Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Đerdap međunarodno značajno vlažno stanište

Ovo područje postalo je jedanaesto zaštićeno stanište u našoj zemlji po Ramsarskoj konvenciji
(Фо­тографије Милан Јанковић)

Sekretarijat Ramsarske konvencije (Konvencije o vlažnim područjima) usvojio je nominaciju Đerdapa za upis na Listu međunarodno značajnih vlažnih staništa. Ovim proglašenjem je područje Nacionalnog parka „Đerdap” steklo još jedan vid međunarodne zaštite, nakon proglašenja za Geopark, takođe u 2020. godini. Srbija je, na osnovu odluke vlade, sredinom ove godine zvanično predložila područje Đerdapa za Ramsarsko područje, 11. u našoj zemlji. Nominaciju je koordiniralo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, na osnovu studije koju je uradio Zavod za zaštitu prirode Srbije. Ramsarska konvencija (The Convention on Wetlands) odnosi se na zaštitu močvarnih područja od međunarodnog značaja, naročito kao staništa ptica močvarica.

Konvencija je dobila naziv po iranskom gradu Ramsaru gde je i usvojena 2. februara 1971. godine, a SFR Jugoslavija ju je ratifikovala 1977. godine. Na teritoriji 170 država članica, ugovornih strana Ramsarske konvencije, do sada je proglašeno 2.341 Ramsarsko područje, uključujući i 18 prekograničnih, u ukupnoj površini od 252.489.973 hektara. „Deset područja u Srbiji, koja su na Listi međunarodno značajnih vlažnih područja, prostiru se na 63,919 hektara (Peštersko polje, Gornje Podunavlje, Koviljsko-Petrovaradinski-rit, Labudovo okno, Ludaško jezero, Obedska bara, Slano Kopovo, Stari Begej-Carska bara, Zasavica, Vlasina), dok područje Đerdap zauzima prostor veći od svih tih područja”, navodi se u saopštenju Zavoda.

Granica Ramsarskog područja „Đerdap” obuhvata NP „Đerdap” i međunarodno značajno područje za ptice (Important Bird Area - IBA) Mala Vrbica, koje se nalazi van granica Nacionalnog parka. Najveći broj vlažnih staništa u Parku nastao je kao rezultat podizanja nivoa vode uzvodno od brane i stalnog plavljenja okolnih površina.

Dunav sa Đerdapskom klisurom, najveća i najstarija vodena probojnica u Evropi, koja povezuje vodene basene zapada i istoka, predstavlja migratorni put mnogih vrsta ptica selica. Pripada retkim predelima na našem kontinentu, kako zbog prisustva velikog broja geoloških, paleontoloških, geomorfoloških, klimatskih, edafskih, florističkih, fitocenoloških, fitogeografskih i faunističkih specifičnosti, tako i zbog kulturno-istorijskih i arheoloških fenomena.

Područje Đerdapa se odlikuje velikom složenošću i raznovrsnošću šumske i žbunaste vegetacije. Utvrđeno je prisustvo 57 šumskih zajednica, od čega čak 40 zajednica ima reliktni karakter. Jedna od mnogobrojnih reliktnih vrsta je mečja leska. Pitomi orah se takođe ubraja u reliktne vrste. Ovde u Đerdapu ovo plemenito i staro drvo opstalo je od tercijara do danas zajedno sa drugim reliktnim vrstama, mezijskom i istočnom bukvom, klokočikom, Pančićevim maklenom.

Ukupno je registrovano 1.013 biljnih vrsta, što čini nešto više od četvrtine ukupne flore Srbije.

Raznovrsnost faune je izuzetna. Samo sisara je preko 50 vrsta, od čega su naročito značajni slepi miševi; prisutno je oko 23 vrste vodozemaca i gmizavaca. U Đerdapskom jezeru i Dunavu, evidentirana je čak 61 vrsta riba.

Od insekata najbolje istraženi su dnevni leptiri, koja broji preko 100 vrsta, zbog čega je Đerdap svrstan u odabrana područja za dnevne leptire u Srbiji (Prime Butterfly Areas - PBAs).

Ovde je zabeleženo  oko 170 vrsta ptica, od kojih su 110 gnezdarice.

Posebna pažnja posvećen je zaštiti i unapređenju retkih vrsta, kao što su suri orao, orao belorepan, orao kliktaš, sivi soko, soko lastavičr, gavran, crna roda, leštarka, sova, ušara, puzavac, pupavac, zlatovrana, beli labud, mnoge vrste detlića, ptica pevačica i ptica močvarica, za koje se grade i veštačka gnezda.

Zbog raznovrsnosti ornitofaune i prisustva retkih, ugroženih i vrsta od značaja za zaštitu, područje NP „Đerdap“ je uključeno u Listu međunarodno značajnih područja za ptice (Important Birds Areas - IBAs).

Zavod je utvrdio preliminarnu listu od 68 potencijalnih Ramsarskih područja u Srbiji, a njihova zaštita postaje sve važniji segment jačanja ekološke mreže i pripreme za Evropsku mrežu prirodnih dobara NATURA 2000.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.