Ponedeljak, 26.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: Vesna Prodanović, generalna direktorka kompanije „Rio Sava eksplorejšn” d. o. o. Beograd

Rudnik neće nauditi ni vodi ni zemlji

U preradi će biti primenjena jedinstvena tehnologija koja je testirana u pilot fabrici u Australiji. - Višak vode iz postrojenja nakon prečišćavanja biće ispuštan u nekoliko faza, kako bi se postigao isti ili bolji kvalitet od klase vodotokova u koje se voda na kraju procesa prerade ispušta
(Фото Горан Златковић/Diplomacy&Commerce magazine)

Naš plan je da životni vek rudnika, u kome će se eksploatisati ruda litijuma i bora svetskog kvaliteta, bude duži od 50 godina. Reč je o investiciji vrednoj više od 1,5 milijardi dolara. Biće to jedan od stubova budućnosti, s niskom emisijom ugljen-dioksida, kaže u intervjuu za naš list Vesna Prodanović, generalna direktorka firme „Rio Sava eksplorejšn” d. o. o. Beograd,  ćerke kompanije „Rio Tinto” grupe, čiji su geolozi pronašli ležište litijuma i bora „Jadar” kod Loznice. Kako je naglašeno na sastanku koji je premijerka Ana Brnabić imala sa čelnicima ove vodeće međunarodne rudarsko-metalske grupacije, projekat „Jadar” je od izuzetnog značaja za Srbiju.

Uporedo s očekivanjima velikih ekonomskih efekata, u delu javnosti raste i strah od mogućih štetnih uticaja ovog rudarsko-prerađivačkog kompleksa na životnu sredinu. Najveća zabrinutost je da li će doći do zagađenja podzemnih vodoizvorišta, iz kojih se opskrbljuju žitelji ovog kraja.

– U procesnoj industriji se primenjuju strogi zakonski okviri i standardi. U skladu s tim, biće preduzete sve mere koje će nadležne institucije definisati kroz studiju procene uticaja na zaštitu životne sredine. Ukoliko postoji i najmanji rizik na koji nemamo adekvatan tehnološki odgovor, nećemo moći da dobijemo neophodne dozvole za početak izgradnje rudnika i eksploataciju – objašnjava naša sagovornica.

Konkretno, koje mere zaštite životne sredine će biti primenjene?

Pre odgovora na ovo pitanje, moramo nekoliko stvari da objasnimo. Procena uticaja na životnu sredinu obavlja se tokom studije opravdanosti, odnosno razvojne faze projekta. To je upravo faza u kojoj se projekat „Jadar” nalazi od avgusta ove godine. Studija se sada izrađuje, i mi u ovom trenutku zajedno sa sertifikovanim ekspertima i nadležnim institucijama radimo na utvrđivanju uticaja i definisanju kompletnog seta mera koje treba da primenimo kako bismo te uticaje otklonili ili smanjili na najmanju moguću, zakonom dozvoljenu meru. Kada studija bude završena, imaćemo vrlo precizne informacije i o uticaju i o merama zaštite. Naglašavam, ova studija je javno dostupan dokument. Kada bude završena, biće organizovani rani uvid i prezentacija, o čemu će nadležno ministarstvo posredstvom medija informisati građane. Trenutno planirana ulaganja u izgradnju sistema i opreme u oblasti zaštite životne sredine su veća od 100 miliona dolara. Možemo očekivati porast investicija u ovom segmentu u narednim fazama projekta, nakon završetka idejnih i glavnih projekata.

Kakva tehnologija prerade jadarita će biti primenjena?

Tehnologija obuhvata proces pripreme mineralne sirovine u cilju dobijanja koncentrata (drobljenje i mokro klasiranje, bez klasičnog flotiranja), potom rastvaranje, nakon čega sledi kristalizacija krajnjih proizvoda. Prerada će se odvijati u modernom postrojenju i to jedinstvenom, inovativnom i stabilnom tehnologijom koja je testirana u pilot-fabrici u Australiji, a koju je razvio tim vodećih domaćih i inostranih stručnjaka. Čak 2.000 testova je realizovano kako bi se obezbedilo optimalno rešenje za dobijanje krajnjih industrijskih proizvoda, litijum-karbonata, borne kiseline i natrijum-sulfata. Sam proces prerade prošao je pet nezavisnih revizija relevantnih stručnjaka za različite oblasti. To znači da je naš tim stručnjaka unapredio dosadašnje metode prerade ruda litijuma i spustio temperaturu procesa sa više od 250 na ispod 100 stepeni Celzijusa, što je ekološki mnogo prihvatljivije rešenje.

Iz kojih izvora će se koristiti voda za preradu rude?

Projekat će obezbeđivati tehničku vodu iz tri izvora – prečišćenih rudničkih voda nastalih redovnim odvodnjavanjem podzemnih prostorija rudnika, sakupljanjem atmosferskih padavina i iz aluviona reke Drine – tu ne mislimo na korito već na okolne nanose, to jest na područja koja su ranije devastirana eksploatacijom šljunka, i čiji se resursi ne mogu koristiti za preradu u vodu za piće. U toku su hidrološka i hidrogeološka istraživanja koja će pokazati očekivan balans priliva voda iz navedena tri izvora. Ova ispitivanja tek treba da pokažu da li je snabdevanje vodom iz aluviona Drine moguće i izvodljivo. Zona u kojoj se obavljaju hidrogeološka istraživanja u cilju potvrđivanja izvora snabdevanja, izabrana je na osnovu prethodnih istraživanja, koje je uradio Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi” iz Beograda.

Koliko će se vode ispuštati nazad u reku Jadar?

Važno je napomenuti da će u okviru kompleksa rudnika „Jadar” postojati najmodernije postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Posle tretmana, biće višeg kvaliteta od vode u koju će biti ispuštene. Voda koja će se koristiti u postrojenju za preradu kružiće u zatvorenom sistemu. Višak će nakon prečišćavanja biti ispuštan u nekoliko faza, kako bi se postigao kvalitet vode isti ili bolji od klase vodotokova u koje se na kraju procesa prerade ispušta. Količina vode koja će se ispuštati u Jadar neće biti uvek ista, a prema trenutno raspoloživim podacima maksimalna količina koja se može ispustiti neće prelaziti 2.000 kubnih metara na dan.

Prema procenama, kolike količine vode će se koristiti u procesu preradu rude?

Procenjena potrošnje tokom redovnih operacija iznosi 1,3 kubna metra po toni proizvoda. Mi proizvodimo tri proizvoda u isto vreme.

Kako će se okolina zaštititi od štetnih materija sa jalovišta i na koji način će te štetne materije biti deponovane?

Otpad koji će nastajati tokom eksploatacije i prerade jadarita biće čvrst u obliku filter pogača, koje će na odlagalištu biti slagane, izravnate i sabijene pomoću glatkih valjaka. Određeni deo ukupnog otpada, približno oko 20 procenata, biće korišćen u miksu specijalno osmišljenom za zapunjavanje otkopanog prostora u rudniku radi sprečavanja sleganja površinskog terena. Sadržaj teških metala u otpadu će biti približno isti sadržaju koji je prisutan u samom zemljištu. Neće se razlagati pod uticajem atmosferskih prilika, i imaće miris zemlje. Iako je izrada studije o uticaju na životnu sredinu u toku, mi već sada znamo niz mera koje ćemo primenjivati. Pored postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, područje odlagališta biće obloženo nepropusnim materijalom koji će štititi podzemne vode i okolno zemljište. Postojaće i mehanizam za redovno praćenje podzemnih i površinskih voda i kontrolu kvaliteta vazduha. Samo odlagalište će se sukcesivno rekultivisati tako što će se na delovima gde je dostiglo planiranu visinu, saditi različite vrste rastinja – trava i žbunasto grmlje kako bi se površina obnovila. Za mere zaštite životne sredine koje su nam u ovom trenutku poznate, predviđeno je ulaganje veće od 100 miliona dolara. Ostatak mera, koje će biti definisane studijom o proceni uticaja na životnu sredinu, predstavljaće dodatnu investiciju.

Da li kompanija „Rio Tinto” ima strategiju nastupa prema lokalnom stanovništvu, kako bi se direktno razmotrile sve nedoumice i otklonili strahovi u vezi sa ekološkom bezbednošću?

Kompanija je u Srbiji prisutna od 2004, kada je otkriven mineral jadarit. Od tada, mi smo u stalnom kontaktu i komunikaciji sa meštanima na terenu. Od prošle godine redovno organizujemo i dane „otvorenih vrata”. Tada svi članovi lokalne zajednice i svi zainteresovani mogu da neposredno razgovaraju sa stručnjacima i konsultantima „Rio Tinta”, postave pitanja i saznaju više o projektu, našim planovima i potencijalnim uticajima projekta „Jadar” na okruženje.  Do sada smo održali 19 „otvorenih vrata”, kojima je prisustvovalo više od 450 građana. Razgovarali smo o životnoj sredini, kvalitetu vode, vazduha, uticaju buke, biodiverzitetu, prostornom planu, kulturnoj baštini i pravno-imovinskim odnosima. Ovi događaji se odvijaju u našim info-centrima u Loznici i Brezjaku koji su otvoreni upravo s ciljem da budemo dostupni građanima i na raspolaganju za sve teme koje ih mogu interesovati u vezi sa našim poslovanjem, ali i u vezi sa drugim potrebama koje eventualno imaju. Razumemo da postoji zabrinutost određenog broja meštana i da je njihova briga iskrena. Planiramo da nastavimo i intenziviramo dijalog i saradnju sa meštanima. U tom duhu smo pre mesec dana započeli osnivanje komiteta za zaštitu životne sredine. Pozvali smo predstavnike lokalnih zajednica iz regiona Jadar i Rađevine, kao i njihove stručnjake, da se uključe u komitet i prate razvoj projekta.

Jedno od čestih pitanja je i kako će kompanija „Rio Tinto” obeštetiti vlasnike čije će parcele ući u sastav rudnika, kao i kakvu će nadoknadu dobiti porodice koje će morati da se isele s područja na kome se realizuje projekat „Jadar”?

Program otkupa zemljišta je osetljivo i važno pitanje za sve koji učestvuju. Zato je naš cilj da na kraju procesa obe strane budu zadovoljne, i da domaćinstvima bude obezbeđen isti ili bolji kvalitet života i rada u poređenju sa onim koji su imali pre preseljenja. U ovom procesu vodimo se zakonima Republike Srbije, najboljim globalnim praksama, standardom učinka pet Međunarodne finansijske korporacije (IFC standard pet, grupa Svetske banke), kao i standardima kompanije „Rio Tinto” koji čak prevazilaze standard međunarodne finansijske korporacije koji definiše mere i dobru međunarodnu praksu, fer kompenzacije i poboljšanja uslova života ljudi koji prođu kroz proces selidbe. Način na koji će se iznosi kompenzacija izračunavati detaljno je objašnjen u dokumentu koji smo podelili sa svim vlasnicima zemljišta. Ono što možemo javno da iznesemo, jeste da kompanija pokriva sledeće troškove: naknada za zemljište i ostale nepokretnosti na zemljištu po punoj zamenskoj ceni, bonus za preseljenje pod definisanim uslovima (preseljenje u roku od četiri meseca ili manje), dodatna naknada za domaćinstva, porez za prenos vlasništva, troškove transakcije. Program otkupa zemljišta i imovine obuhvata i pružanje podrške vlasnicima zemljišta u rešavanju imovinskopravnih odnosa, kao i pružanje podrške vlasnicima u procesu obnavljanja ili unapređivanja izvora sredstava za život ljudi na koje otkup zemljišta utiče. Planovi obnavljanja izvora sredstava za život pripremani su zajedno sa domaćinstvima na koja projekat utiče i to kroz njihovo podsticanje da aktivno učestvuju u procesu definisanja plana i iskažu potrebe svog domaćinstva i lokalne zajednice.

 

Komentari63
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Божидарко
Ако се приликом доношења одлука буду поштовале законске процедуре, рудник литијума неће добити дозволу за градњу. Памтном довољно.
Tanja Nestorović
O reputaciji Ro Tinta bi štošta imali da kažu građani Bugenvila, pacifičkog ostrva koje je prošle godine izglasalo nezavisnost od Papua Nove Gvineje. Njihova sudbina u vezi je sa rudnikom Panguna, nekada jednim od najvećih i najbogatijih nalazišta bakra i zlata na svetu, kojim je upravljala ova britansko-australijska kompanija. Iako je rudarstvo u Panguni završeno pre 31 godinu, i to nakon što su sporovi oko profita rudnika i njegove štete po životnu sredinu doveli do decenijskog građanskog rata
Darko
Rio Tinto nema uticaja na ovo. Da se razumemo, stanovnici Bugenvila nisu bili zadovoljni sto profit od rudnika (40% izvoza Papua Nove Gvineje) ide drzavi a ne njima. Krecu sukobi izmedju pobunjenika i drzave, Rio Tinto je prinudjen da ode i ostavi rudnik takav kakav je. Rudnik sada zagadjuje, ali nisu oni krivi sto su oterani. Sada bi posle toliko godina da ih vrate. Da se razumemo, nije Rio Tinto naivan. Izbegavaju odgovornost posle toliko godina, ali krive su vlasti, drzavne i lokalne.
dragan stankovic
Samo razlika izmedju ove "Model rudnika" u Australiji i naseg jeste taj sto se rudnik u Australiji nalazi usred pustinje daleko od bilo kog naseljenog mesta a nas se nalazi usred sela.
Draskone
Kakav hvalospev. Ne postoje čiste tehnologije za iskopavanje irude metala i dobijanje istog. BILO KOG METALA. To su najprljavije tehnologije na svetu. Ako bi sve bilo tako čisto onda niko nebi ni kopao litijum, pošto bi bio daleko skuplji od bilo kojeg iz sveta, i opet bi bilo zagađenja. A tek je posebna priča o superprljavoj razgradnji istrošenih baterija. Kompletan tekst za mene je jedna velika obmana. Mislim da nije lako odoleti milijardama dolara.
cofi
taj rudnik ce saziveti bez sumnje i bez obzira na okolinu. velika je lova u pitanju. Stanovnistvo treba da insistira na sledecim pitanjima: 1) rudne rente i kako je koristiti? (Srbija bi mogla da se orijentise ka norveskom naftnom fondu.. ma da sumnjam da bi nasa "elita" pristala na to) 2) zastita zemljista od poplava, niko o tome ne govori, 3) industrije dodatne vrednosti - ne treba Srbija da bude izvor sirovine, a da joj ostaje jalovina dok bele fabrike nicu na zapadu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.