Petak, 30.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Meksička policija „pozajmljuje” špijunski softver narko-kartelima

Novinari su česta meta prisluškivanja, a zbog sprege države i kriminalaca Meksiko je najopasnija zemlja za njih ne računajući ratne zone
(Фото ЕПА-ЕФЕ/Ulises Ruiz Basurto)

Najnapredniji špijunski alati trebalo bi da budu dostupni samo državnim organima i po mogućstvu tamo gde se poštuju ljudska prava, ali u Meksiku često završe u rukama narko-kartela. Američka Agencija za suzbijanje narkotika (DEA) tvrdi da kriminalcima u tome pomažu korumpirani zvaničnici. Oko 25 kompanija prodaje takvu opremu meksičkoj saveznoj i regionalnoj policiji, ali nema načina da se kontroliše gde ona završi. Tu spadaju i napredni alati poput  softvera „pegaz”,  koji proizvodi izraelska kompanija NSO, a kojim je praćen i ubijeni saudijski novinar Džamal Hašogi.

Da policija prosleđuje opremu kartelima ili za njihov račun vrši špijunažu uvereni su i ljudi iz „Projekta kartel“, inicijative koju predvodi globalna mreža istraživačkih novinara. Oni preuzimaju priče od kolega koji su zaustavljeni pretnjama, cenzurom ili ubistvom. Novinari i aktivisti u Meksiku su inače česta meta špijunaže. Tehnička analiza organizacije Amnesti internešenel otkrila je desetog po redu meksičkog novinara koji je bio žrtva „pegaza”. Reč je o uredniku najprestižnijeg magazina koji se bavi istraživačkim novinarstvom.

Kako piše „Gardijan”, Meksiko je jedan od najvećih uvoznika špijunskog softvera. Spada u najbolje klijente izraelske kompanije NSO, koja je 2014. godine sa kancelarijom državnog tužioca potpisala ugovor vredan 32 miliona dolara. Pored nje još dvadesetak kompanija prodaje Meksikancima špijunske alate, tvrde neimenovani zvaničnici DEA.

Na američkom suđenju meksičkom narko-bosu Hoakinu Guzmanu Loeri, poznatijem kao El Čapo, jedan inženjer je svedočio da je kupio presretačku opremu za njegov kartel Sinaloa. Karteli koji nemaju svoju ljude za to lako mogu da podmite policijske zvaničnike koji će za novac staviti nekoga „na mere”.

Nedavno su američke vlasti zbog pritiska Meksika odustale od optužnice protiv bivšeg meksičkog generala i ministra odbrane Salvadora Sijenfuega, pustile ga iz zatvora i vratile u domovinu, gde je sada slobodan čovek. On je uhapšen u Los Anđelesu pod sumnjom da je kao ministar odbrane štitio jedan kartel, a progonio konkurenciju.

Zbog sprege države i kriminalaca Meksiko je postao najfatalnija zemlja za novinare ne računajući ratne zone. Najmanje 119 medijskih radnika je ubijeno od 2000. godine i zato njih posebno plaši mogućnost da prisluškivanje dovede do novih napada. Prema podacima meksičke vlade, za više od trećine napada na novinare odgovorni su državni službenici.

Politička špijunaža nije nova za Meksiko. U saveznoj državi Verakruz, gde je od 2012. ubijeno 19 novinara, specijalna jedinica od devedesetih godina vodi dosijee o novinarima, aktivistima i političkim protivnicima sa detaljima o njihovim međusobnim odnosima, političkim sklonostima i seksualnoj orijentaciji. Tehnologiju su osavremenili između 2016. i 2018. kada su počeli da koriste proizvode „Haking tima”. Kada je ta italijanska firma ironijom sudbine postala meta hakerskog napada, iz otkrivenih mejlova se videlo da je Verakruz još 2012. imao na raspolaganju probne verzije njihovog sistema koji malicioznim dokumentima „inficira” kompjutere.

U toj državi je 2012. ubijena novinarka Regina Martinez, koja je istraživala korupciju i organizovani kriminal za vreme dva guvernera: Fidela Herere i Havijera Duartea. Za mandata Duartea ubijeno je 16 novinara, koji su često bili meta nadzora. On trenutno odslužuje devetogodišnju kaznu zatvora nakon priznanja korupcije i saradnje sa kriminalnim elementima.

Prodavci softvera često se sprijatelje s nekim od zvaničnika koji odlučuju čije će proizvode kupiti. Za „Haking tim” je to bio Tomas Seron, bivši direktor agencije za krivične istrage u kancelariji državnog tužioca. U „procurelim” mejlovima otkrilo se da se on zalagao da se „inficira” računar svakog lokalnog tužioca u Meksiku. Seron je trenutno u bekstvu od pravde, verovatno u Izraelu.

Optužen je za proneveru sredstava prilikom sklapanja tri ugovora o nabavci špijunske opreme. Takođe, tražen je zbog falsifikovanja istrage o nestanku 43 studenta u državi Gverero 2014. godine. Taj slučaj koji je šokirao Meksikance nikada nije rešen, a kanadska organizacija „Sitizen lab dokazala je da je softverom „pegaz” praćena grupa međunarodnih eksperata koja je istraživala njihov nestanak. Roditelji nestalih ne veruju u rezultat zvanične istrage da ih je greškom otela i spalila jedna kriminalna banda, već sumnjaju da iza svega stoji Seron.

Usled sve žešćih kritika zbog prisluškivanja, novi predsednik Manuel Lopes Obrador je rekao da će vlada prestati da koristi „pegaz”. Pre dva meseca je tražio od Izraela da izruči Tomasa Serona.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

djavo
Lepo bi bilo da iznajmljuje satelit i dronove,ta varijanta nije jos probana!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.