Graovac: Od Prizrenske lige do „kosovske” luke Drač

Istoričar Srđan Graovac podseća da granica između Kosova i Albanije ne postoji od 1999, a da sve češćim pozivima na ujedinjenje Albanci pokušavaju da grade „svoj svet”, što se poklapa s promovisanjem saradnje u okviru „malog šengena”. U razgovoru za „Politiku” Graovac dodaje da je ideju „velike Albanije” promovisala još Prizrenska liga iz 1878. godine u trenutku kada se „komponovao” Balkan, a Rusija vodila rat protiv Otomanske imperije. Tada su Turci, podseća Graovac, stvorili neku vrstu pakta s Albancima u nadi da će oni biti njihovo oružje za dalje ostvarenje interesa Turske. Prizrenska liga nastala je pod uticajem Turske i Velike Britanije, a u okviru ove organizacije Turci su okupili najuglednije Albance u Prizrenu i uspeli da formiraju mrežu svojih ispostava na lokalnim nivoima.

Srđan Graovac (Foto CZDS)

Prizrenska liga, podseća naš sagovornik, uspostavljena je na prostoru koji Albanci i danas smatraju svojim, a koji se poklapa s tzv. velikom Albanijom. Albanci su imali 30.000 ljudi pod oružjem, ubirali su porez, imali lokalnu i vrhovnu vlast. Tako su postali neka vrsta države u državi. Prizrenska liga se prostirala na četiri turska vilajeta, Skadarskom, Janjinskom, Kosovskom i Bitoljskom. Naš sagovornik naglašava da je veoma značajno istaći da se albanski nacionalni pokret nije sam razvio, jer su albanska plemena bila previše razjedinjena. „Najveći problem Albanaca je bio taj što su oni uvek vezivali svoju sudbinu za velike sile u nadi da će im one dati ’veliku Albaniju’, bilo da su to Italija, Turska, Velika Britanija ili Amerika. Retko kad su Albanci pokušavali da rešavaju neka pitanja u razgovoru sa Srbijom”, naglašava Graovac.

Napominje da je Srbija za vreme balkanskih ratova pokušala da promoviše ideju „Balkan balkanskim narodima”, u čemu je učestvovao jedan od vodećih albanskih političara Esad-paša Toptani, koji je smatrao da se problem između Srba i Albanaca može rešiti samo ako se ukinu granice između ove dve države. „S druge strane, smatrao je da je to način da Albanci žive u jednoj državi i jedan je od retkih koji je bio spreman na saradnju i dogovor sa Srbima. Ipak, Esad-paša je ubijen od strane svojih sunarodnika i sahranjen na srpskom vojničkom groblju u Parizu”, kaže Graovac i navodi da u Albaniji sve do pojave Edija Rame nismo imali političku ličnost spremnu da sarađuje sa Srbima i gradi nove odnose na Balkanu. „Rama prihvata ’mali šengen’ i brisanje granica između Srbije i Albanije, a poručuje Albancima na KiM da nemaju razloga da se protive ’malom šengenu”, iako oni imaju strašan otpor prema toj ideji. Baš zbog toga im je poručio da će Drač biti kosovska luka, ali je prećutao da će, uz ’mali šengen’, Drač biti luka Srbije i naroda u BiH”, ističe Graovac i dodaje da je među Albancima teško promovisati bilo kakvu ideju koju podržava Srbija jer se ponašaju kao da su u naponu snage i da mogu da rade šta hoće.