Subota, 26.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Najznačajniji susret Srba i krstaša

Барбароса је у Немањином Нишу боравио од 27. до 30. јула 1189. године (Принтскрин Јутјуб)

Na jutjub kanalu „Slušate Kolarac” nalazi se drugo predavanje iz ciklusa „Srbi i krstaši” pod naslovom „Stefan Nemanja i Fridrih Barbarosa”. Predavač Aleksandar Uzelac govorio je o krstaškim pohodima preko jugoistočne Evrope tokom 12. veka, spominjanju Srba u delima krstaških pisaca iz ovog vremena i o najznačajnijem susretu Srba i krstaša, to jest Stefana Nemanje i Fridriha Prvog Barbarose.

Predavanje počinje pričom o padu Jerusalima u ruke zapadnjaka, što je označilo kraj Prvog krstaškog rata, ali ne i kraj borbama krstaša i muslimana u Palestini. Pravi hronološki pregled ekspedicija koje su usledile i narednih značajnih krstaša ‒ vojvoda Viljem Deveti od Akvitanije, norveški kralj Sigurd Marguson... Usput, ističe da se sada poznata razlika između hodočasnika (išli na poklonjenje svetim mestima) i krstaša (borci protiv nevernika) tada nije uočavala, te da su i krstaši sami sebe nazivali peregrinima (lat. hodočasnici).

Kada je objavljen treći poziv za krstaški rat, odazivaju se francuski kralj Filip Drugi Avgust, engleski vladar Henri Drugi Plantagenet (njegov krstaški zavet preuzeo je Ričard Lavlje Srce) i Barbarosa (27. marta 1188. u Majnsu). Usledila su tri potpuno odvojena poduhvata tri vojske, od kojih je samo Barbarosina išla kopnenim putem do Palestine. On je 29. juna 1189. stigao u Beograd, koji je tada bio pod grčkom vlašću i polurazrušen zbog prethodnih vizantijsko-ugarskih borbi. Zatim je trnovitim putem i uz razmirice sa braničevskim duksom skoro mesec dana kasnije došao i u Niš, koji je Stefan Nemanja nastojao da učini svojom prestonicom.

‒ Na jednoj strani stajao je najmoćniji vladar hrišćanske Evrope, a na drugoj srpski veliki župan koji je nastojao da objedini sve srpske zemlje pod svojom vlašću u borbi protiv Vizantije ‒ govori Uzelac i opisuje dešavanja koja su usledila.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dušan Petković
Negde sam dobio informaciju, da je Fridrih Barbarosa za prolazak kroz Srpske zemlje podpisao sa carom Dušanom ugovor o mirnom prolazu . Car Dušan se je podpisao a Fridrih Barbarosa se podpisao sa krstićem jer je bio nepismen. Koliko je to tačno ?
Meksikanac
Ocigledno da nije tacno. Fridrih Barbarosa je 1189. prolazio kroz srpske zemlje a car Dusan je ziveo od 1308. do 1355.
др Милан Лекић
Узелац је некритичан. Уместо да користи Хонијата, најначајнији виз. извор за 12. век и Стефана Првовенчаног (који јасно пише о Котору као Немањиној престоници), Узелац, као и добар део српских историчара Кинамову „густо насељену Дендру крај старе Нароне (Вид)“, погрешно смешта око Ниша и Дубочице. Немогуће је да тада - на траси „Via militaris”, главна комуникација Цариграда и Запада (Поморавље, Посавина) пренатрпана разним војскама- Немања и помисли да од Ниша створи престоницу Србије-Далмације.
ristan
prochitajte izvrsnu knjigu; ''jerusalim''-montefjore.
Vladan
I kojim jezikon su pricali ?
Вера Ж.
Ако затреба преводиоци се нађу. У оно време владари кад су путовали у туђе земље имали су I људе који говоре језиком земље у коју путују и који су знали њихове обичаје.
Dušan
Грчким или латинским који су били глобални језици у Европи тога доба !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.