subota, 12.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Korona kroji crne demografske rekorde

Statistika kaže da je u prvih deset meseci broj umrlih stanovnika Srbije veći za 2.630 u odnosu na 2019. godinu, a novorođenih manji za 1.329 beba nego u istom periodu lane
(Фото Пиксабеј)

Ove godine u Srbiji će umreti oko 106.000 ljudi, što je ubedljivo najviše od Drugog svetskog rata, a rodiće se svega 63.000 beba, što je najmanji broj novorođenčadi u poslednjih 120 godina, sumorne su prognoze demografa.

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da je broj umrlih u prvih deset meseci veći za 2.630 u odnosu na 2019. godinu, a broj beba manji za 1.329 nego u istom periodu prošle godine. Brojke takođe govore da je u prvih devet meseci ove godine sklopljeno svega 17.587 brakova – čak 10.000 manje nego u istom periodu prošle godine, što znači da će plač beba u porodilištima sledeće godine biti još tiši.

Demograf Goran Penev, koji je više od četiri decenije bio naučni saradnik Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, podseća da se više dece u Srbiji rađalo za vreme balkanskih ratova, oba svetska rata i bombardovanja 1999. godine.

– Ove godine ćemo imati rekordnu vrednost negativnog prirodnog priraštaja – razlika između umrlih i rođenih biće veća od 42.000 stanovnika. U našoj zemlji je negativni prirodni priraštaj prvi put zabeležen 1992. i poslednjih desetak godina oko 36.500 ljudi više umre nego što se rodi beba. Ove godine ta razlika biće veća za čak 5.000 ljudi nego prošle godine, što ne treba da čudi ako imamo na umu pandemiju korone. Ne treba zaboraviti da smrt kosi i one osobe koje nisu mogle na vreme da dobiju medicinsku pomoć – bilo zbog toga što su im odlagane operacije ili zračenja, ili zato što su ustanove u kojima se leče pretvarane u kovid bolnice u kojima za njih nije bilo mesta – upozorava naš sagovornik.

Demograf podseća i da smo početkom pandemije imali malu stopu obolevanja i smrtnosti od virusa korona, ali već u letnjim mesecima došlo je do značajnog skoka mortaliteta. Tako je u periodu od juna do septembra broj umrlih bio za 13 odsto veći nego u tri letnja meseca prošle godine – u julu je bilo čak 20 odsto više

Test za svaki partnerski odnos
Nevena Čalovska Hercog, psihijatar i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije na predmetima Porodica i porodični odnosi, ističe da je korona „test” za svaku porodicu, jer su brojni partneri bili u kućnom karantinu dva i po meseca, a neki od njih i dalje provode 24 časa dnevno. Kvalitetan partnerski odnos jeste smisao za sigurnost, ali mi imamo potrebu i za novim iskustvima i uzbuđenjima unutar tog odnosa, na šta je korona stavila embargo.– Na početku pandemije imali smo zajedničkog neprijatelja i sve lične i porodične snage smo mobilisali kako bismo se protiv njega izborili. Međutim, ušli smo u deveti mesec pandemije i naši životi su izmešteni iz svih definicija normalnosti. Nije svejedno da li živite u kući s dvorištem ili u stanu od 30 kvadrata s troje školske dece koja moraju da prate nastavu onlajn. Nije svejedno da li je vaš posao u krizi, da li primate platu ili ste dobili otkaz, a imate kredite koje morate da plaćate. I konačno, nije svejedno da li je partnerski odnos bio dobar ili loš, da li su parovi neposredno pred početak pandemije doneli odluku o razvodu koju nisu mogli da realizuju zbog vanrednog stanja, pa moraju da ostanu zajedno uprkos nepomirljivim razlikama i svakodnevnim sukobima – ističe naša sagovornica.

preminulih nego u julu prošle godine, što je u demografskom smislu značajan porast. Kada statitički budu obrađena i poslednja dva meseca 2020. imaćemo još goru sliku jer je tokom novembra više od 750 ljudi umrlo od kovida 19, a od početka decembra korona je uzela oko hiljadu života. To znači da dnevno umire 20 odsto ljudi više nego u istom periodu prošle godine, naglašava naš sagovornik.

– Ove godine je sklopljeno oko 10.000 brakova manje nego prošle godine, što je razumljivo ako imamo na umu zabranu okupljanja i činjenicu da nikome nije do veselja. U Srbiji je brak važna institucija i mnogi parovi se odlučuju na roditeljstvo tek kada izađu pred matičara, pa je logično očekivati da će broj novorođenih beba biti značajno manji nego ove godine. Mnogi bračni parovi će odložiti roditeljstvo ili proširenje porodice zbog ekonomske situacije – neki su već dobili smanjenje plate, a veliki broj ljudi zaposlenih u ugostiteljstvu, trgovini, turizmu, transportu i sektoru ličnih usluga ostaće bez posla ili su već dobili otkaz. Odlazak na rad u inostranstvo biće pod znakom pitanja, jer oslabljena privreda Evrope neće moći da prima nove radnike. U takvoj situaciji, ne razmišlja se o proširenju porodice – zaključuje naš sagovornik.

Iako zvanična statistika svedoči da je ove godine značajno smanjen broj razvoda, advokat Ivan Simić upozorava da se ovaj podatak mora posmatrati u svetlu činjenice da su sudovi tokom vanrednog stanja radili samo hitne predmete i nasilje u porodici, a ne i razvode, kao i da su mnoga suđenja bila odlagana zbog korone.

– Razvodi brakova se nisu sudili dva i po meseca za vreme vanrednog stanja, a centar za socijalni rad, koji se u postupak razvoda braka uključuje svaki put kada postoji maloletno dete, ne prima stranke, odnosno roditelje, već dva meseca. Trenutno se čeka uputstvo Ministarstva rada da li će centri moći da dostavljaju izveštaj sudu bez razgovora s roditeljima koji treba da bude obavljen u prostorijama ove ustanove – kaže advokat Simić.

Komеntari23
3738d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Наталитет зависи од постојања љубави. То је пресудно. Наталитет се смањује зато што је све мањи љубави, а више интереса. А чињеница да сиромашнији бракови обично имају више деце -- потврђује да сиромашнији људи мање знају о "безбедном сексу". Много је и до тога: постоји ли нада у живот и напредак. Тамо где је мало наде у бољитак, нормално је да ће се рађати мање деце.
Milan Mitrović
kolika je uloga vlasti u ovoj statistici?
Ponosni tata
Drugo nemaju svi roditelje,moji umrli pre nekoliko godina, relativno maldi u 58-oj,sami se ja i žena staramo, nema od koga da uzmemo, sve košta, od beby opreme napravljen biznis, ona treba nakon porodjaja da se oporavlja,ima konce, postporodjanja depresija kao uvek moguca, a meni,tati ne daju bolovanje,kazu nemas pravo,ko da joj doda bebu, presvuče, sta ako savovi puknu,bila na fraksiparinu, pa iskrvari, na bolovnaju 65% plate. I o čemu mi pričamo. O nekih 100.000 pomoći drzave. Mnogi nemaju
Petar
Obzirom da natalitet opada iz godine u godinu i koliko mladih odlazi iz Srbije normalno je da je iz godine u godinu sve manji broj novorođenih. To nema nikakve veze sa pandemijom. Većina dece koja su rođena ove godine začeta su pre pandemije.
fensi denser
ralzlika od skoro 3000 više umrlih je ustvari pravi broj umrlih od korone?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja