Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Generala neporaženog u ratovima pokosila epidemija

Генерал Вукоман Арачић

Umešno je komandovao i samo pobede nizao, otadžbinu od okupatora prve ratne godine oslobađao. Ali kad su se ta početna dešavanja Velikog rata stišala njega, neporaženog na bojištu, pokosio je nevidljivi neprijatelj – podlegao je epidemiji pegavog tifusa 1915. godine.

Tako je prekraćen put srpskog generala Vukomana Aračića, prvog komandanta Užičke vojske u Velikom ratu,  oficira koji se istakao još u mladosti u bojevima protiv Turaka i Bugara.

Njegovu biografiju istraživao je istoričar Milorad Iskrin.  Dok je za svoju knjigu popisivao spomenike na užičkom groblju Dovarje, Iskrin doznaje da je tu nekad bio sahranjen i general Aračić. Traga na groblju za generalovim spomenikom, ali ga ne nalazi. Ispostavlja se da je Aračićeva porodica posmrtne ostatke generala, na Dovarju sahranjenog 1915, dvadesetih godina 20. veka prenela u Beograd u porodičnu grobnicu na Novom groblju.

Iskrin o Vukomanu Aračiću piše da je rođen 1850. u Laništu kod Jagodine, da je Vojnu akademiju završio 1874. godine. Oficir Aračić ubrzo stupa u ratne okršaje. Vojuje u ratu protiv Turaka (1876–1878) i kao načelnik štaba Jagodinske brigade na čelu svojih zemljaka ulazi u Nišku tvrđavu 1877. godine. Posle tog rata je kapetan druge klase i oficir ordonans Šumadijske divizije, da bi 1880. kao državni pitomac otputovao u Beč da studira inžinjeriju. Po povratku iz Beča obavlja dužnost načelnika štaba Inžinjerijskog puka.

Učestvuje u ratu protiv Bugara, načelnik je štaba Drinske divizije prvog poziva, a 1887. postaje komandant Šestog pešadijskog bataljona. Devedesetih godina 19. veka obavlja dužnosti pri centralnoj vojnoj upravi (uz ostale je i načelnik Opštevojnog odeljenja Ministarstva vojnog, pomoćnik načelnika štaba Komande aktivne vojske). Od  aprila 1902. komandant je Timočke divizijske oblasti i počasni ađutant kralja Aleksandra Obrenovića.

Aračić je i profesor na Vojnoj akademiji, urednik je časopisa „Ratnik” i „Službenog vojnog lista”, član vojnokasacionog suda, objavljuje dve knjige. Jedan je od utemeljivača prvog konjičkog kluba u Šumadiji.

Pukovnik postaje 1897, ali njegovo napredovanje zaustavlja Majski prevrat i promena dinastija, pa je u tom činu (kao obrenovićevac) 1903. penzionisan iz političkih razloga. Narednu deceniju Vukoman provodi kao penzioner u rodnom Laništu, gde je oko 1910. sagradio veliku kuću koja i danas stoji u centru sela. Lanište je zahvaljujući njemu dobilo železničku stanicu, nazvanu Aračićevo između dva svetska rata.

Ali kad je državi opet bilo teško, setila se zanemarenog Aračića. U osvit balkanskih ratova 1912. aktiviraju ga i kao rezervnog generalštabnog pukovnika postavljaju za komandanta Timočke divizijske oblasti. Iskrin navodi da Aračićevo umeće komandovanja dolazi do izražaja u Drugom balkanskom ratu 1913, posle junskog prepada Bugara na Bregalnici.

Tada je on sa svojim jedinicama razbio nalet Bugara i prešao u kontranapad, zauzevši Kulu i Belogradčik u Bugarskoj i opsedajući Vidin, gde su se zaustavili. Za te uspehe krajem 1913. godine unapređen je u čin generala i vraćen u aktivnu vojnu službu. Odlikovan je Karađorđevom zvezdom, a Zaječar ga proglašava počasnim građaninom.

Usledio je Veliki rat, u kome je general Aračić komandovao Timočkom i Šumadijskom divizijom pri oslobađanju Šapca u leto 1914.. Zatim je postavljen za komandanta Užičke vojske. Na njenom čelu je u jesen prve ratne godine sa svojim vojnicima odoleo austrougarskoj ofanzivi, pa u protivudaru vodio borbe u istočnoj Bosni. Tamo su prodrle srpske jedinice i nanele velike gubitke neprijatelju da bi se potom, iz strateških razloga, povukle u Srbiju.

Za vreme Kolubarske bitke komandovao je borbama na liniji Varda–Kadinjača–Ponikve, gde je protivofanziva srpske vojske dobro napredovala. Goneći okupatora, Aračićeve trupe ulaze u Užice 29. novembra 1914. godine.

„Posle pobedonosne Kolubarske bitke general Aračić se predano angažuje na stvaranju uslova za ozdravljenje i oporavaka vojnika zaraženih u epidemiji pegavog tifusa. I on se zarazio od austrougarskih zarobljenika. Preminuo je od tifusa 12. februara 1915 (po starom kalendaru) i sahranjen u Užicu”, piše o generalu Aračiću, odlikovanom visokim ordenjem, našim kao i stranim: ruskim, francuskim i crnogorskim. O njemu je „Politika” pisala 26. februara 1915. u tekstu „Đeneral Vukoman Aračić – nad grobom jednog junaka i vojskovođe”. 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

арсеније
Између два рата Ланиште је носило назив Арачићево.
Миодраг Стојковић
Поменуо би саборца команданта специјалне јединице при команди Петра Стојковића, по коме је Арчибал Рајс рекао , " благо Србији кад има овакве војнике". Петар је прошао све Балканске ратове и у великом рату стигла га "шпанска куга". Десна рука краља Петра, за специјална дејства.
Дрић
Вечна му слава!!!!
Darko
Ako u danasnjoj vojsci Srbije postoje ovakvi profili staresina,onda za nas nema zime.
rez. potporucnik Fandjo
Oficirska familija, i sin mu je bio general, drugi poslanik, unuk ilegalac JVuO...Eto ko ide Karaburmom, kad cuje stajaliste generala Aracica, tu je i ulica koja nosi ime po njemu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.