Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Decenija Arapskog proleća

Drugi talas nezadovoljstva

Društveni i ekonomski uslovi koji su inspirisali događaje pre deset godina danas su dramatično lošiji pa novi protesti ne gube moć da šokiraju, iznenade i zadive
Протести у Алжиру довели су до смене председника Аб­де­ла­зи­за Бу­те­фли­ке (Фото EPA-EFE/Mohamed Messara)

Malo šta je ostalo od revolucionarnog dinamizma Arapskog proleća. Slogan „hleb, sloboda i socijalna pravda” ugušen je u haosu i uništenju koje će uslediti.

Neobični hibrid islamista, liberala i levičara koji je u nezadrživom naletu svrgao neke arapske despote postavio je sebi cilj da organizuje slobodne izbore i izgradi institucije političke vlasti, ali pokazalo se da to nije dovoljno da se vodi država.

Tunis, mesto rođenja Arapskog proleća, promenio je od tada osam vlada a nijedna nije dobila dovoljno vremena da sprovede ekonomske i socijalne reforme. Stvoreni su vakuumi koje su, oslanjajući se na vojsku, počeli da popunjavaju klonovi srušenih despota ili korumpirane birokrate.

U međuvremenu, intervencije spolja i sunitsko-šiitsko rivalstvo stvorile su Islamsku državu, najagresivniji i najnasilniji militantni pokret savremenog doba. Islamisti su po čitavom regionu, ne samo u Siriji i Iraku, odvratili pažnju od gorućih problema koji su bili inicijalne kapisle Arapskog proleća.

Opsednuta stabilnošću, Amerika je brzo našla nove miljenike preko kojih će da “promoviše demokratiju”. Stvarne promene, koje moraju da idu iznutra, nikoga nisu zanimale. Velike sile – ne računajući pasivnu Evropsku uniju – prisutnije su na Bliskom istoku nego ranije, a Rusija je rat u Siriji i Libiji iskoristila da se vrati u region iz koga je bila proterana. Tokom protekle decenije pojavili su se novi igrači – poput Irana i Turske – koji imaju sopstvene ambicije.

Arapska solidarnost pala je na najniže grane otkako je i Izrael počeo da razbija jedinstvo zasnovano na istoj veri, jeziku i pismu. Režimi koji ne uspevaju da normalizuju odnose sa sopstvenim narodima normalizuju ih sa jevrejskom državom. Ujedinjeni Arapski Emirati nedavno su obustavili izdavanje viza građanima 13 mahom muslimanskih država!

Politička realnost savremenog Bliskog istoka ukazuje da se svaka kritička reč guši, da institucije figuriraju i da su parlamenti na nivou ranoislamskih „divana”, da su opozicije preslabe, da su sudstvo i mediji pod punom kontrolom, da su pokreti nezadovoljnika podeljeni i bez iskustva političke taktike i strategije, da su zatvori puni političkih protivnika.

Možda se spremnost za izlazak na ulice smanjila u strahu da će njihova zemlja podeliti sudbinu Sirije, Libije ili Jemena, ali eho Arapskog proleća nije sasvim utišan, pokazali su prošlogodišnji protesti u četiri arapske zemlje koje su se pre jedne decenije držale po strani.

Alžir je bio pasivan bojeći se ponavljanja građanskog rata 1992-2002. Posle 20 godina uspeo je da promeni vlast predsednika Abdelaziza Buteflike. Varnica koja je u Sudanu tinjala pod represijom, pretvorila se u plamen u kome je nestao predsednik Omar al Bašar.

Paralisan sektaškim rivalstvom šiita i sunita, Irak je kuvao od 2011. pretvoren u nebezbedan poligon otvorenog sukoba interesa Irana i SAD. Eksplodirao je 2019. od kada ne prestaju krvave demonstracije u kojima ginu stotine ljudi koji protestuju protiv korumpiranih vlasti nesposobnih da sprovedu reforme i obezbede minimum uslova života svojim građanima. U Libanu je kulminiralo nezadovoljstvo feudalnim političkim sistemom.

Pandemija je zaustavila proteste, ali je razotkrila lomljivost mnogih režima čiji su vladari vreme korone iskoristili za jačanje autoritarne vlasti – dodatno obarajući poverenje javnosti.

Vlastodršci misle da je lekcija naučena: kada se prošlog meseca na kairskom trgu Tahrir, mitskoj lokaciji revolucije, mladi Mohamed Hosni spalio iz istih motiva kao i Muhamed Buazizi u Tunisu deceniju ranije, režim je sprečio da se protest širi. Obeležavanja Arapskog proleća svuda su zabranjena. Dokle?

Nisu moćne servilne armije svemoćne, pokazalo se pre deset godina. Društveni i ekonomski uslovi koji su inspirisali Arapsko proleće danas su dramatično lošiji nego što su bili. Arapski svet ima najvišu stopu nezaposlenosti mladih do 24 godine – više od 30 procenata. Oni su umorni od starih modela. Imaju bolje obrazovanje od svojih očeva ali manje prilika.

U sajber svetu bez granica mladi ne dele opsesiju identiteta koju je imala generacija pre njih, ali kao i prethodnici žele otvorene vlasti posvećene građanima a ne ličnom bogaćenju. Traže socijalnu pravdu a ne nepotizam i korupciju. Nemi otpor širi se društvenim mrežama.

Milionima siromašnih i obespravljenih ukradena je decenija, ali oni, za razliku od svojih lidera, ne žele da zaborave Arapsko proleće. Kada kovid 19 bude obuzdan, nov talas demonstracija više je nego izvestan.

Do danas nije postignut konsenzus da li je Arapsko proleće imalo karakteristike revolucija poput onih u Francuskoj, Rusiji ili Kini. Možda Arapsko proleće nikada nije stiglo, možda je to bila revolucija rastućih očekivanja, ali nije izgubila svoju moć da šokira, iznenadi i zadivi. Duh godine 2010. i 2011. teško je vratiti u bocu. Tiranije nikada nisu stabilne.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

...Zaustavljen u koraku i snu...
Ova "krvava proleća" nisu bila spontana, već kreirana nečijom, i ne tako skrivenom, rukom. Njihova namera sigurno nije bila da tamošnji narodi žive bolje-mnogima je još i gore, već da oni ostvare neke svoje interese. Uostalom, nešto slično se i nama desilo-obećanje boljeg života nije ostvareno, ali je neko verovatno ostvario druge ciljeve-među njima nije i naše blagostanje. Čovek nije biljka ukorenjena u tlo, ali često biva oteran iz postojbine, ne silom prirode, već voljom moćnika-još uvek.
Večito bez koraka...
Ne postoji privreda koja može zaposliti toliki priraštaj stanovništva. U arapskim zemljama ništa nikada nije funkcionisalo. Religija im diktira način života. Ima mnogo faktora zbog kojih će uvek ostati neuređena država, uvek zaostala. Zbog atentata islamista, nestao je turizam, jedina grana gde su mogli nešo zaraditi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.