih ženskih profesija i nadam se da će svi shvatiti važnost pomažućih profesija i da će se uskoro povesti rasprava o tome da žene treba da budu jednako plaćene kao muškarci za posao koji obavljaju. Statistika, naime, pokazuje da je jaz u zaradama 16 odsto u korist muškaraca, a na štetu žena”, zaključuje Signe Gisel Šmit.

Pandemija virusa korona uticala je i na rekonstrukciju Vlade Danske – ministar za rodnu ravnopravnost Mogens Jensen, u čijem se resoru nalazi i hrana, ribarstvo i nordijska saradnja podneo je ostavku polovinom novembra, zbog toga što je država odlučila da pobije 17 miliona nerčeva. Vladina drastična odluka usledila je nakon što su zdravstvene vlasti rekle da uzgoj nerčeva predstavlja rizik za javno zdravlje, zbog široko rasprostranjenih zaraza na farmama.

Prema podacima Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost žene su se takođe nalazile na prvoj liniji borbe protiv kovida 19 – one čine 76 odsto od 49 miliona medicinskih radnika u Evropi i 86 procenata pomažućih radnika koji brinu o bolesnicima. Osim toga, žene čine 93 odsto radnika angažovanih u brizi oko dece, 95 odsto spremačica, 83 procenta gerontoloških domaćica i 82 odsto svih kasirki u radnjama širom Evrope.

I nacionalna statistika svedoči da su žene podnele teži deo tereta korona krize – podaci našeg Ministarstva za rad pokazuju da u sektoru zdravstvene zaštite radi 79 odsto žena, sektor socijalne zaštite zapošljava čak 93 procenta dama, dok u oblasti obrazovanja 73 odsto zaposlenih čine žene.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenjuje da je pandemija toliko ogolila rodnu neravnopravnost u kući, jer su mnoge žene grcale pod teretom duplih i troduplih obaveza – osim što su morale da idu na posao, najveći broj njih preuzeo je ulogu pedagoškog asistenta svojoj školskoj deci, koja su morala da prate onlajn nastavu, a u trećoj „smeni” ih je čekalo kuvanje ručka, pranje, peglanje i spremanje domaćinstva.

„U prvih mesec dana vanrednog stanja Autonomnom ženskom centru javilo se tri puta više žena nego u uobičajenim okolnostima. Iako se najveći broj prijavljenih slučajeva nasilja odnosio na psihičku torturu, sve je izraženije i ekonomsko nasilje, koje se prvenstveno ogleda u nedavanju alimentacije. Na žalost, pandemija korone nije promenila ni statistiku femicida – od početka godine do danas 25 žena je ubijeno u porodičnom nasilju”, naglašava Vanja Macanović, advokat Autonomnog ženskog centra.

Prema studiji „Centra za mame” svaka treća mama u Srbiji imala je umanjena primanja tokom vanrednog stanja, svaka peta morala je da odlazi na posao, jer je imala radnu obavezu, a četiri odsto njih izgubilo je posao zbog pandemije.

„Studija pod nazivom `Majčinstvo u doba korone` sprovedena od 28. aprila do 8. maja na uzorku od 1.909 mama u našoj zemlji, takođe je pokazala da čak 60 odsto zaposlenih mama nije uspevalo da usaglasi poslovne obaveze sa obavezama oko dece i balansiranje im je teže palo nego inače. Čak 63 odsto reklo je da su tokom vanrednog stanja imale više obaveza, četvrtina ocenjuje da se ništa nije promenilo, a tek je svaka deseta mama izjavila da ima manje obaveza“, kaže direktorka „Centra za mame” Jovana Ružičić.

(Tekst je urađen u okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU” koji finansira Evropska unija)