nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 17.12.2020. u 09:00

Organska poljoprivreda uvek dobra šansa

Ipak, od 1990. i početaka do danas organska poljoprivreda odvija se na tek 0,6 odsto poljoprivrednog zemljišta Srbije
Сњежана Митровић (Фото Н. Тумбас)

SUBOTICA – Mogu slobodno reći da se od ovog posla može pristojno živeti, posebno ako je uključena cela porodica – reči su Gordane Šokčić, proizvođača u organskoj poljoprivredi koja se iz grada preselila u selo Taroš kod Zrenjanina i sada ima proizvodnju zasnovanu na 10 hektara. Njeno iskustvo je slikovito: navodi da kada se preselila u Taroš iznenadila se koliko domaćinstava nema svoje bašte, već povrće kupuju u prodavnici, isto kao da žive u gradu.

„Zato bi trebalo raditi na obuci, posebno mladih žena da formiraju bio-bašte za potrebe svojih porodica”, smatra Šokčićeva.

Njena ocena jedna je od desetina zabeleženih u anketi u okviru projekta izrade Akcionog plana razvoja organske poljoprivrede u Vojvodini u periodu od 2020. do 2025. godine koji izrađuje Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu uz podršku pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. U izradu ovog projekta uključeni su i stručnjaci udruženja „Teras”, inače našeg prvog udruženja organske poljoprivrede i Otvorenog univerziteta u Subotici.

Civilni sektor, odnosno udruženja građana bila su inicijatori širenja organske poljoprivrede i, kako i Snježana Mitrović, stručni saradnik Otvorenog univerziteta, navodi u materijalu, sve je započelo u Subotici 1990. godine formiranjem „Terasa”. Deceniju kasnije ovo udruženje bilo je jedno od inicijatora i učesnika u pisanju prvog Zakona o organskoj poljoprivredi.

„Od dvehiljadite, kada je usvoje prvi zakon, rezultati su sledeći: postoji nešto više od 500 sertifikovanih operatera – odnosno oko 6.300 ukoliko se računaju i kooperanti koji su u grupnoj sertifikaciji – od kojih je stotinu u Vojvodini. Pod organskom poljoprivredom je svega 0,60 odsto ukupnog korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji”, navodi za „Politiku” Snježana Mitrović.

Reklo bi se da iskorak nije bio velik u poslednjih 20 godina jer na početku ovog period pod organskom proizvodnjom bilo 0,25 odsto poljoprivrednog zemljišta. Tako se u Vojvodini čak beleži pad površina pod organskom poljoprivredom i dok je 2015. godine pod ovim zasadima bilo 11.000 hektara, nakon izlaska nekoliko velikih firmi, ali i malih proizvođača iz ovog sistema proizvodnje, u 2018. godini organski proizvođači obrađivali su tek šest hiljada hektara.

„Ipak, ako se ne sagledava situacija samo iz ugla brojki, nedvosmisleno se može konstatovati da su udruženja građana svojim aktivnostima pomogla farmerima, razvila svest potrošača o značaju organske proizvodnje i uticala na njen vidljiv razvoj ne samo u Vojvodini već i u Srbiji” kaže Snježana Mitrović.

Prema rečima ovog stručnog saradnika Otvorenog univerziteta, jedan od problema u pripremi materijala bilo je i evidentiranje proizvođača u organskoj poljoprivredi jer se promene dešavaju iz godinu u godinu. Na teritoriji Vojvodine anketirana su 52 poljoprivredna proizvođača, dakle polovina sertifikovanih, koji su preko 15 godina u organskoj proizvodnji.

Nije zanemarljivo da je pre toga preko 20 njih odbilo da odgovara na pitanja jer su nezadovoljni odnosom države prema ovoj proizvodnji ili nisu imali vremena. Među anketiranima većina od blizu 90 odsto ima proizvodnju na do 10 hektara na kojoj, pokazalo se tokom ispitivanja, gaje veoma raznovrsno voće i povrće, posebno proizvođači na manjim parcelama. Kod nešto preko 90 odsto proizvođača kao motiv za bavljenjem navedena je briga za zdravlje i zdravu životnu sredinu. Tek jedan ispitanik je odgovorio da ga rukovode isključivo ekonomski razlozi.

Ovi proizvođači u svom radu najviše problema imaju sa obezbeđivanjem dozvoljenih sredstava za uništavanje korova, lečenje stoke ili nabavljanjem organskog stajnjaka, ali je gotovo trećina ispitanika rekla da je problem i još uvek nedovoljno razvijena svest o organskoj hrani, ili slaba kupovna moć građana. Zanimljivo je i da je preko trećine proizvođača fakultetski obrazovano, da vide perspektivu u bavljenju organskom poljoprivredom, ali i da se o organskoj poljoprivredi informišu samostalno, kroz literaturu i internet, a najmanji broj je koristio seminare stručnih službi.

Kroz ispitivanje je analizirana i podrška koja se na nivou pokrajine daje udruženjima organskih proizvođača, ali i po lokalnim samoupravama. Tako, recimo, iako je Subotica bila pionir organske poljoprivrede, grad je samo u jednom navratu dodelio novac i njima. S druge strane je Novi Sad koji, navodi Mitrovićeva, predstavlja jedinstven primer u Vojvodini.

„U anketnim istraživanjima ispitanici su isticali da je ta podrška u velikoj meri uticala na njihovu održivost i povećanje broja organskih poljoprivrednika na teritoriji ovog grada”, stoji u materijalu.

Komеntari5
ddec8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan1
Organska hrana je 90% proizvod birokratije a samo 10% poljoprivrednika ! Certifikati, kontrole , pečati, potvrde, internet prezentacije ,logistika, potsticaji , subvencije ,krediti ...
Muradin Rebronja
Kod nas u ugostiteljstvu se smatra da nema zdravog jela bez zdravih namirnica. Ali, moguce je napraviti loše jelo od zdravih namirnica ako kuvar ne zna kako se kuva. Na primer, ako prekuva i tako uništi vitamine i minerale, ili koristi nezdravu metodu kuvanja, prženje u dubokoj masnoci...
Zana
Selo se zove Taraš
neorganska poljoprivreda
Da li je tačno da je poljoprivreda koja nije organska - NEORGANSKA poljoprivreda?!
nikola andric
Svako ima sopstvenu psihologiju ali, ipak, postoji i kolektivna psihologija. Ona je bazirana na kopiranju ponasanja. Kupovina je ponasanje ali se ona razlikuje po razlikama u ''standardu''. ''Nova moda'' zavisi od kupovne moci dok je njena ''demonstracija'' znak socijalnog statusa. Ljudi koji sa ''sto muka'' kupuju ''hleb nasusni'' nece kupovati ''modioznu organsku hranu'' iz prostog razloga da je skuplja od ''obicne''. Dakle za nase agrare je izvoz u ''bogate zemlje'' jedini izlaz. Ali kako?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja