Četvrtak, 20.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PAD VLADE U PRIŠTINI

Uobličavanje krize

U novim promenjenim političkim odnosima u Americi jedno od ključnih pitanja je može li Kurti zameniti Tačija i njegovu moć, poslovne i lobističke interese kod starih američkih demokratskih jastrebova
Фото ЕПА ЕФЕ - В.Ћ.

„Sjedinjene Američke Države pozivaju sve stranke i institucije na Kosovu da ispoštuju odluke ustavnog suda i obezbede da građani Kosova mogu odabrati svoje predstavnike putem slobodnih, poštenih, mirnih izbora.” Ovo je jedna jedina rečenica koja je juče stigla iz američke ambasade u Prištini. Sa Dragodana, brdašca iznad Prištine koje se, zbog američke kancelarije, a potom i ambasade, u šali zove i kosovski Kapitol Hil, jasno je poručeno – vlada Abdulaha Hotija je pala, ide se na izbore.

Dosadašnji predsednik vlade u Prištini Abdulah Hoti, označen na početku svog mandata kao „sluga mnogih gospodara”, otišao je u političku prošlost. Ustavni sud Kosova je presudio da Etem Arifi, koji je vladi čuvao tanku većinu, ne može da bude poslanik jer je pravosnažno osuđen na godinu dana i tri meseca zatvora zbog prevara sa subvencijama.

Tako je Kosovo ostalo, faktički, bez prvih ljudi važnih institucija, a s različitih strana političkog spektra stižu ocene da se „Kosovo nalazi u najtežoj političkoj krizi posle rata”.

Produžava se stanje opšte konfuzije na albanskoj političkoj sceni, sve u šta su verovali Albanci propalo je i dovedeno je u pitanje, a pad vlade Abdulaha Hotija samo je još jedan simptom u nizu sistemskih promašaja, odsustva demokratije i totalitarizma koji sve vreme podržava međunarodna zajednica.

Abdulah Hoti je, ionako, viđen kao prelazno rešenje do dolaska nekog od tih gospodara koji imaju svu moć i koji su, prema mnogima, i uzurpirali Kosovo. Naslednici Ibrahima Rugove i njegova partija Demokratski savez Kosova vode grčevitu unutarstranačku borbu koja posle novih izbora može ovu partiju poslati na potpunu političku marginu. Iz tog tabora, nasuprot Hotiju i Isi Mustafi, predsedniku partije, izdvaja se Vjosa Osmani, koja je sadašnji vršilac dužnosti predsednika Kosova.

„Penzionisaće se pokrajinski sekretar DSK, koji je sa samo tri odsto podrške do danas stvorio političku scenu. Prevarant se zove Isa Mustafa”, napisao je poslanik iz te partije Hadži Avdilji i zaključio da promena ima ime i da se zove Vjosa Osmani.

Stalna i neprekinuta kriza i politička nestabilnost, uslovljena katastrofalnom ekonomskom situacijom, pandemijom virusa i nepomirljivim unutrašnjim protivrečnostima kreirala je atmosferu u kojoj se traži rešenje koje bi Kosovo „ujedinilo čvrstom rukom i sigurnom ideologijom”. Hašim Tači je to već jednom uradio sa svojim saborcima. Stradali su Srbi, Albanci saradnici Srba, Albanci pripadnici pokreta Ibrahima Rugove, novinari... I nešto još važnije, Tači je bio sposoban da proizvede neprijatelja koji će ujediniti Albance. U ovom trenutku je u Hagu i to ne može da uradi. Njegova v. d. naslednica Vjosa Osmani osula je u Tirani, pre neki dan, salve optužbi protiv „genocidne” Srbije i njene politike, ali to nema značajnijeg uticaja na ujedinjenje Albanaca. Oni većinski žive u drugoj vrsti krize i sanjaju da pobegnu i sa Kosova i iz Albanije. S druge strane komandanti Oslobodilačke vojske Kosova Tači, Veseli, klan Haradinaj i ostali – deo su korumpirane i bahate vlasti koja je svoju „borbu” – na ovaj ili onaj način – naplatila svakom građaninu anarhičnog i politički potpuno konfuznog prostora. Taj prazni prostor iskoristio je Albin Kurti sa svojim pokretom Samoopredeljenje veštim kombinovanjem ekstremnog novoromantičarskog nacionalizma sa lošom socijalnom situacijom na terenu. On je Tačijev totalitarizam nastao na „svetoj borbi i žrtvama mučenika”, dominacijom surove moći i totalitarizma sa američkom podrškom, medijskom kontrolom, preokrenuo u novi ideološki totalitarizam. On će dokrajčiti odnose Srba i Albanaca, jer generacija koja većinski nije učestvovala u ratu i nema „krvi na rukama” mora da se dokaže i dokazuje se neprestano.

„Kao politički subjekt smo prvi i najveći i na Kosovu i u skupštini, i nema sumnje da ćemo biti buduća većina, a većina ljudi nas podržava”, zaključio je juče Albin Kurti, predvodnik velike grupacije mladih i gnevnih ljudi koji se prepoznaju u njegovoj ideologiji.

Posebno je pitanje njegovih odnosa sa međunarodnom zajednicom koja teško prihvata način komunikacije koji Kurti ispoveda upravo u odnosima sa onima koji su praktično omogućili funkcionisanje ovakvog sistema na Kosovu.

„Najvažnija tri događaja u novijoj istoriji Kosova su bombardovanje Jugoslavije, proglašenje nezavisnosti i moj dolazak na vlast”, ponavljao je Kurti kao predsednik u različitim prilikama pred strancima, uključujući i one najmoćnije. U novim promenjenim političkim odnosima u Americi jedno od ključnih pitanja je može li Kurti zameniti Tačija i njegovu moć, poslovne i lobističke interese kod starih američkih demokratskih jastrebova.

Međunarodna zajednica, na prvom mestu Amerika, i povratak na scenu Medlin Olbrajt i stare demokratske strukture iz doba bombardovanja 1999. mogu ubrzati povratak Tačija iz Haga i omogućiti mu da „stabilizuje Kosovo”. Hašim Tači dvadeset godina oblikuje svoju istinu, preoblikuje život svih ljudi na Kosovu i sistematski uklanja tragove svoje kriminalno-plemenske grupacije, i to uz pomoć najboljih advokata i delova zapadnih službi i administracija. On je već bio faktor mira i stabilnosti, a Kurti to i da želi teško tako brzo može da postane. Njegova proizvodnja krize je anarhična i nije naplativa kao ona Tačijeva. Sadržajno prazna politička ljuštura kosovskih Albanaca može se ispuniti jedino tenzijama i sukobima. Paralisano je i to malo pretpolitičkog života, a moć će se do okončanja procesa u Hagu seliti od Ramuša Haradinaja do Albina Kurtija. Ovaj prvi zbrisao sve svedoke i pobedio sud, ovaj drugi čeka da oslobodi svoje velikoalbanske ideje i konačno uspostavi vrednosni sistem OVK koji je prema njegovom mišljenju izneverila struktura koja se sada nalazi u Haškom tribunalu.

Iz svega se jasno vidi da je demokratija zaboravljena, da su ljudske slobode zaboravljene i da je važno održati klimavi projekat Kosovo na životnom minimumu. Zato je u onoj jedinoj američkoj rečenici sa početka priče ključna reč građanin, jer njega i njegovih osnovnih prava gotovo nema.

Postoji samo u papirima u kojima je Kosovo prepisalo savršene i neprimenjene evropske zakone. Srbi ostaju u svojoj geto slobodi, isključeni iz gradova i odluka. Za njihov opstanak je ključna sposobnost trpljenja kao istorijska konstanta, a ne prištinski izbori za koje s ovdašnjeg Kapitol Hila, očekuju da će biti „slobodni, pošteni i mirni”.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

n ercegovac
A kako bi bilo da pozovu Mila? On je čovek slobodan, traži novi biznis, a uzima manji procenat od Tačija i Kurtija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.