I kućni otpad je energetski izvor

Čemu još mogu da posluže mesni i riblji otpad, ostaci kafe i iskorišćeno kuhinjsko ulje? Zvuči kao pitanje s neke od radionica za razvijanje dečje mašte, a u stvari je ozbiljan zadatak nad kojim će se nadviti deo evropske naučne zajednice. Istraživački projekat nazvan „WaysTUP!” odvijaće se pod sloganom „Preobražaj komunalnog biootpada u korisne proizvode”. Ovaj poduhvat realizovaće „Biosens”, svetski poznat institut iz Novog Sada, u saradnji sa 25 partnera iz Evrope.

Prema rečima Tatjane Knežević iz „Biosensovog” centra za inovacije i razvoj poslovanja, već je završena prva verzija kataloga urbanog biootpada, u kojoj su navedeni i primeri dobre prakse u korišćenju onoga što se doskora smatralo beskorisnim smećem.

„Originalnim rešenjima u oblasti upravljanja pretežno baštenskim i kuhinjskim biootpadom, želimo da inspirišemo i druge na slične korake”, naglašava Kneževićeva.

Ostaci mesa, ribe, kafe i ulja mogu da se prerade u aditive koji se koriste u ishrani ljudi i životinja. Od organskog otpada, koji bi inače završio na deponijama, dobija se razgradiva bioplastika i bioetanol, koga pojedini stručnjaci smatraju mogućim naslednikom benzina u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Osim naglašeno ekološkog motiva (manje đubreta – zdravija životna sredina) projekat  „WaysTUP!” je i izdanak takozvane cirkularne ekonomije. Taj pojam u našoj sredini nije previše poznat, a u praksi se može sresti tek u sporadičnim, gotovo izolovanim slučajevima. Zato iz „Biosensa” i poručuju da je jedan od ciljeva da se promene navike građana, kao i da se u lokalnim zajednicama na drugačiji način tretira biootpad, koji čini trećinu kućnog smeća. Rezultati projekta će zato biti dostupni svima koji žele da ih primene u svojim sredinama.

Cirkularna, iliti kružeća ekonomija, negacija je modela privrede koji počiva na nekontrolisanoj eksploataciji prirodnih resursa. „Ekonomski budizam” propoveda da se svaki proizvod jednom ili više puta reinkarnira, u sličnom ili posve drugačijem otelotvorenju. Budući da glad za energijom poprima pandemijske razmere, na vrednosti dobija i komunalni otpad. Razlog tome je što njegova biorazgradiva frakcija, koja se još naziva i biomasa, spada u obnovljivi izvor energije. Može da se koristi kao gorivo (biogas, biodizel, bioetanol) kao i za proizvodnju električne i toplotne energije.

Alternativnih izvora energije i te kako ima i izvan gradskih deponija. Uz adekvatno filtriranje pri sagorevanju, animalni otpad s farmi, iz klanica i peradarskih firmi može da odmeni fosilna goriva i olakša disanje Plavoj planeti. Otpaci drvnoprerađivačke industrije, poput piljevine i drvne prašine, idealne su sirovine za pelet i brikete. Ovo kalorično gorivo je „zelenija” zamena za ugalj u kućnim ložištima, naročito ako se u peć gura domaći visokosumporni lignit.

Ako vam pomisao na gorivo od animalnog otpada vređa nozdrve navikle na miris uglja i nafte, postoje i biljni resursi obnovljivih izvora energije. Kroz proces hemijskih transformacija, bioetanol se može dobiti iz šećerne repe, krtolaste biljke topinambur (poreklom iz Južne Amerike, uspeva i kod nas), krompira, pšenice, raži, žitarice tritikale, kukuruza, ječma, sirka...

Možda budućnost u kojoj će se i iz „suve drenovine” cediti kap goriva izgleda neveselo, ali će generacije koje dolaze morati da plate ceh za rastrošnost svojih predaka. O načinjenoj ekološkoj šteti da i ne govorimo. Nekada je globalna doskočica na račun Kineza bila da, zbog brojnosti populacije, „jedu sve što pliva osim podmornica i sve što leti osim aviona”. Parafraza te šale će se, kada je reč o energiji, kao bumerang vratiti čitavom čovečanstvu. Naravno, u traženju i primeni novih izvora treba imati meru i uvid u širu ekološku sliku, da ne napravimo veliku štetu za malu korist. Na Staroj planini smo o tome mnogo naučili...