Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Korona je potvrdila koliko su značajni anesteziolozi

Zbog manjka specijalista na tržištu rada, na konkursu za prijem medicinara u radni odnos na određeno vreme najviše se primaju lekari opšte prakse
Испред Инфективне клинике у Београду (Фото Н. Марјановић)

Srbiji u ovom trenutku nedostaje oko 2.300 lekara i 8.500 medicinskih sestara, što je oko 12 odsto zdravstvenih radnika. Toliko ih je još pre proglašenja epidemije kovida 19 bilo na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Tako barem tvrdi dr Rade Panić, anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, ističući da u ovom trenutku, zbog celokupne situacije u zemlji, na biroima rada širom Srbije ipak ne bi smeo da bude nijedan zdravstveni radnik, što nažalost nije tako.

– Još sa najavom epidemije, prvi potez države, u ovom slučaju ministra zdravlja, trebalo je da bude zapošljavanje svih raspoloživih zdravstvenih radnika sa biroa rada, što se nije dogodilo, pa smo sada tu gde jesmo. Danas, kada su lekari sa biroa delom zaposleni, imamo situaciju da od postojećeg kadra većina njih nije obučena za rad u kovid uslovima. Ti doktori nisu u mogućnosti da odrade poslove koje zahteva kovid situacija, jer za to nisu pripremljeni. Ipak, da su na vreme primljeni, još uoči epidemije, jer nam je i tada falilo lekara, a što je bilo omogućeno važećim pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti, danas bi sve bilo drugačije – smatra predsednik Sindikata lekara i farmaceuta.

I dok se u Nacionalnoj službi ne izjašnjavaju na postavljeno pitanje koliko trenutno ima nezaposlenih medicinskih sestara, doktora medicine, specijalista epidemiologa, infektologa, anesteziologa, pulmologa i radiologa, dr Panić podseća da bi svi oni uopšte mogli da budu primljeni, u zdravstvu bi najpre trebalo da dobiju otkaz radnici koji nisu potrebni sistemu.

– Tu mislim na sve one nemedicinske radnike koji čak nemaju ni sistematizovano radno mesto, članove sindikata koji ništa ne rade, a primaju plate da bi davali reprezentativnost tim sindikatima. U zemlji imamo oko 138.000 zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, od kojih je samo u zdravstvu oko 104.000. Od tog broja imamo 19.500 lekara, a nedostaje nam još oko 12 odsto osoblja – podseća doktor Panić.

Kao anesteziolog, on skreće pažnju na hronični nedostatak anesteziologa, što se najbolje ogleda i u nedavno raspisanom konkursu Kliničkog centra Srbije za prijem zdravstvenih radnika u radni odnos na određeno vreme. Konkursom su tražena 252 doktora, kao i 15 farmaceuta i čak 1.010 zdravstvenih radnika sa višom i srednjom stručnom spremom, od čega 878 medicinskih sestara. Za potrebe KCS, to jest kovid-bolnice u Batajnici, tražilo se 252 doktora medicine, od čega najviše anesteziologa, za koje je bilo otvoreno čak 80 radnih mesta.

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta podseća da je upravo zbog hroničnog manjka specijalista država na tom konkursu u radni odnos morala da primi lekare opšte prakse, i to najviše na mesto specijalista.

– Tako, recimo, na konkursu je traženo 80 anesteziologa, a na spisku od 65 primljenih našao se samo jedan. Sve ostalo su doktori medicine. Problem je što anesteziologa nema, ne samo kod nas, nego i u svetu, pa je na rešavanju takvih problema trebalo raditi znatno ranije. Zdravstvena zaštita mora da se planira najmanje deset godina unapred. Manjak lekara primetan je i u ostalim granama medicine, a tih 114 lekara specijalista koji su u ovoj godini dobili posao preko NSZ-a uglavnom su završili volonterske specijalizacije. Nemaju nijedan dan upisanog specijalističkog staža, što je sada problem zbog pandemije – podseća naš sagovornik.

Kao jedan od načina za lakše prevazilaženje manjka zdravstvenog osoblja, Sindikat lekara i farmaceuta predlaže angažovanje studenata pete i šeste godine medicine. Oni bi mogli da rade u kol-centrima, daju savete pacijentima na kućnom lečenju, popunjavaju epidemiološke upitnike i što je najbitnije – beleže kontakte sa zaraženima.

– Tako bi obavljali deo posla koji je sada na plećima lekara, onih koji više ne stižu ni da izbroje pacijente koje dnevno pregledaju –navodi dr Rade Panić.

Da nam nedostaje lekara na nedavnoj konferenciji „Rad i zaposlenost – šta nas čeka u 2021“ potvrdio je i Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, kada je kazao da je ove godine zaposleno nešto više od 4.000 novih radnika u zdravstvu, najviše medicinskih sestara i tehničara, a potom i lekara.

– Koliko mi se čini, nije se dovoljno ljudi javilo da se popune radna mesta u kovid-bolnicama u Batajnici i Kruševcu – primetio je Savić, što je donekle i logično, budući da su te struke bile u manjku i pre početka epidemije. Statistika opominje da određeni broj medicinskih profila nedostaje celokupnom sistemu, pa tako imunologa, alergologa, onkologa, otorinolaringologa, specijalista kliničke biohemije i higijene, dečjih i kardiovaskularnih hirurga, nefrologa, endokrinologa u februaru ove godine uopšte nije bilo na evidenciji NSZ-a, dok je jednako traženih epidemiologa bilo samo dvoje.

U ovoj godini posao dobilo 114 specijalista

U toku ove godine poslodavci su najveće interesovanje iskazali za zapošljavanje medicinskih sestara i tehničara, bolničara-negovatelja, doktora medicine, specijalista doktora medicine... Po zahtevu Kliničkog centra Srbije, ovog novembra posredovano je u zapošljavanju 878 medicinskih sestara i tehničara, za kovid-bolnicu u Batajnici. U toku ove godine, do kraja novembra, posao preko NSZ-a dobilo je 9.517 medicinara, najviše 5.747 medicinskih, fizioterapeutskih, ginekoloških, pedijatrijskih sestara sa srednjim nivoom obrazovanja, potom 1.656 strukovnih medicinskih sestara, radiologa, fizioterapeuta, sa višim nivoom obrazovanja. Zaposleno je i ukupno 2.000 lekara, od toga 114 lekara specijalista (pedijatri, internisti, anesteziolozi, radiodijagnostičari).

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zikica
Da se razumemo operaciju vodi anesteziolog a ne hirurg, i tek kad on da saglasnost operacija moze da pocne ali isto tako moze da je obustavi.
komentar
Prvo, mnogo gotovih strucnjaka je otislo bez ikakve obaveze da nesto ulozeno u skolovanje, vrati ovoj zemlji ! Drugo, drzava mora da cuva i sacuva svoje ljude i strucnjake, da ih pristojno placa ! Trece, sve se mora dugorocnije planirati, narocito kad je zdravlje u pitanju, sa manje tih v.d. ponizavajucih ugovora na tri meseca! I sve to mora odmah da se radi !
Sindikalni aktivista
U clanku se stalno navode razna medicinska zvanja, kao sto su: lekari, doktori i doktori medicine. Znam da nije direktno vezano za temu, ali nije lose znati sta to konkretno razlikuje ova tri navedena zvanja? Molim da neko pojasni. Inace dr Panic gresi samo u jednoj stvari, a to je da, kako on kaze: "у здравству би најпре требало да добију отказ радници који нису потребни систему", isti ne mogu dobiti otkaz, oni moraju biti proglaseni tehnoloski viskovima, a to takodje dosta kosta.
vox ex populi
Glupoasti! Svako je bitan. Od dr specijaliste do higijenučara. Ne znam zašto izdvajate anesteziologe? Kako bi radili da niko ne održava higijenu, ne priprema hranu, ne prepisuje terapiuju...?
Ivan
Ima rešenja, neka se sindikati izbore da specijalizacije dobiju lekari opšte prakse koji rade više godinama a ne mogu da se dobiju iz različitih čudnih razloga , recimo kod nas su dom zdravlja i bolnica razdvojeni i samim tim ni jedan lekar iz Doma zdravlja nema pravo na specijalizaciju u bolnici i tako mi bez specijalizacije a država bez specijalista, ok da ne grešim dušu ko god je primljen da radi u bolnici je odmah dobio specijalizaciju......

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.