Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koliko novca je potrebno da hoteli opstanu

Do sada nije urađena analiza ukupnih gubitaka kako bi se znalo koliko novca je potrebno da bi se u sektoru sačuvalo poslovanje i zadržali kadrovi
(Фото А. Васиљевић)

Isplata još jedne minimalne zarade za zaposlene u turizmu i ugostiteljstvu, za šta je iz republičkog budžeta izdvojeno gotovo dve milijarde dinara, svakako je značajna pomoć sektoru koji je najviše pogođen od početka ove zdravstvene krize.

Kako se ovih dana čulo u javnosti, ukupna pomoć države sektoru turizma od početka pandemije iznosila je oko devet milijardi dinara, a i dalje se razmatraju mere sa kojima bi se poslovanje održalo budući da je situacija krajnje neizvesna i u mesecima pred nama.

Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije „Hores”, kaže da je izvesno da popunjenost gradskih hotela do 1. marta neće prelaziti pet odsto, što ne daje mnogo nade za ovaj sektor. Kada je reč o planinskim hotelima, i to je neizvesno, jer za sada popunjenost nije velika, a tek od danas, u zavisnosti od novih mera Kriznog štaba, može da bude drugačije, eventualno uz neke last minut ponude.

– Nezahvalno je komentarisati koliko pristigla pomoć države u stvari pomaže, ali jasno je da nedostaje jedna objektivna analiza o ukupnim gubicima do sada, kako bismo znali koliko je uopšte potrebno novca da bi hoteli opstali. Tek tada bismo znali na čemu smo i da li je ovo do sada samo odlaganje problema – kaže Genov za naš list. Nezvanično hoteli u glavnom gradu već sada prave svoje analize o gubicima kako bi doneli odluke da li je bolje da u narednom periodu na šest meseci zatvore hotele, što bi bio svakako manji gubitak od onog što sada beleže.

– U nekim normalnim uslovima popunjenost manja od 30 odsto bila bi znak da nema ekonomske isplativosti, ali većina hotela je do sada radila samo kako ne bi izgubila zaposlene, jer u ovom sektoru se dosta ulaže u kadrove i važno ih je zadržati – objašnjava Genov.

Sledeća godina, prema mišljenju hotelijera, neće doneti neki boljitak, pre se može govoriti o pukom održavanju poslovanja. Ono što ih brine su, kažu, tekući troškovi koji se nisu menjali bez obzira na to što su poslovanje i prihodi bili na istorijskom minimumu. Mnoge zanima zašto im se, recimo, nije izašlo u susret sa odlaganjem poreskih obaveza, kao i smanjenjem troškova poput angažovane struje koja hotel od 170 kreveta, na primer, mesečno košta 20.000 do 30.000 evra, porez osamdesetak miliona dinara, gradske takse, odnošenje smeća… Ovo su, kažu, troškovi koje hoteli moraju da plate bez obzira na to što ne rade, i to po cenama koje su važile u trenutku kada su radili punim kapacitetom. Nije ovaj sektor jedini koji grca u problemima koje je donela pandemija, ali je, po mišljenju nadležnih, država dala sve od sebe da im olakša te probleme. Kako je nedavno izjavila Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, samo donošenje Uredbe o zamenskim putovanjima na početku pandemije spasilo je više od 95 odsto turističkih agencija od sigurnog bankrota, koje su tada imale ugovorene aranžmane u vrednosti od oko 85 miliona evra. Posle ove sektorske mere, turističkim agencijama je stigla pomoć ukupne vrednosti od oko 5,1 milijardu dinara, a onda i 150 miliona dinara opredeljenih za subvencije polisa osiguranja.

Treba napomenuti i posebne kredite iz Fonda za razvoj za koje je apliciralo 76 preduzeća iz ovog sektora. Tu su i subvencije hotelijerima u iznosu od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici, za šta su izdvojene 1,2 milijarde dinara.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
"..turistickim agencijama je stigla pomoc od 5,1 milijardi evra"?????
Fonko
Nikako da shvatim ko u ovoj prici ima rizik poslovanja?U pitanju su giganti,lanci hotela?zasto bi neko pokrivao njihove gubitke?zbog radnih mesta? Otvorite zatvorene fabrike,da proizvodimo traktore,televizore,gume.... kao nekada,zaposlite ljude!!!
geras
fonko, nemojmo zanemariti činjenicu da u vladi sede i dva hotelijera.
Muradin Rebronja
Ma nemojte? Da otvore zatvorene fabrike traktora, televiora...kojih više nema, koje su prodate, i koje nemaju tržište. Umesto toga, kao što napisah dole, da hotelski restorani budu fabrike restoranske hrane a sobe za lečenje od pošasti bogatih, prekomerne gojaznosti. Jedan od mojih 7 restorana brze usluge mora biti i sa hranom bez holesterola, nutricijski korektno izbalansirana, sa obiljem voća, povrća, salata i integralnih žitarica. Sobe za 2 osobe mogu da izdaju za 40 evra, plus hrana posebno.
Sindikalni aktivista
Nesto se ne secam da se toliko brinulo za 10-tine hiljada radnika samo iz beogradskih fabrika kada su im iste zatvarane. Evo samo nekih: IMT, IKL, DMB, Teleoptik, IMR, IPM, PKB, Impa, Grmec..... Sve one su proizvodile nesto-stvarale novu vrednost, bile su strateski bitne, al' nikoga nije bilo briga bar da sacuva strucni kadar i masine. I sad svi ti otpusteni radnici iz tih fabrika sa velikim "rupama" u radnom stazu treba da pomazu privatnike - "strateski" turizam koji ne proizvodi nista. Jadno!
Божа М
Те фабрике су били губиташи у нормалним условима. Хотели су били успешни, а имају губитке због мера државе против Ковида19, па имају право да траже помоћ.
Muradin Rebronja
Hoteli pružaju uslugu smeštaja a restorani uslugu prehrane. Ako nema turista koji bi boravili u sobama, ima građana kojima je potrebna hrana da ponesu kuci, kancelariji... i/ili da im se isporuči. U Americi lanci restorana koji se bave time beleže fantastične rezultate. Hotelski restorani bi mogli da se osposobe da budu fabrike hrane za poneti i/ili da im se isporuči. Amerikanci imaju tehnologiju koja omogucuje proizvodnju, držanje i prodaju takve hrane, u restoranu, jer ne treba ventilacija.
Fonko
U danasnje vreme nema trzista?to je presmesno cuti.Tomos,Gorenje...opstali su,prerasli u gigante.zasto mislite da svetu ne treba imt,imr,rekord...?
Zoran
Cemu sluze agencije? Covek koji nudi smestaj okaci na internet, ja platim, tamo na aerodromu me saceka on sa svojim vozilom i vrati na aerdorm i hvala dodjite nam i drugi put. I cemu tu sluze agencije? Aj ti zaobidji lekara, zubara, ucitelja.... Zna se sta vredi...ono sto je uvek i vredelo i tu nema bitnih pomaka. I vredi ono: Zlatan zanat. Zanata je i lekar i ucitelj i zubar. Sve su to zanati. Pravnici, ako rec vredi za njih posao nema i oni nisu potrebni. Masa stvari postoji jer vred ne vred

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.