sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

„Snaga i svetlost” novi dom Nikole Tesle

Muzej našeg naučnika iz Krunske ulice biće preseljen u staru električnu centralu na Dorćolu, juče odlučila vlada
Три де модел: Идејно решење архитекте Андреја Мишића

Nedoumica više nema – Muzej Nikole Tesle iz Krunske ulice biće preseljen u zgradu Termoelektrane „Snaga i svetlost” na Dorćolu. To je juče odlučila Vlada Srbije, dodelivši Teslinom muzeju prava korišćenja bez naknade na objektu u svojini države u Ulici Dunavski kej. Tako je posle višegodišnje licitacije sa lokacijama na koje treba da se preseli zaostavština naučnika blistavog uma stavljena tačka.

– Zgrada Termoelektrane „Snaga i svetlost” u potpunosti odgovara potrebama Muzeja Nikole Tesle. Ova izuzetno značajna ustanova kulture, koja čuva najveću zbirku dokumenata o životu i radu Nikole Tesle, na ovaj način dobiće adekvatan prostor kako bi nastavila sa promovisanjem lika i dela jednog od najvećih umova 20. veka – piše na sajtu Ministarstva kulture.

Ova odluka usledila je sedam meseci pošto su osnivačka prava Muzeja Nikole Tesle takođe odlukom vlade prešla sa grada Beograda na Republiku Srbiju. Ali sve do juče nije se znalo da li će „Snaga i svetlost” postati novi dom slavnog naučnika jer je i zgrada nekadašnje Glavne železničke stanice u Savskom amfiteatru bila ozbiljan konkurent staroj električnoj centrali.

Viziju da u „Snagu i svetlost” bude smešten muzej iz Krunske imao je arhitekta Andrej Mišić. On je predvideo da u kompleksu od 70.000 kvadratnih metara bude institut Muzej Nikola Tesla kao istraživački centar sa izložbenim, edukativnim prostorima, parkom sa šetalištem i biciklističkim stazama. Ideje je pretočio u magistarski rad koji je 2015. godine odbranio na italijanskom Univerzitetu Politekniko di Milano. Iste godine njegov projekat predstavljen je u Muzeju Nikole Tesle gradskim vlastima, a 2017. tadašnja Vlada Srbije formirala je radnu grupu za realizaciju Teslinog muzeja na Dorćolu. Dve godine kasnije u igru ulazi zgrada Glavne železničke stanice kao novo sedište Tesline zaostavštine. U prvi mah izgledalo je da je to već gotova stvar, samo što država nikako nije mogla da se odluči ko će ući na velika vrata u obnovljeno zdanje na novom Savskom trgu – da li će u njemu praviti muzej srednjovekovne Srbije ili će tu useliti Istorijski muzej Srbije. Posle premišljanja i promene planova, sudbinu te zgrade odredila je vlada tako što ju je prošlog meseca dodelila Istorijskom muzeju Srbije.

(Foto: D. Mučibabić)

Prethodnih pet godina Mišićevim idejama mnogi su mahali, a tek posle „Politikinog” teksta iz oktobra ove godine mladom arhitekti koji živi i radi u Milanu stigao je poziv za sastanak iz kabineta premijerke Ane Brnabić.

– Razgovor je bio konstruktivan, predstavio sam svoj projekat. Dopao se ljudima iz premijerkinog kabineta koji se bave kreativnim industrijama, podržali su ga i zatražili mi sve materijale koje sam im u međuvremenu poslao. Dogovorili smo se da u dogledno vreme organizujemo sastanak na kojem ću čelnim ljudima zvanično prezentovati svoje ideje – kazao je juče Mišić.

Zasad nije poznato da li će on biti uključen u projekat rekonstrukcije objekta na Dorćolu, kao ni to pod kojim uslovima i kada bi ona mogla da počne. Obnovom koju je Mišić predvideo bilo bi obuhvaćeno: glavna zgrada elektrane, portalni kran sa rukavcem, upravna zgrada, pumpna stanica i filtersko postrojenje, oplemenjeni parkom i šetalištem.

– Nemam detalje u vezi sa rekonstrukcijom. Za muzej je važno to da smo dobili veći objekat i da ćemo imati više prostora za izložbe nego što sada posedujemo, 200 kvadratnih metara, u zgradi u Krunskoj ulici. Za nas je to lepa vest – ističe Ivona Jevtić, direktorka Muzeja Nikole Tesle.

Termoelektrana „Snaga i svetlost”, biser industrijske arhitekture na desnoj obali Dunava, podignuta je između 1930. do 1932. godine, prema projektu Švajcarskog društva za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela. Za spomenik kulture proglašena je 2013. godine i to buduće investitore obavezuje da sačuvaju njenu spoljašnjost.

Komеntari21
b1cfc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lex
Зграда у Крунској треба да се врати предратним власницима. Дакле, останак у Крунској не постоји као опција. Мислим да је ово одлично решење. У финансирање овог пројекта треба укључити компаније које су везане за Теслу или његово име нпр. Viacom CBS, Tesla inc. Као што смо за Храм Светог Саве сви давали прилог, слично треба да се организује и за овај музеј. Не због тога што не може Влада да плати 20-30 милиона - него да му се свако од нас захвали малим прилогом.
Никола
Засто се не би у ову зграду уселио јос један наш великан Михаило Пупун. То би онда био музеј Тесле и Пупина (као музеј Вука и Доситеја). Стара зхрада музеја у Крунској могла би да постане музеј Милутина Миланковића трећег свецког великана.
Војин
Нема бољег простора али и симболике него што је у Београду зграда бивше електр. централе на Дорћолу. Слободно се може рећи да је Тесла највећи научник на свету јер све чега се дотакнемо круцијални је део његове "Теорије полифазних струја" и на осн. тога теслиног трансформатора као и конструкције асинхроних мотора наизменичне струје. Да би боље разумели тај електромотор је примењен у свим машинама алатљикама као и у свим генераторима наизмен. струје и све чега се дотакнемо продукт је Теслиног ума
Врти екрани, те мрак гени
О ком је то нашем научнику из Крунске улице реч? Шалу на страну, чини ми се да је приступ пресељењу Музеја Николе Тесле, у најмању руку, недовољно озбиљан. Прво, да ли и зашто музеј мора да се сели и да ли му заиста треба већи простор од 200+200 m²? Друго, коме је продато земљиште у непосредној околини старе дорћолске термоцентрале? Да ли је функција пресељења Музеја Николе Тесле на Дорћол-Јалију иста или слична као функција градње почетне станице метроа у Макишу? Треће, колико ће све да кошта?
Yrraf
Ne padajte u vatru, nigde ne piše da će baš ovaj mladi arhitekta voditi projekat, nego da su na osnovu njegove ideje doneli odluku. Ceo moj studio je 2012. radio različite projekte rekonstrukcije i prenamene ove elektrane, ima mnogo studentskih radova na tu temu. Odluka je svakako dobra i treba nam dobar međunarodni konkurs. Ja bih u tu zgradu prebacio možda i muzej nauke i tehnike, ima tu dovoljno prostora. A što je železničke stanice tiče, muzej železnice bi bio najlogičniji izbor.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.