Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Decenija Arapskog proleća

Ustajali miris „Revolucije jasmina”

Rezime najmasovnije mobilizacije ljudi u novijoj istoriji Bliskog istoka i Severne Afrike teško da može da bude nazvan uspehom
Мухамеда Буазизија је 2010. у болници обишао тадашњи председник Туниса Бин Али (Фо­то EPA/STRINGER)

Negde oko šest meseci posle njegove smrti, obišao sam grob Muhameda Buazizija, mladića čije je samospaljivanje oborilo despotsku vlast u Tunisu i pokrenulo lanac događaja poznat kao Arapsko proleće, najmasovniju mobilizaciju ljudi u novijoj istoriji Bliskog istoka i Severne Afrike. Sve je počelo 17, decembra 2010. kada se ulični prodavac voća i povrća u učmalom mestašcu Sidi Buzaid, 300 kilometara južno od prestonice Tunisa, sukobio sa komunalnom službenicom koja mu je oduzela kolica jer nije hteo da plati reket. Posvađali su se, ko zna šta joj je 26-godišnjak rekao, a onda je pred svima dobio šamar od žene – što je u duboko tradicionalnom mestu užasno ponižavajuće.

Pošto niko nije hteo da sasluša njegove žalbe, otišao je pred kapiju provincijskih vlasti, polio se benzinom i zapalio. Plamen nezadovoljstva siromaštvom, nezaposlenošću i represijom brzo se proširio pokrećući revolt po arapskom svetu od Egipta i Libije preko Sirije do Jemena i Bahreina.

Pobune su razotkrile da vladajuće klase, mahom vojne, nisu u stanju da naprave moderne države. Bile su, i ostale, suviše udaljene od svakodnevnog života „arapske ulice”.

Smrt mladog Muhameda prisilila je tuniskog predsednika Zina el Abidina bin Alija da posle 23 godine vlasti pobegne za Saudijsku Arabiju gde je umro 2019. Svrgnutom egipatskom „raisu”, Hosniju Mubaraku, sudilo se ali je dočekao da ove godine bude sahranjen uz vojne počasti.

U Libiji, gde je kao i u Siriji revolucija bila manje spontana, a više indukovana spolja, harizmatičnog Muamera Gadafija ubila je oktobra 2011. masa koja mu je dotle verno klicala. Predsednik Jemena, Ali Abdulah Saleh, borio se da ostane pri vlasti, ali je stradao od snajperskog metka 2017.

Da li je grob u makiji tuniske pustinjske stepe postao grobnica u koju su, sem despota, milioni Arapa sahranili svoje decenijske strahove? Radionica revolucije?

Pokazalo se vremenom da većina zahteva nije ispunjena, a godine od izbijanja Arapskog proleća donele su nove mizerije, građanske ratove, uspon radikalnih islamista, krvave demonstracije, migrantske i humanitarne krize.

„Revolucija jasmina” u Tunisu dugo je slovila za najbolji model tranzicije ka demokratiji, ali zemlja je ostala podeljena između ohrabrenih islamista iz partije Nahda, koja je dobila prve izbore 2011, i sekularnih i liberalnih snaga koje su trnovitim kompromisom ubedili islamiste da se povuku, ali malo je šta bolje od vremena samospaljivanja u Sidi Buzaidu. Državna kompanija Gafsa, nekada najveći proizvođač fosfata na svetu, morala je ovih dana da obustavi rad zbog serije štrajkova nezadovoljnika širom zemlje.

U Egiptu su posle Mubarakovog pada održani prvi slobodni višestranački izbori, ali eksperiment sa Muslimanskom braćom trajao je samo dve godine, dovoljno da se naruši delikatan balans između islamske vere i principa sekularne države. Armija, ista koja je 2011. prvo pokušala da rasturi proteste, a potom prešla na stranu demonstranata, posle brutalnog vojnog udara ponovo se stavila u službu generala.

Prvi slobodno izabrani predsednik umro je u zatvoru, stotine su ubijene, hiljade pohapšene. Stvoren je novi despotski režim. Revolucija je pokradena, a ljudi su pre tri meseca ponovo počeli masovno da protestuju.

Libija je u stanju potpunog haosa, a posle sramne Gadafijeve likvidacije dvovlašće je od 2014. ne samo dovelo do plemenskog rata, već je u zemlju uvelo razne strane sile pa posrednici UN mesecima neuspešno pokušavaju da isposluju neko solidno primirje koje bi vodilo političkom rešenju krize i sprečavanju ekonomskog kolapsa.

Sirija je tragično uništena jer njen predsednik Bašar al Asad nije hteo da sasluša zahteve pobunjenih studenata. Zemlja je u ruševinama obeležila pola veka vladavine dinastije. Asad je, na papiru, dobio građanski rat započet 2011. ali budućnost je i dalje u opasnosti. Predsednik se vratio sa ivice političkog ambisa uz pomoć Rusije, čime se rat pretvorio u globalni konflikt. Danas oni koji su želeli da Asada ruše normalizuju diplomatske odnose sa Moskvom. Cinizam Bliskog istoka u najboljem izdanju.

Po Jemenu plamti rat otkako je Saudijska Arabija 2015. vojno intervenisala kako bi na vlast vratila miljenika koga su godinu dana ranije oborile proiranske snage Hutija koje tvrde da se bore protiv korumpiranog sistema. Stvorena je jedna od najvećih humanitarnih kriza sveta.

Despotske monarhije Zaliva nisu se ustezale da 2011. pošalju trupe kako bi ugušile proteste u Bahreinu, a danas kao i pre deset godina kombinuju represiju i kupovinu socijalnog mira. Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman je oličenje militantnog tiranina. U drugim državama regiona režimi su požurili da predstave reforme kako bi sprečile revolucionarnu groznicu.

Nema sumnje da je arapska ulica pre jedne decenije pokazala hrabrost. Ne dovodi se u pitanje spremnost mladih ljudi da se bore protiv brutalnih vlasti i kleptokratije, za više sloboda i pristojniji život. Hrabrost je neupitna, ali sposobnost da se organizuje, ujedini i popuni vakuum stvoren uklanjanjem autokrate jeste. To je oduvek bio ozbiljan izazov demokratskim promenama.

Revolucija ne znači da je država stvorena. Na njenim slabašnim temeljima uzdigli su se radikalni islamisti koji uništavaju nekada sekularna društva od Egipta, Libije i Tunisa do Sirije i Iraka. Ali, arapski despoti nikada se nisu previše brinuli zbog islamista znajući da će ih Zapad štititi kao manje zlo. Liberalna građanska misao bila je i ostala njihova noćna mora.

Desetogodišnji rezime Arapskog proleća teško da može da bude nazvan uspehom.

Sutra: Drugi talas nezadovoljstva

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladislav Marjanovic
Kada je rec o "Arapskom prolecu" ne bi trebalo zanemariti ulogu koju je u njenoj pripremi imala organizacija CANVAS koja je nastala iz nekadasnjeg OTPOR-a. Srdja Popovic pise da je licno drzao kurseve njegovim buducim vodjima nekoliko godina pre njegovog izbijanja. Ko ne veruje, neka procita Popovicevu knjigu "Mustra za revoluciju". Ujedno neka razmisli o tome da li su sve te famozne obojene revolucije spontane ili su teorije zavere, ili uistinu zavere.
Зоран Маторац
Мислим да је ово кључна реченица у чланку: "Револуција не значи да је држава створена." Није довољно да незадовољни становници неке земље знају само шта неће, важније је да знају шта хоће, и да у томе буду у већини сагласни. Они магловити циљеви - демократија, слобода овога и онога... не долазе саме од себе оног тренутка кад се нека власт сруши, него кад се нова власт устроји и учврсти по тим принципима. Исто толико важно, јесте прецизно дефинисање појмова, пре свега појма "демократија".
Раде Ковачевић
Ако се "Арапско пролеће" посматра само из угла арбитрарног догматског либерализма, у чијем се видокругу не налази разумевање за одсуство либералне традиције у дотичним друштвима, односно разумевање за начин посматрања догађаја које узима у обзир историјске услове организовања живота, рада и морала дотичних држава, тада не чуди да се неуспех "Револуције јасмина" тумачи као пука последица недостатка слуха за секуларно-либералне идеје чију је тобожњу универзалност открио вазда самодопадљиви Запад.
Otvori se Sezame!
Za onog ko veruje u bajke, ovo "prolece" kao da je doslo iz "Hiljadu i jedne noci". Tako jedan mladic, novi Ali Baba, vodi svoje sugradjane u prosperitetniju buducnost otpocevsi "revojuciju" koja se pojavila iz neke Aladinove lampe a nije zakuvana svi znamo gde i s kojim ciljem.
Леон Давидович
Kada lj, naprednija društva naslede prethodna to je onda uspeh. Međutim dogodilo se da je u više zemalja zavladao haos, rat, propast država. Sve je to delo spoljnog faktora udruženog sa domaćim ljudima željnum isto tako vlasti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.