Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NOVA NORMALNOST: NIKOLA DžAFO, umetnik

Prosvećeni novi lapot

Umetnost i kultura u Srbiji su kao Pepeljuga, potreban im je princ/princeza, nadahnut/nadahnuta, prosvećeni vizionar, spreman da spasava i rešava probleme
Никола Џафо (Фото лична архива)

Mnogi se slažu da je u okolnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj novoj normalnosti (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere... U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture.

Naš poznati Novosađanin, umetnik Nikola Džafo, jedan od dobitnika „Politikine” nagrade za likovnu umetnost, pokretač i tvorac grupe „Led art”, suosnivač beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju i pokretač novosadske „Artklinike”, tokom proteklog meseca, uprkos pandemiji, otvorio je svoju samostalnu izložbu u Galeriji savremene umetnosti u Subotici pod nazivom „Sve jedno drugo pojede”. Na postavci koja je trajala do pre koji dan publika je mogla da vidi radove iz njegove crtačke serije nikada dovršenih crteža „Prolećni vrt tajni” – reč je velikim formatima, uz sav prateći materijal i alate koji su korišćeni za crtanje. Ceo projekat započeo je još prošle godine ne sanjajući da će nam se desiti „nova normalnost”.

– Raspisao sam konkurs galerijama da se jave i konkurišu svojim prostorom za moju samostalnu izložbu. Tražio sam elementarne uslove i zauzvrat ponudio kvalitetnu izložbu. Verovao sam da se niko neće odazvati i reagovati, čime bi mi savest bila mirna, ne bih više morao da radim, ali nije mi se ostvario san o plandovanju. Na konkursu se pojavila subotička galerija i eto izložbe. To što su Subotičani prepoznali konkurs i pristali, ponudili dogovor i tražene uslove veliki je kompliment, satisfakcija, hvala im. Pandemija je odlagala otvaranje nekoliko puta i bila je to avantura. Astrolog je preporučio da se postavka ne otvara ove godine, već 1. aprila sledeće. Nisam poslušao – kaže za naš list Džafo, kojeg pronalazimo uvek užurbanog, u njegovom petrovaradinskom domu, u novim projektima i aktivnostima, a većina njih, kako smo od njega navikli, ima širi društveni angažman, borbu za umetnički i svaki drugi dignitet.

O našoj zajedničkoj „novoj normalnosti”, i kao sintagmi i kao životnoj situaciji, kaže:

– Pa bili su i „nova osećajnost”, „nova slika” i „novi kvadrat”. Bilo je sintagmi, metafora, paralela koliko hoćete, kao i demagogije koje nikada nisam shvatao kako treba, pa tako ni „novu normalnost”. Preporuka kako da se prilagodim i funkcionišem – apsolutno zabranjen izlazak na ulicu svim građanima starijim od 65 godina u urbanim sredinama u Srbiji, to su odluke koje su nepopularne, ali će sačuvati ljudske živote – bila je vrlo bez obraza i drska, a pogotovo kada prekoračite sedamdesetu. To su tada drugačija iskustva i drugačiji planovi, da ne objašnjavam kako i zašto. Kad se dotičemo sintagme „nova normalnost” i kada čujem „novi” asocijacija mi je i „Novo vreme”, to mi se najviše dopadalo, početak osamdesetih, pesma koju su plasirali „Buldožeri”. Da parafraziram: „Drugovi naš, radni zadatak u prelaznoj budućnosti, čuvajmo granice mogućnosti.” Rekao bih da je novi, prosvećeni lapot na snazi u Srbiji, kako ja shvatam i osećam, konsultujem i konstatujem iskustvo.

Upitan za poziciju kulture i pojedinca, da li su umetnici i ustanove kulture mogle bolje da se prilagode okolnostima koje su nas snašle i koliko su ugroženi, Džafo odgovara da su umetnost i kultura u Srbiji kao Pepeljuga, potreban im je princ/princeza, nadahnut/nadahnuta, prosvećeni vizionar, spreman da spasava i rešava probleme.

– Kad će stići u Srbiju ne zna se. A dok ne stigne, snalazimo se kako ko zna i ume. Postoje i standardi i pravila ponašanja koje niko ne uvažava i ne sprovodi, komunikacija kao da nije nikada uspostavljena, ne postoji, budžet je bezobrazno mali. Pravi ljudi, ako su još tu, nisu na pravim mestima. Trebalo bi da se zna koliko ima umetnika, ko su umetnici, ko su kulturni poslenici, njihove sociokarte, kakva je socijalna zaštita, šta je s kvalitetom obrazovanja, mapiranje prostora, koliko ima izlagačkog prostora... To su sve problemi koje treba analizirati i bar se zabrinuti ako već ne mogu da se reše. Da skratim, ova priča razvlači se i žvaće više od pola veka i u njoj su razlozi zašto nema zajedništva i kolektivnih zahteva da sve bude podnošljivije. Ko će to da odradi? Šta sve nisam pokušao da odradim u poslednjih godinu dana da bih se prilagodio, uklopio, sačuvao. I dalje verujem da utopijom može da se menja svet – ocenjuje naš sagovornik, ali naglašava da su sada stvari dodatno otežane.

– Prošlo je 27 godina od prve akcije „Led arta”. Od onda smo isprobali razne metode i moguće načine borbe : „etika pre estetike”, „etika=estetika”, „totalna rasprodaja”, „nema leba od utopije”, pa do ovog trenutnog „samo zadrugarstvo može spasiti svet”. Motiv je uvek isti, a metod se menjao u zavisnosti od onoga što se naziva „širim društvenim okolnostima”. Devedesete su zahtevale borbu protiv rata, protiv zločinačke i pogubne politike, za poštovanje elementarnih prava i dostojanstva, poštovanje profesije… Kada smo imali iluziju da smo taj problem nekako rešili iz gerilskog rada prešli smo u instituciju. Osnovali smo „Art kliniku” opet sa utopijskom idejom da sada lečimo posledice, da bolesno društvo može da se izleči pomoću umetnosti. Ali tokom deset godina, umesto toga da pomažemo i budemo oslonac promene, bili smo skrajnuti i došli smo u situaciju da moramo objašnjavati da uopšte postoji razlog da postojimo, a „Šok zadruga” bila je iskorak u pravcu ukazivanja na socijalni položaj umetnika. Sve je to postalo vrlo naporno u jednom momentu. Sad se pojavio i korona projekat, svetska pandemija. Sve je stalo. Svi dogovori, planovi se zaustavljaju, sve se odlaže do daljnjeg. I naši razgovori će spadati u razgovore pre i posle pandemije. Ima puno straha, nedoumica zašto je tako, kako sam rekao sve se svodi na priču pre i posle korone. Na optimiste i pesimiste o tome šta će biti. Najjači utisak na mene ostavio je papa Franjo koji je preporučio da se iskoristi vreme iskušenja pandemije virusa korona kako bismo se pripremili za budućnost u kojoj će nejednakosti biti ukinute, a najsiromašniji neće biti zapostavljeni – poručuje ovaj umetnik.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

odlično
Lep intervju, ali je fotka predivna!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.