Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AUTORSKI TEKST MINISTRA FINANSIJA SINIŠE MALOG ZA „POLITIKU”

Država ne subvencioniše „Er Srbiju” ispod žita

Direktne uplate u budžet Republike Srbije od strane ove kompanije do 17. novembra 2020. godine iznosile su 82,1 milion evra
(Фото Танјуг)

Šta „Er Srbi-ja” predstav-lja za našu zemlju i njene građane? Ona je sistemski važna kompanija, najveći pojedinačni avio-prevoznik, naša neraskidiva spona sa svetom, koja daje veliki doprinos ukupnoj ekonomiji države. „Er Srbija” je simbol nove, modernije, evropske Srbije.

Broj putnika ove kompanije iz godine u godinu raste, a samo u 2019. iznosio je 2,74 miliona, odnosno dupliran je u odnosu na 2013. Svaki drugi putnik na Aerodromu „Nikola Tesla” leti „Er Srbijom”, a samo u 2019. godini realizovala je 33.322 leta, sa 21 avionom u floti.

Pre početka pandemije, direktno je letela ka 62 destinacije u Evropi, Mediteranu, Bliskom istoku, Severnoj Americi i Africi… U 2019. godini, „Er Srbija” je otvorila 23 nove destinacije – 10 iz Beograda, 12 iz Niša i jednu iz Kraljeva.

Prema izveštaju Airports Council International Europe za 2019. godinu, direktna povezanost Srbije sa svetom je 2019. povećana za 74 odsto u odnosu na 2009., indirektna 79 procenata, dok je hab konektivnost veća za čak 611 odsto u odnosu na 2009. Samo „Er Srbija”, direktno i primarno, doprinela je konektivnosti Republike Srbije i njenih građana u 2019. godini sa svetom.

Takođe, prema studiji uticaja na ekonomiju Srbije koju je radio „Oksford ekonomiks” u 2016. ukupan ekonomski uticaj „Er Srbije” iznosio je milijardu dolara i doprineo je stvaranju skoro 100.000 radnih mesta. Doprinos BDP-u je procenjen na 1,7 odsto. Dakle, podaci jednog nezavisnog i stručnog tela pokazali su značaj te kompanije za srpsku privredu.

I pored svih činjenica koje govore u prilog „Er Srbiji”, od 2013. godine, kada je osnovana, pa do danas, srpska nacionalna avio-kompanija nalazi se na meti kritika i optužbi. Prethodnih dana one su bile mnogo bučnije i teže, ali i dalje neosnovane i netačne.

Glavna kritika sa kojom se nacionalna avio-kompanija suočava je navodna neprofitabilnost, loše poslovanje, neobjavljivanje izveštaja o poslovanju, kao i konstantno dobijanje pomoći kroz subvencije iz budžeta Republike Srbije.

Ali, treba razmotriti činjenice i finansijske izveštaje o poslovanju kompanije koji su javni i koji se mogu pronaći u evidenciji Agencije za privredne registre.

Poslovanje „Er Srbije” od 2013. do 2019. obeležili su dobri rezultati, odnosno ostvarena je neto dobit koja je pozitivno uticala na ukupni kapital kompanije. Prihodi iz poslovanja konzistentno rastu svake godine uz stabilne novčane tokove, vrednost imovine takođe raste. Od 2014. do 2019. godine, svi izveštaji nezavisnog revizora bili su pozitivni i nije identifikovan nijedan rizik koji bi mogao da dovede do prekida stalnosti poslovanja.

Ukupan prihod „Er Srbije” u 2019. iznosio je 356 miliona evra, što je rast u odnosu na 2018., kada je iznosio 323,1 milion evra. Neto dobit u 2019. godini, a nakon velike ekspanzije, pokretanja novih destinacija i završetka restrukturiranja, iznosila je 9,5 miliona evra, dok je godinu ranije bila 12,2 miliona evra. Ukupne finansijske obaveze prema kreditorima nastavile su da idu silaznom putanjom, pa su tako sa 146,64 miliona evra od 31. decembra 2018. smanjene godinu dana kasnije na iznos od 117,98 miliona evra.

Treba uzeti u obzir veoma važan podatak – na dan 31. decembra 2013., koji se smatra datumom zatvaranja transakcije između Republike Srbije, „Etihad ervejza PJSC” i „Jat ervejza”, ukupni kapital „Er Srbije” bio je negativan i iznosio je 27 milijardi dinara, odnosno 235,9 miliona evra. Verujem da je to bio presudan trenutak kada je bilo potrebno opredeliti se o smeru kojim kompanija ide, i da je vlada donela ispravnu odluku. Paradoksalno, ta situacija nije bila identifikovana kao fiskalni rizik od strane pojedinaca u tom trenutku, dok ova sada jeste.

Tokom narednih šest godina, zahvaljujući merama restrukturiranja i primeni mera racionalizacije i efikasnog poslovanja, „Er Srbija” beleži neto dobit u poslovanju. Svake godine, od 2014. do 2019, ostvarena neto dobit raspoređivana je na pokrivanje gubitaka iz ranijih godina, što je doprinelo znatnom smanjenju prenetih gubitaka. Tako je negativni kapital na dan 31. decembra 2019. iznosio 15,2 milijarde dinara, ili 129,5 miliona evra. To je 106 miliona evra doprinos pokriću prenetih gubitaka iz 2013, koji predstavljaju poslednje finansijske izveštaje „Jat ervejza”. Podsetiću da je ugovor između „Er Srbije” i „Etihada” javan, i da se nalazi na sajtu Vlade Republike Srbije, kao što se bilansi pre 2015. godine nalaze u APR-u. Ne treba zaboraviti da je pored negativnog kapitala koji je ostao „Er Srbiji”, na dan 31. decembra 2013. društvo imalo ukupne obaveze u visini od 304,31 milion evra i to prevashodno prema srpskim dobavljačima i srpskim bankama. Taj dug je 2014. u najvećoj meri preuzet zakonom od Republike Srbije i plaćen u dve rate 2014. i 2015. godine, čime su svi dobavljači, a pre svega naše kompanije i banke, naplatile i primile novčana sredstva za decenijske dugove „Jata” i ostvarile vanredne prihode u bilansu uspeha. Na taj način su se odgovornim potezom rešili problemi koje je napravila prethodna vlast, ostavljajući za sobom ogromna dugovanja.

Sve ovo pokazuje da „Er Srbija” ni na koji način ne predstavlja fiskalni rizik niti po državu Srbiju, niti po građane. Naprotiv, direktne uplate u budžet republike od strane „Er Srbije” do 17. novembra 2020. iznosile su 9,8 milijardi dinara, odnosno 82,1 milion evra. Dakle, to je direktan doprinos „Er Srbije” budžetu republike.

Postoje optužbe i da se „Er Srbija” subvencioniše ispod žita, tajno, iz budžeta Srbije. Ono što kritičari izgleda ne znaju, ili se prave da ne znaju, jeste da je svaka pomoć i uplata, svaki dinar koji bi iz budžeta išao prema „Er Srbiji”, predmet analize i kontrole zbog državne pomoći, jer se na takav način može narušiti konkurencija među kompanijama. Mi smo usvojili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, i ako želimo da postanemo članica jednog dana i ako želimo da imamo pristup evropskom tržištu moramo da poštujemo određena pravila igre. Ona su jasno propisana, a u krajnjoj instanci i kontrolisana od strane Evropske komisije. „Er Srbija” je ušla u novu fazu razvoja od 2014. godine, a s obzirom na nagomilane gubitke „Jata”, bila je u obavezi da izradi i implementira Plan restrukturiranja u skladu sa pravilima o državnoj pomoći Evropske unije i domaćim zakonodavstvom. Posledice starih dugova još se osećaju, ali i reflektuju na bilanse kompanije, koje neki ne žele da rastumače iskreno. Dakle, država ne može ni sa jednim dinarom da pomogne „Er Srbiji” a da to ne bude predmet usaglašenosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i pravilima o državnoj pomoći.

I pored svih navedenih činjenica, ova kompanija je konstantno izložena napadu i pritisku dela javnosti, što stvara neopravdano nestabilne uslove u kojima posluje i podstiče brigu i rizike kod dobavljača, lizing kompanija i kreditora.

Najnoviji napadi posledica su situacije koja je izazvana pandemijom virusa korona, koja je prizemljila avione u celom svetu. Smanjenjem broja putnika, usled ograničenja i restrikcija putovanja, avio-kompanije u svetu redukovale su međunarodne i domaće komercijalne letove, prizemljujući flotu i smanjujući broj zaposlenih.

Pre pandemije, „Er Srbija” nije bila kompanija u poteškoćama. Po njenom izbijanju, odmah se prilagodila novonastalim okolnostima i sprovela mere radi obezbeđivanja održivosti poslovanja, vođena najboljom praksom upravljanja u sektoru avijacije. Napominjem i da se sve ovo o čemu govorim nalazi u stručnoj analizi uticaja poremećaja prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti kovid 19 u sektoru vazdušnog saobraćaja i u poslovanju domaćeg avio-prevoznika, koju je usvojila Vlada Republike Srbije.

Po izbijanju pandemije, „Er Srbija” je stavila sve svoje kapacitete na raspolaganje državi i hiljadama građana koje su prevezli. U više od 200 letova, dopremljeni su respiratori, testovi, zaštitne maske, zaštitna odela, naočare, viziri, kiseonički generatori. Upravo u takvim okolnostima je jasno da ovaj avio-prevoznik predstavlja sistemski važnu kompaniju, te da je nacionalni interes države da interveniše u cilju sprečavanja daljih negativnih efekata pandemije.

Naravno, mnoge zemlje su se odlučile za pomoć avio-prevoznicima kroz subvencije, povećanje kapitala, pozajmice, oslobađanje dugovanja, ali u okviru novih propisa Evropske komisije u svrhu podrške privredi u uslovima pandemije kovida 19, koje je Vlada Republike Srbije prenela u domaće zakonodavstvo. O tome je obaveštena Evropska komisija, od koje su zatim usledile afirmativne reakcije.

Međunarodna asocijacija za vazdušni prevoz (IATA) procenila je da bi gubici avio-kompanija zbog korone mogli da budu 157 milijardi dolara, što bi današnje kritičare verovatno podstaklo na to da sve kompanije moraju da se restrukturiraju. To se pretpostavljam odnosi i na jednu od najjačih, ako ne i na najveću avio-kompaniju na svetu, nemačku „Lufthansu”, koju je Vlada Savezne Republike Nemačke dokapitalizovala sa šest milijardi evra. Istovremeno, pomoć je dodeljena i njenim povezanim licima koji pripadaju „Lufthansa” grupaciji. Takođe, Vlada Francuske dala je državne garancije u vrednosti od sedam milijardi evra radi pružanja hitne likvidnosti avio-kompaniji „Er Frans”, dok je Letonija opredelila 250 miliona evra za dokapitalizaciju „Er Baltika”.

Sa druge strane, avio-prevoznici koji nisu primili pomoć od matičnih država ili su u stečaju ili su bankrotirali. Među njima su čuveni „Virdžin Australija”, japanska „Er Azija”, južnoameričke „Latam erlajns”, Avijanka holdings” i drugi.

Kao i svim drugim avio-kompanijama u svetu, i „Er Srbiji” je potrebna pomoć. Ispunjeni su svi uslovi za davanje pomoći države, odnosno davanje dobrog vetra za naša gvozdena krila. Ta pomoć je uslovljena tako da se prevashodno odnosi na nastavak racionalizacije poslovanja, koje je kompanija i započela po izbijanju krize. Pre svega, to se odnosi na smanjenje flote, i to onih aviona koji su najbučniji ili najviše zagađuju životnu sredinu, na optimizaciju broja zaposlenih, otkazivanja pojedinih linija.

Da smo bar krenuli od nule, da nam nisu ostavili negativan kapital i ogromne dugove, lakše bismo leteli. Bio je ogroman izazov umanjenje negativnog kapitala kompanije za 106 miliona evra i to za svega pet godina. Povezali smo Srbiju sa Evropom i svetom, o čemu govori činjenica da je skoro svaki drugi putnik koji je došao ili otišao iz Srbije prevezen avionima naše nacionalne kompanije. Nastavljamo da i u ovim teškim vremenima ponosno čuvamo naša krila koja opstaju skoro čitav vek, još od davne 1927. godine. Uz dobar vetar, letećemo još brže i bolje, do kraja sveta i nazad, zahvaljujući našoj „Er Srbiji”.

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бојан
На сваку реченицу овог текста се може одговорити са две нове реченице које је побијају. Држава Србија је 304,31 милиона евра дуговања Ер Србије преузела тј. пребацила на грађане Републике Србије да они плаћају као порески обвезници. То је де факто помоћ у износу од 304 милиона евра. И сада хоћете још да помажете новцем грађана Србије? Колико милиона овог пута и са којим ефектом? Када ће да врате тај новац? Француска је само дала гаранције за кредит а није дала директно новац свом превознику!
Vlada
Poštovani urednici, zašto mi ne objavite komentar da je glavna kritika to da ugovor sa Etihadom i dalje nije dostupan javnosti u celosti? Da sadržinu ugovora zna samo njih nekoliko a da posledice snosimo svi. Ispada da, ne samo da ne smemo da vidimo ugovor, nego ne smemo ni da kažemo da je tako?
Radovanka
Ja ne verujem,ali se ne razumem u modalitete takvih radnji.
Vagar
Umesto gomile podataka,za pravilno ekonomsko rasuđivanje relevantni bi bili samo podaci koliko je ova kompanija od njenog osnivanja do danas uplatila u budžet,a koliko je uzela iz budzeta i to bez bez dugovanja JAT-a.A ako je ta razlika negativna po budzet,kako tvrde stručnjaci,zašto je vlasnički udeo Arapa ostao neizmenjen u procentu od 49%?
Max Max
Svejedno da li to gospodin Mali radi javno ili tajno. Slabasna je srpska ekonomija i siromasan je srpski narod da bi se novac poreskih obveznika trosio na luksuz kakav je dotacija delimicno privatne aviokompanije kakva je Air Serbia. Tri prebogate skandinavske zemlje imaju jednu aviokompaniju - razmislite o tome!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.