Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
REDITELj PATRIK LAZIĆ ZA „POLITIKU”

Mi nismo racionalan narod

Pojedinac koji pokuša da se izdvoji iz mase, a onda postane crvena krpa za rulju koja se pretvori u krvožedni čopor – to je moj doživljaj naše palanke
Патрик Лазић (Фотo Ида К. Росанда)

Sasvim neopravdano, rad Branimira Šćepanovića izostao je sa kulturne mape srpskih pozorišta,  konstatuje za  „Politiku” reditelj Patrik Lazić koji je uveliko na sceni novosadskog Pozorišta mladih, postavio delo „Smrt gospodina Goluže” autorke Ane Đorđević, rađeno po motivima istoimene komedije Branimira Šćepanovića. Koproducenti su „Beoart” i Centar za razvoj vizuelne kulture. Dok iščekujemo novi termin za premijerno izvođenje dela „Smrt gospodina Goluže” koji je zbog epidemioloških okolnosti pomeren, a čiju filmsku verziju Živka Nikolića iz 1982. godine mnogi pamte, razgovarali smo sa mladim Patrikom Lazićem koji nas je iznenadio zrelošću i harizmom.

Rijaliti programi podstiču konfliktne ličnosti da se osete normalnima 

– U mentalitetu nam je da više volimo zakulisna dešavanja i intrige pa tako Šćepanovića više znamo kao Kišovog rivala u onoj čuvenoj raspravi iz sedamdeset i neke nakon koje je Danilo Kiš posvetio čitav peti deo svog „Časa anatomije” kako bi dokazao da je „Smrt gospodina Goluže” banalno delo puno klišea. Legitimno, ali s mnogo gorčine i iracionalne ljutnje koja kulja u tim međusobnim optužbama – kaže Lazić i dodaje:

– Brana Šćepanović jeste jedan od najznačajnijih posleratnih domaćih prozaista čija su dela ušla u brojne svetske antologije i zaslužuje da bude  deo naše scene.  Jedna velika istina privukla me je njegovim delima: ne mora svaka mržnja biti racionalna i motivisana, postoje ljudi koji mrze sami od sebe, kojima ne treba poseban razlog da nekoga proganjaju. I Frojd uostalom kaže da je mržnja, a ne ljubav, primarno osećanje među ljudima. Golužu ne možete razumeti bez „Ustiju punih zemlje”. Filmska potera iz ovog drugog Šćepanovićevog važnog dela, kada čopor varošana trči za jednim čovekom, a nema pojma ko je on, zašto ga uopšte proganja i odakle joj potreba da ga rastrgne, predstavlja ključ koji ja razumem kao naš mentalitet i kojem se iznova vraćam u svojim režijama. Pojedinac koji pokuša da se izdvoji iz mase, a onda postane crvena krpa za rulju koja se pretvori u krvožedni čopor – to je moj doživljaj naše palanke.

Rođen u Puli Patrik Lazić, o kome će se tek govoriti i pisati, završio je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu kao najbolji student u svojoj generaciji, a poklonike scenske umetnosti iznenadio je diplomskom predstavom „Fine mrtve d(j)evojke” koja je odmah dobila mesto  na repertoaru BDP-a. Evo čime ga je osvojila Šćepanovićeva scenska poetika:

– Pre svega time što nad njegovim likovima uvek prevladava ono iracionalno. Mi nismo racionalan narod, nama vlada velika ostrašćenost, podsvesni strahovi, primitivni mehanizmi odbrane poput projekcija, poricanja, potpunog iskrivljavanja stvarnosti. Zato kod nas, primera radi, racionalne debate nikada i ne uspevaju. Racionalno i dokazivo je kod nas besmisleno. Iz tog su razloga Šćepanovićevi likovi istiniti i prepoznatljivi. Njima uvek vlada neka mistika, okultizam. Postoji jedan stari paganski običaj za koji se stalno pitam kako bi izgledao da se danas vrati među nas. Naime, nekada su se seljani pred Novu godinu okupili i udarali međusobno, pritom iskreno izgovarajući sve zamerke, rešavajući svađe i nesporazume iz protekle godine, a potom slavili zajedno, tako pročišćeni.

Naš sagovornik kaže da će se videti kako se ovaj ritual provukao kroz predstavu. Trudio se da u „Goluži”  naglasi te protivrečnosti naših varošica gde se u isto vreme meša religiozno i pagansko, tradicionalno i moderno. Cela predstava se, dodaje, dešava u prastaroj kafančini u kojoj je jedino u šta se uložilo u poslednjih pedeset godina ogroman plazma televizor koji je postao njihov prozor u svet. Iz blata, varošani posmatraju svet u HD rezoluciji. A kada ugledaju svoja lica u tom „prozoru”, desi se iznenadni smisao njihovih ispraznih i predugih dana.

– Autorka dramatizacije Ana Đorđević i ja, stavili smo naglasak na nešto što u samom delu postoji tek u naznaci i napravili autonomnu priču. Naime, u pripoveci varošani maštaju da će televizija izveštavati o njihovoj varošici kada u njoj gospodin Goluža izvrši samoubistvo. Na taj bi način čitavoj javnosti nametnuli svoje ništavno postojanje. U originalu, iz duha vremena, ta televizija do varošice nikada ne dođe, ali kod nas je to početak svega.  Danas nismo daleko od trenutka kada će se pojaviti neki novi rijaliti u kojem ćemo pratiti ljude koji izvršavaju samoubistvo. Vojvodina je, po stopi samoubistava, idealan kandidat lešinarskim TV programima da krenu da razvijaju koncept. Imate primer Slovenije u kojoj je svojevremeno gledanost jednog rijalitija opadala kad god bi se u njemu pojavio neki oblik nasilja pa su shodno tome kreatori slovenačkih formata sankcionisali dotično, odnosno podsticali suprotno – kaže Lazić i pita se: Šta kod nas podstiču kreatori i zašto?

– Ne zanima me da pravim još jednu predstavu o pogubnim posledicama rijalitija, ali me zanima da tragam za uzrocima zašto su se kod nas ti programi ne samo toliko dobro primili, već i prešli s ekrana među ljude i postali sastavni deo naših života, međuljudskih odnosa, politike.  Pogledajte samo komentare na društvenim mrežama, ispod članaka. Odakle potreba da se toliko vređaju svi i svako? Odakle potreba da se toliko svađamo? Psiholozi možda imaju odgovor. Rijaliti programi podstiču konfliktne ličnosti da se osete normalnima, gledajući druge konfliktne ličnosti one pravdaju svoju konfliktnost kao prihvatljivo ponašanje.

Zato mislim, konstatuje Patrik Lazić, da su ove forme mnogo opasnije nego što mislimo jer podstiču naciju na pojačanu agresiju, pažljivo i polako čupajući ono najgore iz nas i namećući rijaliti stil života kao društveno prihvatljiv i poželjan. Kome je to potrebno i zašto, ostavlja čitaocima da sami zaključe.

 Jedna strana rečica postala je zlatni standard u kreaciji ne samo ovih formata, već i mnogih drugih sfera naših života - rejting. Šta se dogodi kada se rejting postane jedina svrha, odgovara Lazić:

- Daću plastičan primer za to. Vodeće društvene mreže imaju algoritme prema kojima treba najviše da podstiču čitanje članaka i objava koje se najbolje šeruju, nezavisno od toga da li su one istinite, proverene i relevantne ili sve suprotno od toga. Algoritmu je jedini zadatak da zadrži korisnika čim duže prilepljenog za ekran kako bi mu prodao čim više reklama, ne birajući sredstva kako će to da ostvari.

Dakle, rejting i kapital su jedini ciljevi, kaže Patrik Lazić i dodaje da ćemo uskoro morati da se pozabavimo pitanjem nadzora onoga što se objavljuje na društvenim mrežama, odnosno pitanjem cenzure, jer će postati ozbiljna pretnja po bezbednost svih nas.

- Prostor slobode pretvorio se u ozbiljan teror neukosti, prostakluka, primitivizma. Isto je i sa televizijama. Kada niko ne postavlja i ne kontroliše etičke granice u jurenju za rejtingom, onda zaista  postaje verovatna i moguća priča o Goluži i samoubistvu kao spektaklu za narodne mase – zaključuje Patrik Lazić.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Елевтерије
Браво, и хвала за коначно један паметан разговор, интервју! Фантастичан омаж и Шћепановићу и Ж. Николићу. Пуно среће младом ствараоцу желим. Коментар испод "Stevo" је одличан.
Stevo
Kafancina i veliki HD televizor! Autenticna slika Balkana azijatske kulturne vokacije! Genijalno! Svet koji status i samopouzdanje ne grade na marljivosti i zaslugama, nego dobrom dupetu, nevaspitanju... Postoje i drugi, vredni i casni, ali bez uticaja na oblikovanje drustva, potpuno anonimni po sopstvenom izboru. Svetlo i mrak ne idu skupa.
Živojin Dacić
. . . potpuno neprihvatljiva, neodgovorna i infantilna formulacija, izmedju ostalog, da se radi o možda nekakvim individuama koje P. Lazic arogantno uobraženjacki predstavlja kao ..." rulju koja se pretvara u krvožedni čopor" ! Mozda je P. Lazic uspesan (valjda) pozorisni reditelj, ali je njegov clanak vise nego neprihvatljiv. . .
potpuno pogresno
knjizevnost brane scepanovica nije lokalnog karaktera niti namene;on pise o coveku kao bicu a ne o srbinu ili kinezu... videti u njegovoj literaturi samo srpski palanacki duh jeste palanacko samo po sebi...
Pedja
Ne bih se složio sa tobom Laziću. Zašto Srbima tako lako pripisuješ one najgore osobine koje mogu biti svojstvene svim ljudima na kugli zemaljskoj? Ti kažeš: "Pojedinac koji pokuša da se izdvoji iz mase, a onda postane crvena krpa za rulju koja se pretvori u krvožedni čopor-to je moj doživljaj naše palanke". Zar ovo nije toliko puta vidjeno i kod Engleza, Nemaca, Amerikanaca? Zašto misliš da je ovo isključivo osobina nas Balkanaca ili Srba?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.