Petak, 24.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

I kućni otpad je energetski izvor

Institut „Biosens” realizuje međunarodni projekat čiji je cilj da utaži globalnu glad za fosilnim gorivima, čije su zalihe sve tanje
(С. Печеничић)

Čemu još mogu da posluže mesni i riblji otpad, ostaci kafe i iskorišćeno kuhinjsko ulje? Zvuči kao pitanje s neke od radionica za razvijanje dečje mašte, a u stvari je ozbiljan zadatak nad kojim će se nadviti deo evropske naučne zajednice. Istraživački projekat nazvan „WaysTUP!” odvijaće se pod sloganom „Preobražaj komunalnog biootpada u korisne proizvode”. Ovaj poduhvat realizovaće „Biosens”, svetski poznat institut iz Novog Sada, u saradnji sa 25 partnera iz Evrope.

Prema rečima Tatjane Knežević iz „Biosensovog” centra za inovacije i razvoj poslovanja, već je završena prva verzija kataloga urbanog biootpada, u kojoj su navedeni i primeri dobre prakse u korišćenju onoga što se doskora smatralo beskorisnim smećem.

„Originalnim rešenjima u oblasti upravljanja pretežno baštenskim i kuhinjskim biootpadom, želimo da inspirišemo i druge na slične korake”, naglašava Kneževićeva.

Ostaci mesa, ribe, kafe i ulja mogu da se prerade u aditive koji se koriste u ishrani ljudi i životinja. Od organskog otpada, koji bi inače završio na deponijama, dobija se razgradiva bioplastika i bioetanol, koga pojedini stručnjaci smatraju mogućim naslednikom benzina u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Osim naglašeno ekološkog motiva (manje đubreta – zdravija životna sredina) projekat  „WaysTUP!” je i izdanak takozvane cirkularne ekonomije. Taj pojam u našoj sredini nije previše poznat, a u praksi se može sresti tek u sporadičnim, gotovo izolovanim slučajevima. Zato iz „Biosensa” i poručuju da je jedan od ciljeva da se promene navike građana, kao i da se u lokalnim zajednicama na drugačiji način tretira biootpad, koji čini trećinu kućnog smeća. Rezultati projekta će zato biti dostupni svima koji žele da ih primene u svojim sredinama.

Cirkularna, iliti kružeća ekonomija, negacija je modela privrede koji počiva na nekontrolisanoj eksploataciji prirodnih resursa. „Ekonomski budizam” propoveda da se svaki proizvod jednom ili više puta reinkarnira, u sličnom ili posve drugačijem otelotvorenju. Budući da glad za energijom poprima pandemijske razmere, na vrednosti dobija i komunalni otpad. Razlog tome je što njegova biorazgradiva frakcija, koja se još naziva i biomasa, spada u obnovljivi izvor energije. Može da se koristi kao gorivo (biogas, biodizel, bioetanol) kao i za proizvodnju električne i toplotne energije.

Alternativnih izvora energije i te kako ima i izvan gradskih deponija. Uz adekvatno filtriranje pri sagorevanju, animalni otpad s farmi, iz klanica i peradarskih firmi može da odmeni fosilna goriva i olakša disanje Plavoj planeti. Otpaci drvnoprerađivačke industrije, poput piljevine i drvne prašine, idealne su sirovine za pelet i brikete. Ovo kalorično gorivo je „zelenija” zamena za ugalj u kućnim ložištima, naročito ako se u peć gura domaći visokosumporni lignit.

Ako vam pomisao na gorivo od animalnog otpada vređa nozdrve navikle na miris uglja i nafte, postoje i biljni resursi obnovljivih izvora energije. Kroz proces hemijskih transformacija, bioetanol se može dobiti iz šećerne repe, krtolaste biljke topinambur (poreklom iz Južne Amerike, uspeva i kod nas), krompira, pšenice, raži, žitarice tritikale, kukuruza, ječma, sirka...

Možda budućnost u kojoj će se i iz „suve drenovine” cediti kap goriva izgleda neveselo, ali će generacije koje dolaze morati da plate ceh za rastrošnost svojih predaka. O načinjenoj ekološkoj šteti da i ne govorimo. Nekada je globalna doskočica na račun Kineza bila da, zbog brojnosti populacije, „jedu sve što pliva osim podmornica i sve što leti osim aviona”. Parafraza te šale će se, kada je reč o energiji, kao bumerang vratiti čitavom čovečanstvu. Naravno, u traženju i primeni novih izvora treba imati meru i uvid u širu ekološku sliku, da ne napravimo veliku štetu za malu korist. Na Staroj planini smo o tome mnogo naučili...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.